Krenulo je s novinskom agencijom STA i televizijom RTV SLO, a potom se prelilo na privatne medije i onda društvene mreže i napade na novinare. Slovenački premijer Janez Janša, međutim, kaže da su optužbe da njegova vlada preti novinarima i ugrožava slobodu medija "apsurdne". Portal Nova.rs razgovarao je sa slovenačkim novinarima o Janšinim sve češćim i brutalnijim napadima na medije koji traju već trideset godina.
„Janša je kao bivši novinar uvek imao opsesiju da kontroliše medije. Počeo je još 1990. kada je kao ministar odbrane najavio ‘labudovu pesmu’ slovenačkim medijima. Janša praktično celu političku karijeru napada medije i novinare i želi da važi samo njegova istina. To se najbolje videlo u prvom mandatu, između 2004. i 2008. kad je uspeo da preuzme javne servise RTV i STA, a privatne medije podredio sebi političko motivisanim oduzimanjem novca za oglašavanje“, kaže za Nova.rs Blaž Zgaga, ugledni slovenački novinar i publicista.
„U to vreme je u Sloveniji vladala jaka cenzura novinara i urednika koje je Janša postavio u preuzete medije i autocenzura mnogih novinara, koji su se plašili da ne ostanu bez posla. Sve to je rezultiralo peticijom protiv cenzure i političkim pritiscima na medije u Sloveniji, koju je potpisao 571 novinar, tada jedna četvrtina svih profesionalnih novinara u državi. Koliko je snažna tada bila cenzura dokazuje da su o peticiji izveštavali svi vodeći svetski mediji, dok slovenačka javnost o tome nije mogla da čita u novinama“, dodaje Zgaga.
On smatra i da se Janša toliko ne plaši medija koliko su mu oni „smrtni neprijatelj“.
Novinar = smrtni neprijatelj
„Teško bi bilo kazati da se plaši medija. Ako bi se plašio, ne bi postupao na ovako agresivan način u kojem je cilj totalno podređenje medija i novinara. Više je bolja definicija, da su Janši mediji smrtni neprijatelj, jer prenose istinu koja je drugačija od one u koju Janša veruje da je jedina prava i u kojoj je sve podređeno njemu i njegovoj autoritarnoj političkoj ideologiji“, objašnjava on.
Zgaga kaže da je situacija u medijima u Sloveniji vrlo loša. RTV SLO je već u rukama Janšine koalicije, a Janša se sada okrenuo novinskoj agenciji STA koju pokušava ili da preuzme i postavi svoje ljude ili finansijski uništi jer vlada već mesecima ne daje novac za javni servis. Zgaga navodi i da Janša, ako mu ovo ne pođe za rukom, ima i rezervni plan. Pristalice njegove stranke SDS osnovali su Novu tiskovnu agenciju koja objavljuje samo stranačku propagandu SDS i čiji je direktor javno rekao da je urednik fašističkog medija.
„I neke privatne novine već su pod snažnim uticajem Janšine vlade. Prošle sedmice novine Delo čak su zaustavile štamparske mašine kako bi iz već odštampanih novina izbacile komentar uglednog novinara Janeza Markeša. Ovakve cenzure u Sloveniji nije bilo sve od otcepljenja, ali najvažniji motiv za cenzuru u privatnim novinama su poslovni ugovori vlasnika i direktora Dela, Stojana Petriča, koji je potpisao ugovore za konstrukciju drugog tira za luku Kopar u ukupnom iznosu više od 600 miliona evra. Na taj način, kad je medijskim oligarsima važniji posao i profit i kad imaju novine u vlasništvu samo za promovisanje vlastitih poslovnih interesa, cenzura u najgorem mogućem obliku ponovo se vraća u Sloveniju“, kaže Zgaga.
Kada je reč o tome ko je najveći diktator u Evropi kada je odnos prema medijima u pitanju, Zgaga kaže da Janša nije najveći, već Viktor Orban, „ali svakako to hoće da postane“. Za sada mu, kaže, to ne polazi za rukom jer se novinari i urednici još uvek sećaju kako je bilo u prvom mandatu njegove vlade i opiru mu se profesionalnim radom.
Mediji su stub demokratije
„Nema sumnje, da je tehnološki razvoj stavio medije pred velike izazove. I nema sumnje, da se u medijima baš zbog toga mnogo stvari menja. A jedna od stvari, koja se u nezavisnom i profesionalnom novinarstvu nikad ne menja, je svest, da su mediji u službi javnosti. I nikog drugog. Nisu u službi politike, nisu u službi kapitala, u službi javnosti su. Svaka politika koja nije svesna toga i koja pokušava da podredi medije i pretvori ih u svoje propagandne mašine, jednostavno mora naleteti na otpor. Mediji su – i to se uvek mora imati na umu – jedan najbitnijih stubova demokratije“, poručuje za Nova.rs Katja Šeruga, odgovorna urednica i direktor N1 Slovenija.
Profesor novnarstva iz Ljubljane Marko Milosavljević je u razgovoru za Nova.rs podsetio da Janšin konflikt sa medijima traje 30 godina, od kada je ušao u parlament i najavio „labudovu pesmu“ štampi.
Sukob sa medijima nastavio je i u narednim mandatima, izmenama zakona o medijima, smanjenjem nezavisnosti medija, uvođenjem mogućnosti „ispravke“ i „odgovora“ za svakog ko se nađe prozvanim i jačanjem političkog uticaja na medije imenovanjem ključnih ljudi iz svojih redova.
Konfliktni odnos sa medijima je, rekao je Milosavljević, nastavljen 2020. sa Janšom koji je sve medije svrstao u fioku „levičara“ i mejnstrim medija, što je pomalo ironično budući da je Janša bio član Komunističke partije a sada optužuje novinare, od kojih su mnogi premladi da bi bili članovi Partije, da su komunisti.
„Konfliktan, antagonističan i arhaičan“
Janša, kaže Milosavljević, kao stari komunista, od medija očekuje da budu poslušni, da ne kritikuju, a naročito ne lik i delo Janše, da budu neka vrsta PR-a vlade. „Konfliktan, antagonističan i arhaičan“ – to je odnos Janše prema medijima.
„Na sve to, u haosu koji je izazvala korona, politički diskurs u Sloveniji pao je na nivo koji do sada nije viđen i koji sada sasvim sigurno ne pomaže građanima da osete da ih vlada podržava u borbi protiv bolesti i svih njenih posledica“, kaže profesor.
Nikada ranije komunikacija koja dolazi, kako od premijera i vrha vlasti, tako i od raznih botova i tviteraša, nije bila toliko uvredljiva, vulgarna, seksistička, puna govora mržnje, naglašava Milosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: