0
Ruska granata koja je pala tokom noći raznela je zid stana na poslednjem spratu, a na njegovom mestu je samo smrznuti vazduh duvao sa reke Dnjepar – i pogled na najveću evropsku nuklearnu elektranu na drugoj obali. Silueta Zaporoške nuklearne elektrane – sa svoja dva debela rashladna tornja i nizom od šest blokova – postala je globalno poznata otkako je nazvana najopasnijim mestom na Zemlji: šest nuklearnih reaktora na prvoj liniji katastrofalnog rata.
U prilično tipičnoj noći prošle nedelje, Rusi su sa leve obale reke ispalili 40 granata i raketa na Nikopolj, grad na desnoj obali pod kontrolom Ukrajine, koje su pale na redove petospratnica.
Nakon 10 meseci rata, blokovi naselja su poluprazni, tako da ima manje ljudi za ubijanje. Jedina prijavljena žrtva ove noći bio je 65-godišnji muškarac koji je prebačen u bolnicu i čiji stan je pružao sveobuhvatan pogled na elektranu.
Sledećeg jutra popravka je već počela. Električar je obnovio struju u ostatku zgrade, a dvojica muškaraca su bila u ostacima samog stana, očistili su i postavili ivericu umesto nepostojećih zidova.
Čula su se četiri jaka praska dok su topovi ukrajinske vojske na obližnjoj obali reke otvarali vatru na ruske položaje, a nekoliko minuta kasnije oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost Nikopolja u iščekivanju ruskog odgovora, iako nijedna nije usledio tog jutra.
Ukrajinci insistiraju na tome da su izuzetno pažljivi na šta pucaju, čak i kada ih napadnu iz blizine fabrike u Zaporožju. Ukrajinska nuklearna kompanija Energoatom optužila je u četvrtak Rusiju da je dovela višestruke raketne sisteme Grad blizu reaktora broj 6, koji se nalazi u blizini područja gde se čuva istrošeno nuklearno gorivo. Verovatni cilj, navodi Energoatom, bio je granatiranje Nikopolja i obližnjeg grada Marzanetsa, koristeći njihov položaj kao zaklon.
Zidovi reaktora su dovoljno debeli da izdrže artiljerijsku vatru, ali direktan udarac u kontejnere istrošenog goriva mogao bi dovesti do ispuštanja radioaktivnog materijala u atmosferu. Od preuzimanja kontrole nad elektranom u martu, Rusi su počeli da grade betonsko sklonište nad istrošenim gorivom, ali ukrajinski zvaničnici kažu da se to radi bez poštovanja međunarodnih bezbednosnih protokola.
Ranije ove sedmice, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu optužio je Ukrajinu za „nuklearni terorizam“, rekavši da su njene oružane snage ispalile 33 granate velikog kalibra na fabriku u Zaporožju u prethodne dve nedelje. U najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja ima četiri inspektora na lokaciji koju je okupirala Rusija, navedeno je prošlog petka da nije bilo granatiranja elektrane od 20. novembra, iako je artiljerijska vatra pala u blizini.
Petro Kotin, predsednik Energoatoma, tvrdi da su bombardovanja područja oko nuklearnih reaktora napadi koje su izvele ruske okupacione snage.
“Imaju dva specijalna kamiona, za koje znamo da imaju minobacače unutra, koji idu u šumu i svaki put kada odu tamo, postrojenja se granatiraju”, rekao je Kotin za Gardijan.
Dmitro Orlov, gradonačelnik Energodara, grada pored nuklearne elektrane u kojoj žive njeni radnici, tvrdi da postoje dodatni dokazi da je granatiranje dolazilo sa ruske strane. „Možete čuti prasak pucnjave, a onda dve ili tri sekunde kasnije granata pada, tako da dolazi iz blizine, a nema ukrajinskih snaga koje su tako blizu“, rekao je Orlov u intervjuu.
“Moje lično mišljenje je da se ovo radi da bi se uplašilo lokalno stanovništvo kako bi im Rusi rekli: “Vidite – mi vas štitimo, a Ukrajinci su ti koji vas granatiraju.”
Nije bilo moguće proveriti izveštaje Kotina i Orlova o granatiranju, niti protivoptužbe Moskve. Satelitski snimci su, međutim, potvrdili da ruska vojska skladišti vojnu opremu unutar fabrike.
Inspektori IAEA na licu mesta bi teoretski mogli da odrede putanju nadolazećih raketa ili granata, ali takav detektivski rad nije u njihovom opisu posla. Agencija pregovara o stvaranju sigurnosne zone zabrane vatre oko reaktora, ali Kijev insistira da Rusija prvo mora da povuče svo svoje oružje i oklop iz elektrane, na šta Moskva do sada nije pristala.
U međuvremenu, postoji paralelna pretnja sigurnosti unutar same elektrane: stalno smanjenje radne snage tokom 10 meseci sukoba. Mnogi ključni radnici otišli su zbog opasnosti po njihove porodice ili zato što su odbili da rade za Ruse. Od 11.000 radnika pre invazije, ostalo je samo 4.000. U pokušaju da zaustave egzodus, Rusi su prosledili spiskove osoblja fabrike svim vojnim kontrolnim punktovima u regionu sa naređenjima da im se ne dozvoljava da odu, ali je bilo prekasno da se zaustavi veliki odliv.
„U nekim slučajevima, samo tri osobe mogu da pokriju smenu od sedam ili osam osoba“, rekao je Orlov. “Ljudi nemaju dovoljno odmora. To izaziva iscrpljenost.”
Rad pod oružanom okupacijom povećava stres. Radnici koji su i dalje u fabrici su pod stalnim pritiskom da potpišu ugovore sa Rosatomom, ruskom energetskom kompanijom, što znači da prihvataju kontrolu Moskve.
“Radnike odvode jednog po jednog, a prvo pitanje koje postavljaju je gde se nalaze njihove porodice. Oni vrše pritisak preko svoje porodice. Jedan radnik je ispitivan osam sati”, rekao je Aleksij Melinčuk, bivši radnik u nuklearnoj elektrani. Uprkos tom pritisku, rekao je on, samo oko 10% osoblja u fabrici je potpisalo ugovore sa Rosatomom.
Proteklih dana Rusi su deaktivirali elektronske propusnice nekih radnika koji su odbili da potpišu, čime su još više smanjili broj raspoloživih operatera reaktora.
Melinčik je rekao da je ostalo dovoljno osoblja da se elektrana održi u trenutnom stanju suspendovane animacije, sa svim reaktorima ugašenim, a dva od njih namerno održavana toplim, kako bi se Energodar grejao.
Ali držanje reaktora u ovom režimu vruće pripravnosti je težak i delikatan proces, koji dodatno opterećuje operatere. Situacija bi se još mogla pogoršati. Postrojenje u Zaporožju je trenutno povezano na ukrajinsku mrežu, ali bilo je trenutaka da su dalekovodi bili srušeni granatiranjem, što je elektranu primoralo da se vrati na dizel generatore kako bi održala rad sistema za hlađenje i sprečila topljenje posude reaktora.
Ako bi se veza s mrežom ponovo prekinula, to bi povećalo pritisak na preopterećenu radnu snagu i na generatore, koji su dizajnirani samo kao privremena rezerva. Trebaće im održavanje i niko ne zna koliko je dizel goriva ostalo u fabrici. Kada bi dizel generatori pokvarili, topljenje bi počelo za nekoliko sati.
“Oni koji ostaju na svojim radnim mestima rade nemoguće stvari kako bi zaštitili elektranu. Svoj profesionalizam su dokazali celom svetu”, rekao je Melinčik. “Čak i bez prepreka, bilo bi jako teško fizički i psihički upravljati stanicom sa sadašnjim brojem zaposlenih. Ali ako se tome doda i pritisak okupatora, onda postaje još teže.”
***
BONUS VIDEO: Najbrutalniji ruski napad na Zaporožje: Rano jutros raketama zasuli porodilište, ubijeno novorođenče
