0
Ljudi zaraženi koronavirusom razvijaju različite simptome različite težine - od onih toliko blagih da zaraženi ni ne zna da se inficirao, preko onih koji boluju na intenzivnoj nezi, do onih koji, nažalost, izgube bitku za život. Naučnici su istraživali od čega zavisi kakve će ko simptome virusa razviti i došli do zaključaka - koji, istina, još uvek nisu do kraja potvrđeni - da količina virusa koja je ušla u telo određuje i težinu simptoma.
Jedna studija u Kini pokazala je da postoji veza između onoga što su nazvali „velikim virusnim opterećenjem“ i pogoršanih simptoma koronavirusa. Virusno opterećenje je količina virusa koja uđe u nečije telo prilikom infekcije, a prekomerno početno opterečenje daje virusu zalet i povećava rizik da se imuni sistem pacijenta preoptereti u borbi sa koronom, piše Dejli mejl.
Socijalna distanca u tom smislu nije samo mera prevencije, već i način da – ukoliko se svejedno zarazimo koronom – ublažimo moguće simptome virusa. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od načina na koji smo se inficirali; posledice neće biti iste ukoliko smo dodali kontaminiranu kvaku ili nam se neko već zaražen zakašljao u lice, ističu stručnjaci.
Pročitaj i:
Naučno istraživanje objavljeno u britanskom časopisu za medicinu The Lancet ovog meseca takođe je ukazalo da visoko virusno opterećenje može biti povezano sa izraženijim i težim simptomima.
Ono što ljudi mogu da urade je da smanje svoje početno virusno opterećenje poštovanjem mera izolacije i strogim društvenim distanciranjem, a zatim i držeći se dalje od već zaraženih.
Istraživači sa Univerziteta Oksford složili su se da istraživanja pokazuju mogućnost da bi visoko virusno opterećenje moglo da dovede do težih simptoma koronavirusa, ali da za to nema pouzdanih dokaza pošto su istraživanja o korelaciji količine virusa i ozbiljnosti simptoma uglavnom nekvalitetnija nego što bi trebalo da budu.
Ipak, da bi se u svakom slučaju izbeglo visoko virusno opterećenje, dr Vendi Barklej, poznati britanski virolog i stručnjak za zarazne bolesti, treba se držati podalje od onih koji su zaraženi ili potencijalno inficirani.
Manja količina virusa jednostavno daje imunološkom sistemu više vremena da se nosi sa infekcijom i pre nego što simptomi počnu da se pojavljuju. Upravo su zato lekari i sestre koji dolaze licem u lice sa obolelim pacijentima u povećanom riziku da se teško razbole jer su izloženi većim količima virusa dok zaraženi pacijenti u njihovoj neposrednoj blizini dišu.
Sveštenici su, na primer, takođe visoko ugrožena grupa zbog bliskog fizičkog kontakta sa vernicima, ali i činjenice da su uglavnom starije životni dobi. U Italiji se među hiljadama žrtava Covida-19 našlo i više od stotinu lekara i sveštenika, a sve veći broj medicinskih radnika gubi bitku sa virusom u Španiji i SAD.
„Generalno, kod respiratornih virusa, ishod infekcije može odrediti količina virusa koja je dospela u vaš organizam“, potvrdila je profesorka Vendi Barklej. „Ovde je reč o veličini vojske sa svake strane ove bitke. Ako imamo veliku vojsku virusa, armija našeg imunološkog sistema teško će se boriti protiv nje.“
Način na koji virusi zapravo razboljvaju organizam je brzo umnožavanje u telu, u toliko velikom broju da je imunom sistemu potrebno nekoliko nedelja da ih sve uništi. Ako u organizam dospe manja količina virusa, to bi u teoriji moglo da znači da će se imuni sistem lakše izboriti sa tim.
Britanski stručnjak Majkl Skiner takođe je naveo da ako se neko zarazi velikom količinom virusa, to može da preterano optereti imuni sistem. U takvim slučajevima, objasnio je, virus ima ogroman skok na početku i može da se izgradi brže nego što telo može da pruži adekvatan odgovor na napad.
„Trebalo bi da nas više brine situacija kada neko prima ogromnu količinu virusa udisanjem. Nemamo još podataka koliko bi to tačno moglo da bude, ali telesna tečnost zaraženih može sadržati milion i više virusa po mililitru“, naveo je Skiner i dodao da ako je neko zaražen pod velikim virusnim opterećenjem, virus naglo visoko skače, što dovodi do potresa u organizmu.
Telo se bori da uspostavi kontrolu nad virusom kako bi se obezbedilo vreme za sticanje imuniteta, a istovremeno dolari do „citokinske oluje“, nesrazmernog odgovora imunog sistema na virus. Ovi procesi mogu da imaju i fatalan ishod.
Zato stručnjaci apeluju da se poštuju mere socijalne distance i izbegava kontakt, naročito fizički, sa drugim ljudima.
