"Sirene se oglašavaju": Ove godine ćemo oboriti rekorde za koje nismo ni znali da postoje - i to je ekstremno loše za svet

Mart je bio deseti mesec zaredom da su globalne prosečne temperature najtoplije ikada zabeležene.

Obzirom na temperature u prva tri meseca u ovoj godini, gotovo je izvesno da će 2024. biti jedna od pet najtoplijih godina na svetu u svetu.

To ostavlja svetske meteorološke organizacije i naučnike zabrinute zbog stepena vrućine koji nam preti, što nije normalno. Oni sada pokušavaju da pronađu odgovor na pitanje zašto je to tako.

Pošto je Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija objavila svoj godišnji izveštaj za 2023. 19. marta, generalna sekretarka Seleste Saulo rekla je da „oglašava crvenu uzbunu svetu“.

„Nikada nismo bili tako blizu – iako trenutno na privremenoj osnovi – nižoj granici od 1,5°C iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama“, rekla je Saulo.

Budućnost Zemlje

1,5°C: Ovaj broj će oblikovati budućnost Zemlje kako se klima menja.

I januar i februar ove godine bili su najtopliji zabeleženi za odgovarajuće mesece u godini, čineći devet uzastopnih meseci rekordne toplote.

U februaru je globalna prosečna temperatura bila 3,186 stepeni iznad procenjenog predindustrijskog proseka, prema Kopernikus službi za klimatske promene, programu Evropske unije za posmatranje Zemlje.

Globalna prosečna temperatura takođe je bila najviša zabeležena za period od 12 meseci koji se završava februarom, izvestio je Kopernik. Bio je više od 1,2 stepena iznad 30-godišnjeg proseka za 1991-2020. i 2,8 stepeni iznad procenjenog predindustrijskog proseka.

Iako su ovi globalni proseci iznad praga od 2,7 stepeni Farenhajta koji je postavljen u Pariskom sporazumu, još uvek se ne smatra da prevazilazi cilj, jer se to zasniva na dugoročnom, doslednom proseku, a ne na merenju iz bilo kog meseca ili godine.

Ipak, to je razlog za uzbunu, rekli su zvaničnici UN.

„Sirene se oglašavaju na svim glavnim indikatorima. A promene se ubrzavaju", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Normalno je da se neki vremenski rekordi obore. Ono što nije tako normalno je njihov udeo koji se odnosi na toplije temperature ili stepen do kojeg novi rekordi daleko razbijaju prethodne rekorde.

Na primer, u Kilajutu u Vašingtonu u martu je meteorološka stanica prijavila dnevnu rekordnu temperaturu od 80 stepeni, čime je oboren prethodni rekord za 16 stepeni, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi u Sijetlu.

Rekordne temperature okeana

Naučnici su i dalje zapanjeni i uznemireni toplijim temperaturama širom svetskih okeana između linija geografske širine od 60 stepeni.

„Još uvek ne znamo tačno šta to pokreće i zabrinjavajuće je imati ovoliki signal u okeanu. Očekujemo da će okeani biti topliji, ali ovo je zaista značajno", rekao je Endrju Peršing, potpredsednik za nauku u Climate Central.

Dana 10. marta, dnevna prosečna temperatura površine mora nakratko je skočila na novi rekord od 70,16 stepeni, prema grafikonu koji vodi Mejn Climate Reanalizer.

„Sada smo na godinu dana i računamo da ćemo rušiti prethodne rekorde za toplotu okeana“, rekao je Brajan MekNoldi, viši naučni saradnik na Rosenstiel školi za more, atmosferu i nauku o Zemlji na Univerzitetu u Majamiju.

Temperaturna anomalija je još veća u regionu Atlantika gde se razvija većina velikih uragana. U prva dva meseca godine, temperatura vode u regionu bila je u proseku skoro 3 stepena iznad normalne u odnosu na prethodni vek, nadmašivši rekord koji je prethodno postavljen 2010. godine za ceo stepen.

Fenomeni zbunjuju naučnike

Naučnici ne razumeju u potpunosti zašto su temperature porasle mnogo više nego što se predviđa.

„Ponizno je i pomalo zabrinjavajuće priznati da nijedna godina nije zbunila prediktivne sposobnosti naučnika za klimu više od 2023. godine“, napisao je NASA-in klimatski naučnik Gavin Šmit u članku u časopisu Nature.

Atmosferski gasovi staklene bašte odgovorni su za deo povećanja, rekao je Šmit.

Nivoi ugljen-dioksida u atmosferi nastavili su da rastu prošle godine, dostižući godišnji prosek od 421,08 delova na milion u opservatoriji Mauna Loa.

U februaru, CO2 je iznosio 424,55 delova na milion, što je više od četiri dela na milion više od prošlog februara. Ovi drugi faktori možda igraju ulogu, ali Šmit je rekao da oni ne objašnjavaju u potpunosti porast temperatura.

Uopšteno govoreći, temperaturna anomalija iz 2023. godine „izletela je iz vedra neba, otkrivajući prazninu u znanju bez presedana“ otkako su sateliti počeli da nude sveobuhvatan pogled na Zemljin klimatski sistem, rekao je on. „Ako se anomalija ne stabilizuje do avgusta – što je razumno očekivanje zasnovano na prethodnim talasima El Ninja – onda će svet biti na neistraženoj teritoriji".

„Potrebni su nam odgovori zašto se 2023. pokazala kao najtoplija godina u poslednjih 100.000 godina. I trebaju nam brzo", napisao je Šmit.

Problemi glečera i leda

Nakon značajnih gubitaka prošle godine, naučnici su i dalje zabrinuti zbog glečera i morskog leda u svetu.

„Klimatske promene su mnogo više od temperature. Ono čemu smo bili svedoci 2023. godine, posebno sa toplotom okeana bez presedana, povlačenjem glečera i gubitkom leda na Antarktiku, je razlog za posebnu zabrinutost“, rekao je Saulo, generalni sekretar SMO.

Prošle godine, globalni skup glečera koji se koristi kao referenca pretrpeo je najveći gubitak leda od 1950. godine, izazvan ekstremnim topljenjem u zapadnoj Severnoj Americi i Evropi.

Procenjuje se da su glečeri na zapadu Severne Amerike izgubili oko devet odsto svog obima u 2020. u poslednje četiri godine.

Obim antarktičkog morskog leda bio je najmanji u istoriji, sa maksimalnim obimom na kraju zime od milion kvadratnih kilometara ispod prethodnog rekorda.