Na internetu se na nekoliko minuta pojavio snimak kineskih barži, koje bi, prema analitičarima, mogle biti ključne u potencijalnoj invaziji na Tajvan. Video je brzo uklonjen, ali njegovo kratkotrajno prisustvo izazvalo je burne reakcije.
Prema izveštaju Newsweeka, snimak prikazuje novoizgrađene kineske desantne teglenice ili barže, koje Peking može da koristi za prevoz vojne opreme i trupa u slučaju invazije na Tajvan.
Naval News je još u januaru objavio da su ove teglenice primećene u brodogradilištu u Guangdžouu, a karakterišu ih izuzetno duge rampe koje omogućavaju vojnim vozilima da zaobiđu teško branjene plaže, prenosi Jutarnji list.
Snimak, koji je nakratko osvanuo na kineskoj društvenoj mreži WeChat, prikazivao je tri plovila oslonjena na uvlačive stubove u plitkim vodama, sa povezanom rampom koja je sezala do obale.
Kina je već ubrzala proizvodnju Ro/Ro (roll-on/roll-off) brodova – komercijalnih plovila koja se lako mogu prilagoditi za vojni transport. Opremljeni rampama, oni omogućavaju brz ukrcaj i iskrcaj teške vojne opreme, uključujući tenkove.
Više američkih zvaničnika, uključujući bivšeg direktora CIA-e Bila Bernsa, tvrdi da je kineski predsednik Si Đinping naložio svojoj vojsci da do 2027. godine bude spremna za mogući napad na Tajvan. Iako to ne znači da će se invazija sigurno dogoditi, ovo je alarm za vojne planere u Tajvanu i SAD.
Tom Šugart, bivši američki mornarički podmorničar i analitičar Center for a New American Security, upozorio je na platformi X (bivši Twitter):
„Ne mogu da se setim mnogo većih upozorenja za Tajvan i američke vojne planere od činjenice da Narodnooslobodilačka vojska Kine zaista sprovodi Đinpingovu direktivu da do 2027. stekne sposobnost invazije.“
U drugoj objavi, Šugart je dodao:
„Ako Kina uspe da isporuči ove teglenice na obalu i odbrani ih, to bi bile veoma loše vesti za Tajvan. Njihova ogromna trgovačka mornarica mogla bi prevesti ogroman broj vojnih vozila pomoću rastuće flote Ro/Ro trajekata i teretnih brodova.“
Od 2016. godine, tajvanska vlada intenzivno jača odbranu od potencijalne kineske invazije. Kupovina američkog oružja, modernizacija vojske i razvoj domaćih sistema naoružanja, uključujući krstareće rakete, deo su strategije odvraćanja.
Ipak, Tajpej i dalje čeka isporuku vojne opreme u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, koju je američki Kongres odobrio još pre nekoliko godina.
Vašington se drži politike „strateške dvosmislenosti“, ostavljajući Peking u neizvesnosti da li bi SAD direktno intervenisale u slučaju napada na Tajvan.
Tajvan, odnosno Republika Kina, kako sebe naziva, jeste delimično priznata de facto država, koja se nalazi većim delom na ostrvu Tajvan u istočnoj Aziji. Vlasti Narodne Republike Kine ne priznaju vladu Republike Kine i smatraju Republiku Kinu delom Narodne Republike Kine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare