Austrijska krajnja desničarska Slobodarska partija je najverovatniji pobednik parlamentarnih izbora u Austriji, što je prva pobeda krajnje desnice na parlamentarnim izborima posle Drugog svetskog rata.
Prema podacima televizije ORF, na osnovu obrađenih 90 odsto prebrojanih glasova pokazuje da je Slobodarska partija osvojila 28,9 odsto dok je Austrijska narodna partija kancelara Karla Nehamera dobila 26,3 odsto. Socijaldemokrate levog centra su na trećem mestu sa 21 odsto.
Odlazeća vlada, koalicija Nehamerove partije i Zelenih, izgubila je većinu u donjem domu parlamenta.
Herbert Kikl, bivši ministar unutrašnjih poslova koji predvodi Slobodarsku partiju od 2021. godine, želi da postane novi kancelar Austrije nakon prve pobede krajnje desnice na nacionalnim izborima u Austriji posle Drugog svetskog rata.
Krajnja desnica je iskoristila frustraciju birača zbog visoke inflacije, rata u Ukrajini, pandemije COVID i brizi oko migracija.
U svom izbornom programu, pod nazivom „Tvrđava Austrija“, Slobodarska partija poziva na „remigraciju nepozvanih stranaca“, radi postizanja „homogenije“ zemlje strogom kontrolom granica i suspendovanjem prava na azil putem „zakona o vanrednim situacijama“ i takođe poziva na ukidanje sankcija Rusiji.
Ali da bi postao novi lider Austrije, treba mu koalicioni partner koji bi imao većinu u donjem domu parlamenta, a ostali rivali su rekli da neće raditi sa Kiklom u vladi.
Generalni sekretar Narodne stranke Kristijan Štoker priznao je da „nismo osvojili prvo mesto“, ali je rekao da se njegova stranka vratila sa nižeg rejtinga u anketama. I potvrdio je Nehamerovo odbijanje da formira koaliciju sa Kiklom „to je bio slučaj juče, tako je i danas i tako će biti i sutra“.
Lider socijaldemokrata, stranke koja je vodila mnoge austrijske vlade posle Drugog svetskog rata Andreas Babler, pozicionirao se kao krajnja suprotnost Kiklu. Babler je odbacio vladu sa krajnjom desnicom i označio Kikla kao „pretnju demokratiji“.
Više od 6,3 miliona ljudi starosti 16 i više godina imalo je pravo da glasa za novi parlament u Austriji, članici Evropske unije koja vodi politiku vojne neutralnosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare