0
U Nepalu postoji "dolina bubrega"", to jest selo Hokse u kojem su skoro svi stanovnici prodali po bubreg. U njega dolaze mešetari koji uveravaju ljude da mogu normalno da žive bez jednog bubrega, a onima neodlučnim govore i to da će im na mestu izvađenog izrasti novi bubreg.
Kanča i Ram su prodali svoje bubrege zbog finansijskog očaja. Kanča i dalje trpi bolove i ne može da radi zbog komplikacija koje su usledile.
“Nemoguće je izbrojati koliko ih je to učinilo”, kaže on za Skaj njuz.
Dvojica muškaraca u 40-im godinama žive u selu podno Himalaje. Reporterki Skaj njuza pokazuju ožiljak pod košuljom.
Selo Hokse u Nepalu ima jedinstvenu i izuzetno burnu istoriju. Poznata je kao „dolina bubrega“ jer je neko iz skoro svakog domaćinstva prodao bubreg.
Mešetari su godinama posećivali to područje, nagovarajući ljude da prodaju bubrege iako je reč o ilegalnoj praksi. Meštani su poslednjih godina sve više očajni, sramota ih je i osećaju se prevareno, oštećeno i iskorišćeno. Pogotovo oni kojima je bilo rečeno da će im bubrezi ponovno i zrasti. Neki su umrli od posledica onoga što je učinjeno njihovim telima.
Sada siromaštvo podstiče još jednu zdravstvenu krizu u Nepalu, a bubrezi su opet u centru.
Sve veći broj Nepalaca odlučuje da radi u inostranstvu u zalivskim državama i Maleziji, kako bi zaradili više novca za svoje porodice kod kuće. Ali, mladi, nekada zdravi muškarci vraćaju se u Nepal i očajnički im je potrebna transplantacija bubrega. Neki naučnici kažu da je to posledica izlaganja ekstremnoj vrućini i teške dehidratacije.
Bubrezi odlaze lažnim rođacima
Pre nekoliko godina, 31-godišnji Suman je bio toliko finansijski i emotivno slomljen da je razmišljao o samoubistvu. Smatrao je da nema izbora nego da otputuje u Indiju kako bi prodao svoj bubreg ženi koja se pretvarala da mu je sestra. Bio je to fizički iscrpljujući proces koji mu je ostavio ožiljke. Plaćen je 3.000 funti.
“Osećao sam se slabo i izgubio sam svest. Kada sam se probudio, jako me je bolelo. Sada ne mogu da radim i pokušavam da kažem svima kojima mogu da ne prodaju svoj bubreg”, kaže Suman.
On nije siguran da li je indijski lekar znao da učestvuje u ilegalnoj trgovini organima, ali indijski zakon je jasan – donori organa moraju biti u srodstvu i moraju da predoče relevantnu dokumentaciju.
Trgovina organima veliki je problem u Indiji, podstaknut ogromnim jazom između ponude i potražnje organa. Nedostatak donora doveo je do pojave crnog tržišta, a lekari i bolnice su među onima koji su razotkriveni u istragama reketirenja “gotovina za bubrege”.
Ali to nije svojstveno samo Indiji. Procene pokazuju da je u svetu jedan od 10 presađenih organa bio predmet trgovine ljudima.
“Agenti su izradili lažna dokumenta u Katmanduu, uključujući indijske lične karte“, kaže Kanča s početka priče, koji je takođe prodao svoj bubreg u Indiji.
U Hokseu meštani ubeđuju druge da ne prodaju svoje bubrege, iako neki i dalje preduzimaju ekstremne rizike kako bi pokušali da poboljšaju život.
Jit Bahadur Gurung je proveo tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji. Sa samo 29 godina tri puta nedeljno je išao na četvoročasovnu dijalizu u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu. Danas izgleda umorno i povučeno.
„Morao sam da radim na ekstremnoj vrućini – oko 50 stepeni. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet, niti popijemo vode“, priseća se svog rada u Saudijskoj Arabiji.
Da nešto nije u redu shvatio je kada je osetio da mu stopala otiču i da ne može da hoda. Tada su mu rekli da mu je otkazao bubreg. Jit očajnički tražo
Simptomi zastoja bubrega često mogu proći nezapaženo i do trenutka kada se radnici migranti vrate u Nepal često bude prekasno. Jit očajnički traži donora, ali donor mora biti rođak i nema dovoljno pozitivnih podudarnosti.
Išvor ima 34 godine i još traži spas. Kaže da je radio 16 sati dnevno sedam godina u Dubaiju: “Radio sam dugo na velikoj vrućini bez sna. Telo mi je počelo oticati kao da sam dobio batine.”
***
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
