Slučaj Matijas Rust: Sletanje koje je uzdrmalo SSSR

Danas se navršava 33 godine od čuvenog sletanja malog sportskog aviona Cesna -172R na Crveni trg, što je uzdrmalo vojni vrh ondašnjeg Sovjetskog Saveza, zbog čega je u veoma kratkom roku smenjno 300 maršala, generala i pukovnika.

Sletanje jednog vazduhoplovnog entuzijasta i sportskog pilota na Crveni trg izazvao je šok i nametnuo pitanje kako je jedan zapadnjak uspeo da se provuče neopaženo pored tolikih radara i lovaca koji su patrolirali nebom SSSR-a. Kasnije se ispostavilo da je letelica bila uočena, na radaru i vizuelno… Mnogi danas smatraju da je upravo ovo sletanje bilo zapravo pravi početak Gornačovljeve „Perestrojke“, koja je završila avgusta 1991. neuspelim moskovskim pučem.

Dan pograničnih jedinica Sovjetskog Saveza koji se obeležavao 28. maja na moskovski Crveni trg daleke 1987., izmamio je veliki broj ljudi, koji su hteli da iskoriste topli dan za uživanje. Dok se proslava bližila kraju, veliki broj Moskovljana sa znatiželjom je pogledao u nebo kada je čuo zvuk avionskog motora, iako se znalo da je preletanje Kremlja i Crvenog trga strogo zabranjeno. Buka avionskog motora bila je sve jača i jača, kada se pred šokiranim ljudima pojavio maleni sportski avion Cesna -172R koji je tačno u 18:15 časova sleteo pored crkve Svetog Vasilija Blaženog, a iz njega, na očigled prisutnih izašao mladić u crvenom kombinezonu, koji će u narednim danima da uzdrma SSSR i čitav Istočni blok.

Okupljeni građani su mladog devetnaestogodišnjeg momka okružili i sa velikim interesovanjem ga posmatrali, neki su ga čak i potapšali po ramenima, a iznenađenje je usledilo kada je rekao da je iz Zapadne Nemačke. Dok je Rust razgovarao sa Moskovljanima, šta bi trebalo da se vidi u gradu, jedva da je prošlo 15 minuta od sletanja, kada se zaustavio automobil ispred cesne. Iz njega su izašla dva policajca, koji su naredili mladom Nemcu, koji se predstavio kao Matijas Rust da sedne u vozilo i pođe sa njima. Odvezen je pravo u Lubijanku gde je počelo ispitivanje.

Ko je Matijas Rust

Matijas Rust rođen je 1.juna 1968 godine u gradu Vedelu u nemačkoj saveznoj pokrajini Šlezvig Holštajn. Prema rečima njegove majke Matijas je bio sanjar, koji je od malena bio zaljubljen u letenje i avione. Zbog toga je odlučio da sam isfinansira kurs za sportskog pilota. To mu je pošlo za rukom već sredinom 1986.godine. Do čuvenog preleta krajem maja 1987., uspeo je da skupi 50 sati naleta u školi letenja sportskim avionom.
Mladi Rust je svoje tinejdžerske dane provodio u Hamburgu. Osim letenja, slušanja muzike, mladog tinedjžera poprilično je zaokupljala i tema mogućeg nukelarnog „armagedona“ u slučaju konflikta dve supersile, kao i rivlastva na relaciji Istok-Zapad.

“Nemci su bili na ivici. Postojao je pravi osećaj straha, jer ako bi zaista došlo do sukoba između Amerike i Sovjetskog saveza, svi smo znali da ćemo mi Nemci biti prvi na udaru”, – rekao je Rust.

Prema njegovim rečima kada je 1985.godine uveliko u SSSR krenula „Perestrojka“ i „Glasnost“, on je odlučio da učini prvi korak kako bi se srušila “ Gvozdena zavesa”, koja je delila Evropu na suprostavljene tabore.
Hteo sam da ostavim poruku čovečanstvu i to sam učinio”, – rekao je Rust, mnogo godina kasnije i dodao da je namera bila ohrabriti reforme koje je pokrenuo Gorbačov.

“Želeo sam da aktivno učestvujem u Perestrojci i nadao sam se da će Gorbačov to dozvoliti. I uključiti mene u taj proces. Iskreno verujem da sam “ Perestrojku” zapravo ja ubrzao“ – rekao je Rust.

Kako je onda do svega došlo 

Rust se 13 dana pred sudbonosni događaj, pojavio na sportskom aerodromu Utersen sa namerom da iznajmi avion Cesna 172R sa pomoćnim rezervoarima za gorivo, kako bi proveo dve nedelje leteći po severu Evrope sa sletanjem na Šetlandskim ostrvima, Rejkaviku – Island i Bergenu u Norveškoj, pre nego što bi se vratio u Zapadnu Nemačku. Rano jutro 28.maja Rust je trebao avionom da poleti u pravcu SR Nemačke, međutim on je iznenada promenio rutu kretanja i odleteo za Helsinki – Finska, gde je sleteo na tamošnji aerodrom kako bi Cesnu dopunio gorivom. Tamošnjem kontrolnom tornju podneo je zahtev da će se iz Helinskija uputiti preko Baltičkog mora u Štokholm koji se nalazio na oko 500 km ( 300 milja) na zapad. Pošto je Rust poleteo prvih 10 minuta izgledalo je sve u redu, dok radari nisu zabeležili da malena Cesna iznenada menja rutu i okreće se ka istoku dirketno prema sovjetskoj granici i zauzima kurs u pravcu Helsinki- Moskva. Operator vazdušne kontrole nekoliko puta je Rusta upozoravao da se vrati na planirani pravac, ali mladi Nemac nije odgovarao na pozive vazdušne kontrole iz Helsinkija.

Ubrzo je Cesna nestala sa radarskih ekrana, a kontrolori vazdušnog leta odmah su nadležnim službama prijavili incident da je avion pao u more. Na tačku gde je avion nestao sa radarskih ekrana poslata je finska granična policija, koja je na tom mestu u moru pronašla uljani filter, ali od letelice i mladića nije bilo ni traga.

U to vreme vazdušni prostor oko Sovjetskog saveza je bio zatvoren za strane prelete i jako zaštićen. Kao i ranije što su činili u slučaju preleta preko svoje teritorije, Sovjeti su bili dosledni u nameri da je zaštite ma od koga i bilo gde. To su dokazali 20.aprila 1978.godine, kada su oborili Korean Air Lines Flight-902, Boeing 707 u blizini Murmanska. Zatim samo četiri godine pre Rustvog leta, kada su sovjetski dežurni lovci istog tipa, Su-15 oborili korejski Boing 747 let Korean Air Lines Flight-007, kada je odstupio od zadatog kursa i narušio sovjetski vazdušni prostor. Isti je umesto da preleti Aljasku završio na ostrvu Sahalin kada je i oboren. Sovjetski Savez je prvobitno negirao da ima veze sa nestankom korejskog putničkog aviona, ali su kasnije priznali da je oboren i da je letelica namerno, po instrukcijama SAD bila u špijunskoj misiji.

Rust je preleteo sovjetski deo Baltičkog mora i preleteo Estoniju, da bi se zatim okrenuo ka Moskvi. Rust se na sovjetskim osmatračkim radarima pojavio u 14:29 po Moskovskom vremenu. Na poziv da se identifikuje nije se oglašavao pa su alarmirane raketne jedinice PVO iz tri divizije, koje su dobile zadatak da prate avion, ali ne i da ga obore. Angažovana su i dva dežurna lovca MiG -23.

Rust je mnogo kasnije ispričao da je video avione sa crvenim petokrakama koji su leteli da je čak mogao da razazna kako pilot nosi kacigu i masku za kiseonik. On je dodao i da je bio poprilično uveren da Sovjeti neće u njega pucati i oboriti ga, posle političkog skandala, koji je izbio posle obaranja leta KAL 007.

“Bio jesam jako uplašen. Mislio sam da će me naterati da prinudno sletim, pre nego što ugledam Moskvu“ – rekao je Matijas Rust.

MiG -23 kratko je leteo prateći Cesnu sa pristojne daljine. Pilot je prijavio komandi da je video beli sportski avion. Tražio je dozvolu da letelicu natera na prinudno sletanje, ali je to viši oficir odbio jer radarski operateri su registrovali avion kao prijateljski i da je u pitanju možda obuka. Dok je trajao razgovor pilota MiG-23 i zemaljske kontrole navođenja, Cesna u kojoj je bio Rust nestala je u oblacima, a avion koji je pokrivao reon je nestao.

Zanimljivo je da je komandant nacionalne PVO došao do zaključka da je pilot sve pogrešno video i da se ne radi o nikakvoj letelici nego da je u pitanju bio prvo sovjetski helikopter, a zatim i “ jato gusaka”?! i da su piloti koji su poleteli neiskusni jer su zaboravili da ispravno podese IFF oznake za identifikaciju svoj i tuđi.

Decenijama od ovog incidenta isplivale su informacije, od strane jednog bivšeg zvaničnika Kremlja koji je ispričao da je vrh sovjetskog rukovodstva bio obavešten o letelici „uljezu“.

“Rečeno nam je da se ne brinemo, da avion sme i dalje da leti, i da se snima neki film, rekao je nimenovani zvaničnik.

Matijas Rust nastavio je bezbedno svoj let ka Moskvi. Nadleteo je bez problema grad i kada je utvrdio da će sletanje u dvorište Kremlja biti veoma opasno, nadleteo je i sleteo na Crveni trg, što mu je uspelo kod crkve Svetog Vasilija Blaženog.

Kako je zapravo Rust uspeo da sleti u srce prestonice Sovjetskog Saveza 

Kasnija analiza kako se ispostavilo, navodno je pokazala, da u sovjetskom sistemu PVO postoje velike rupe koje su dovoljne da se provuče mali avion koji može da nosi u trupu nuklearne bojeve glave ili bombe koje sadrže biloško ili hemijsko oružje. Postalo je očigledno da Sovjetski savez troši ogromne količine novca na jačanje bezbednosti i borbene efikasnosti, ali sve to je neefikasno.

To je bila jedna od glavnih tema na sednici Politbiroa KP SSSR koji je održana par dana posle Rustovog sletanja.

Epilog sednice bila je odluka da se smene smene tri maršala Sovjetskog Saveza, više od 300 generala i pukovnika, koji su prinuđeni da podnesu ostavke i budu penzionisani. Među žrtvama su bili maršal Sergej Sokolov sovjetski ministar odbrane i maršal Sovjetskog saveza Aleksandar Klodunov komandant vazdušnih snaga.

Jedna od najpopularnijih teorija zavere do dana danšnjeg kaže, da je sletanje Rusta zapravo bilo orkestirano od strane Gorbačova kako bi pročistio redove od čvrstorukaša u politici i vojsci radi izvođenja Perestrojke.

Zanimljivo je da Igor Maltsev, general-pukovnik i načelnik štaba svojetske PVO, uspeo da spase svoju glavu i ne bude smenjen zbog Rustovog prelaska granice i sletanja, samo zato jer se u tom momentu nalazio na sednici Vrhovnog sovjeta Estonske SSSR u Talinu.

Mnogo godina kasnije, pošto je penzionisan, Maltsev je rekao da kada mu je Karl Kortelainen šef Estonske ekspoziture KGB rekao da je avion sleteo na Crveni trg, on nije verovato i to je samtrao nemogućim.

“Nisam mu verovao. Otišli smo u komandni centar PVO u blizini Talina i od dežurnog u operativnom centru zatražio da mi referiše šta se dogodilo. Ispostavilo se da je informacija tačna i da je Rust svojim avionom upravo prešao preko Estonije na putu za Moskvu“ – ispričao je general Maltsev.

Na pitanje novinara da kaže kako jedan takav moćan sistem PVO, kao što je bio Sovjetskog saveza, nije uspeo da presretne i obori avion?

“Pre svega sovjetski sistem PVO izgrađen je tako da se bori protiv masovnih vazdušnih udara po strateškim i vojnim objektima na našoj teritoriji, a ne protiv lakih sportskih aviona. Kao druga stavka posle incidenta sa korejskim Boingom, kada je oboren zbog povrede sovjetskog vazdušnog prostora na Dalekom istoku, Sovjetski Savez je potpisao Aneks Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, koji zabranjuje obaranje civilnih vojnih aviona bez obzira na to gde taj avion leti. Nakon potpisivanja ovog aneksa, sovjetski ministar odbrane naredio je i zabranu otvaranja vatre na putničke, transportne avione. Verovatno je to bio glavni problem zašto je Rust proleteo“ – rekao je Maltsev i dodao:

“Radar prati prati sve avione, ali je moguće da identifikuje pripadnost letelice samo one koje imaju instaliran uređja za identifikaciju i da ih prepozna kao svoj ili tuđi. Svi mali avioni, kao što su poljoprivredni ili sportski to nemaju, a danas se desetine takvih aviona pojavljuju u zoni odgovornosti PVO svakog dana. Avion Rusta se nije razlikovao od ostalih na radaru, pa samim tim nije klasifikovan kao uljez koji je prešao državnu granicu. Rustov avion otkriven je 28 maja u 14:10 časova, da je kod sela Loksa-Estonija ušao u Sovjetski vazdušni prostor i preleteo. Daljom proverom u 14:18 časova utvrđeno je da u tom trenutku u vazduhu nije bilo sovjetskih civilnih aviona na tom područiju. Tadašnji komandant 14.Divizije PVO odlučio je da avion klasifikuje kao „stranog uljeza“. Izveštaj je poslat na komandno metso 60. Divizije PVO u Lenjingradu. Sve snage prevedene su u prvi stepen pripravnosti, čak je poletela dežurna para, ali je u 14:30 cilj iznenada izgubljen. Verovatno iz razloga kontinuiranog polja delovanja radara, koje je funkcionisalo samo u uskom pojasu druž granice na visinama od 100 metara, dok su ispod njega bile mrtve zone i da je Rust, iako to nije znao, leteći nisko iskoristio tu prednost“ – rekao je Maltsev.

Zanimljivo je da je vest o Rustovom sletanju Cesnom, držana u strogoj tajnosti od ostalih građana Sovjetskog Saveza, jer je bila ogormna sramota da pilot sportskog aviona Cesna 172 uspe da preko Hamburga-Islanda i Finske sleti u Moskvu pored silnih radara, raketa PVO i lovaca. Vojna obaveštajna služba GRU zajedno sa KGB pokrenuli su hitnu istragu kako je to protivvazdušna odbrana omogućila, kako su prespavali, da li su vojnici bili pijani?! Ili je možda bilo propusta u komunikaciji da jedan 19-godišnji mladić uspe da namagarči atomsku supersilu.

“Ako neki avion leti iznad SSSR-a, a da pri tome ne bude zasutavljen, da ga niko ne otkrije, to pokazuje svu nesposobnost naše odbrane“ – grmeo je Gensek Miahil Gorbačov na generale i dodao:
“Rust nam je skrenuo pažnju na brojne probleme, ne samo meni, nego i vojsci koja je zakazala. Ovo je bila čista provokacija“ – isticao je Gorbačov.

Na ispitivanju Rust je tvrdio agentima KGB, da iza njega ne stoji niko i da je jedini njegov motiv bio da spasi svetski mir. Kasnije tokom suđenja pred sudom na pitanje sudije kako se nije bojao da bude oboren, Rust je izjavio: “Imao sam kacigu, koja me je štitila”. To je bio dokaz tužilaštvu da sa njim nešto nije u redu. Sud je Matijas Rusta osudio na četiri godine robije, ali je oslobođen posle samo godinu dana na zalaganje bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera koji je izdejstvovao njegovo pomilovanje, pa je Rust posle 18 meseci izašao na slobodu. Rust se vratio u kuću svojih roditelja u mestu Vedel blizu Hamburga.

Zanimljivo je da je Rust posle povratka u Nemačku imao buran život. Služio je civilni vojni rok u jednoj bolnici gde je nožem izbo svoju koleginicu, te je zavrišo na robiji dve i po godine. Po izlasku više puta se sretao sa policijom i tužilaštvom. Živeo je od profesionalnog igranja pokera, da bi se skrasio kao analitičar u jednoj švajcarskoj finansijskoj kompaniji. Čak je stigao da iza sebe ima dva braka. U 1994. godini Rust se ponovo obreo u Moskvi. Tri nedelje je bezuspešno pokušavao da ostvari prijem kod Gorbačova. Memoari Rusta su bili publikovani 2012.godine u povodu 25-to godišnjice njegovog leta u Moskvu.