S približavanjem 25. godišnjice ‘Oluje’ rastu pritisci na čelnike srpske zajednice da prvi put učestvuju na obeležavanju u Kninu, uprkos tome što hrvatske vlasti nikada nisu pokazale spremnost da se suoče s naličjem ratne pobede, tokom i nakon koje su pobijene stotine civila, spaljene hiljade kuća, a oko 200.000 građana srpske nacionalnosti je prognano i izbeglo pred Hrvatskom vojskom.
Ni u Hrvatskoj ni u Hagu nikada nije kažnjen niko važan – ili jedva iko uopšte – dok u javnosti uglavnom ne postoji svest o žrtvama i uništenju srpske zajednice, štaviše, odlazak Srba čak se proslavlja. Iako je još Stjepan Mesić kao predsednik govorio o nespornosti zločina za vreme i nakon ‘Oluje’, a njegov naslednik Ivo Josipović 2010. otkrio spomen-obeležje pobijenim civilima u selu Varivode, narednih godina se sve svelo na neuverljive prigodne izjave državnih predstavnika i protokolarne gestove nižerangiranih službenika, piše Portal Novosti.
Kao izaslanik predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, Nikica Valentić je 2016. bio na komemoraciji u Varivodama i Gošiću, dok je predsednica više puta tokom mandata izražavala žaljenje zbog srpskih žrtava. Međutim, nakon što je Jadranka Kosor krajem 2011. otišla s čela HDZ-a u čijoj je dotadašnjoj vladi bio SDSS-ov Slobodan Uzelac, nakon što su 2012. u Hagu oslobođeni generali Ante Gotovina i Mladen Markač, nakon što je predsednik HDZ-a postao Tomislav Karamarko, te nakon šatoraške revolucije, Hrvatskom se ponovno raširio duh šovinizma.
Žalilo se što i Vukovar nije oslobođen ratom, na ulicama se masovno uzvikivao ustaški pozdrav. SDP-ova vlada ‘Oluju’ je 2015. obeležila vojnom paradom i duhom trijumfalizma, militarizma i isključivosti. Naredne 2016. sa službene govornice u Kninu ‘predstavnik branitelja’, pukovnik Ivica Glavota, ovako je govorio: „Izvinjavam se svima kojima nismo bili u stanju da pomognemo od srbočetničkih hordi. Najviše se izvinjavam tebi narode, jer nismo dovršili posao do kraja, pa sad moraš da trpiš ovakva sranja u vlastitoj domovini.“ Opšta klima u društvu jasno je poručivala: u Hrvatskoj nema mesta za sećanje na srpske žrtve i egzodus, a možda je upitno i do kada će se trpeti i sami preostali Srbi.
U tom kontekstu je razumljivo da odluka o prvom dolasku na obeležavanje ‘Oluje’ za čelnike srpske zajednice nije nimalo laka. Pozive su proteklih dana putem medija upućivali i premijer Andrej Plenković, i HDZ-ovac Davor Ivo Stier, i predsednik države Zoran Milanović. Ekstremno desna struja oličena u Miroslavu Škori i Zlatku Hasanbegoviću smatra da u Kninu ‘treba biti cela vlada’, što je skoro zahtev za privođenjem srpskih predstavnika. Rečeni su pozivi i pritisci u prvom redu usmereni prema potpredsedniku Vlade za društvene delatnosti i ljudska prava Borisu Miloševiću. Gostujući u utorak na N1 televiziji, Milošević je istakao da razgovori o dolasku u Knin još uvek traju te da će SDSS odluku doneti najkasnije početkom sledeće nedelje, ali i da HDZ i SDSS razgovaraju ‘otvoreno, na način na koji nikada do sada nismo razgovarali’.
U medijima se nagađa da bi kao protivgest za dolazak u Knin izaslanik Vlade ili neko od ministara mogao otići na komemoraciju srpskim civilima pobijenim u Gruborima, a sam Plenković je rekao da se ‘razgovara o mogućnosti obeležavanja srpskih stradanja’. Milošević tvrdi da u SDSS-u eventualni dolazak u Knin ne uslovljava takvim protivgestom.
„Kada sam rekao da se za dolazak u Knin moraju stvoriti pretpostavke, hteo sam da naglasim da bi bilo dobro da se spomenu žrtve i da ne bude poruka mržnje kao što su ‘nismo dovršili posao’ i slične koje su se mogle čuti sa govornice. Ne radi se o uslovljavanju, nego dogovoru da ne čujemo ratne poruke i poruke bez empatije“ kaže Milošević za Novosti.
U spomenutom televizijskom intervjuu naglasio je da, uz punu svest o tome da je ‘Olujom’ uspostavljen ustavnopravni poredak i o značaju te akcije za Hrvatsku, ne može zaboraviti ubijene civile i zapaljene kuće, egzodus i ljude čiji je povratak opstruiran te da to sećanje čini deo njegovog identiteta i osećaja većine hrvatskih Srba.
„Bilo moj odlazak, bilo neodlazak u Knin za mnoge će značiti pogrešku. Za mene i za većinu Srba ‘Oluja’ je teško pitanje i traumatično iskustvo. Ako odem, to će biti s iskrenom namerom poboljšanja atmosfere u društvu, položaja srpske zajednice i položaja svih koji žele pomirenje i dijalog“, istakao je.
Milošević smatra da ‘ova vlada i parlamentarna većina mogu jamčiti smanjenje tenzija i podela’, dok su dosadašnji narativi oko 5. avgusta težili razdvajanju društva. Suzdržano je komentarisao Milanovićevu izjavu da je pitanje ‘hoće li kolege iz SDSS-a imati želudac za dolazak u Knin’. Predsednik države je rekao i da na ‘Oluju’ Hrvatska može biti ponosna uprkos ‘greškama kojih smo svesni i za koje je plaćena cena’. Nije jasno na kakvu cenu Milanović misli, s obzirom na sudsku praksu i službeno sećanje u Hrvatskoj. Milošević je rekao da ‘izave predsednika nisu pomogle situaciji’, ali da on ima želudac za svaku vrstu gesta koja bi poboljšala atmosferu u društvu.
„Bilo bi dobro da stvaramo zajedničke narative, da obeležavanjima ne slavimo rat nego mir, i da obeležavanja iskazuju empatiju za pobeđene. Od toga smo sigurno daleko, a kada ćemo to doživeti… možda ne tako brzo“ zaključio je za Novosti.
Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac kaže da medijski ili politički pritisci da se neko od predstavnika Srba pojavi u Kninu ‘radi pojavljivanja’ nisu produktivni.
„Takvi su pritisci daleko su od neophodne svesti o tome kakva je odgovornost ondašnjih vlasti za to što se dogodilo sa Srbima, koje su bile posledice za njih i čitavu Hrvatsku. Rezultate mogu postići samo razgovori sa svešću o tome što bi taj dolazak trebao doneti. U kontekstu godišnjice ‘Oluje’ primarno pitanje je kako se vratiti obnovi kulture mira, a ne kulture rata i duha militarizma kakav se nametnuo od 2011. Kako se vratiti poštovanju i priznavanju i hrvatskih i srpskih žrtava te kako se distancirati od onih koji su uzrokovali te žrtve i koji snose odgovornost za zločine. Kako postići da Srbi osete da pravde ima i za njih i njihova stradanja“ ističe Pupovac.
Vesna Teršelič, direktorka Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, kaže da je otvoreni poziv čelnicima srpske zajednice ‘dobrodošao, u svakom slučaju bolji od ignorisanja’.
„Ipak bez obzira na (ne)odazivanje, neće rešiti probleme nasleđa insistiranja samo na proslavi pobede bez uključivanja pomena za žrtve ubijene tokom i nakon ‘Oluje’. Ne znam kada će, ako ikada, biti moguće osmisliti i dogovoriti višednevni protokol obeležavanja unutar kojeg bi se slavila pobeda i komemorirale žrtve“ kaže Teršelič.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar