0
U samom finišu kampanje za parlamentarne izbore u najmnogoljudnijoj demokratiji na svetu, indijski premijer Narendra Modi se opredelio za dvodnevnu posetu Butanu, maloj kraljevini ušuškanoj na obodima Himalaja. Nenajavljena poseta nije bila plan šire Modijeve izborne strategije, s obzirom da je oštro kritikovan od strane koalicionih partnera zbog ove odluke, niti u čast novoizabranog butanskog premijera, već zbog bojazni da bi lojalni indijski saveznik mogao biti uništen od strane Kine, što bi dodatno otežalo borbu same Indije za očuvanje teritorijanog integriteta protiv moćnog suseda.
Autor: Dragoslav Rašeta, istraživač Novi treći put
Butan i Kina dele zajedničku granicu dugu 477 kilometara. Tokom 1951. godine, nakon okupacije Tibeta, granice kineske države su se pomerile dalje na jug. Strategija Mao Cedunga je Tibet slikovito posmatrala kao šaku, a okolne Butan, Ladak, Sakim, Arunačal Pradeš i Nepal kao prste te iste šake i logične pravce dalje kineske južne ekspanzije.
Da bi opravdala svoje imperijalističke ambicije, Kina je tokom 50-ih godina prošlog veka objavila mape koje su butanske regione Džakalang i Psamlang na severu, i za Indiju kritičan severozapadni Doklam region, predstavljale kineskim još od „drevnih vremena“. Mao je uspeo da otkine delove dva prsta Indiji u ratu 1962. godine. Međutim, dodatno uključenje američkih snaga u Vijetnam, negodovanje Sovjetskog saveza i ekonomske posledice Kulturne revolucije, omogućilo je opstanak teritorijalne celovitosti Butana.
Od tada se kompromisno rešenje spora tražilo putem pregovora, koji su bezuspešno okončani 2001. godine kada je Kina prvi put otvoreno nagovestila da bi odustala od svojih teritorijalnih pretenzija na severne delove Butana, ukoliko bi se Butan odrekao Doklama u korist Pekinga. Vlada u Timbuu je ovaj predlog odbila zbog istorijskog savezništva ali i prisnih ekonomskih odnosa sa Indijom. Više od 75 odsto svoje robne razmene Butan obavlja sa Indijom, Delhi omogućava kraljevini izlaz na more, već duže od pola veka je njen najveći investicioni partner, a zahvaljujući sporazumima iz 1949. i 2007. godine, Indija praktično poseduje glas veta kada je reč o spoljnoj politici Butana.
Indija Doklam smatra svojom „Ahilovom petom“ u kontekstu šire šahovske partije sa Kinom, u kojoj Indija za cilj ima da sačuva preostale, ali i povrati protivpravno uzurpirane teritorije Arunačal Pradeša. Dokle god je Doklam pod butanskom kontrolom, Indija ima mogućnost da odgovori na potencijalnu kinesku agresiju većih razmera uz pomoć kontraofanzivnih manevara iz pravca Sikima.
U slučaju da se visoravan nađe pod kontrolom Pekinga, Kina bi se ostvarila zavidnu stratešku poziciju sa koje bi u svakom trenutku mogla da preseče ključni, samo 20 kilometara široki Siliguri koridor koji povezuje severoistočne federalne države sa ostatkom Indije. Kao rezultat toga, svaki teritorijalni ustupak između Butana i Kine smatra se kineskom strategijom za sticanje ključne prednosti nad Indijom, naročito posle oružanih sukoba u dolini Galvan u istočnom Ladaku pre četiri godine.
Nesumnjivo je da Kina sa svoje pozicije moći ne vidi razlog za održavanje ovog spora u „zamrznutom“ statusu, već smatra da će strategija inkrementalnog oduzimanja i naseljavanja butanskih teritorija kad tad primorati Timbu na ustupke. Peking je davno otpočeo sa naseljavanjem spoljnih regiona. Od skromnih početaka 2003. i naseljavanja jedne četvoročlane porodice u sporni Psamlang, danas se na teritoriji severnog i severozapadnog Butana nalazi nekoliko desetina kineskih naselja, povezanih sa više od 100 kilometara magistralnih puteva, aktivnom hidroelektranom, pet vojnih baza i radarskom ispostavom. Iako se pregovori između dve strane i dalje organizuju, kroz analizu dosadašnjih 25 rundi pregovora možemo zaključiti da Butan, država od 800.000 stanovnika i ekonomijom od tri milijarde dolara, nema ni vojnih ni ekonomskih kapaciteta da se samostalno odupre kineskim napadima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Zato će u daljoj budućnosti uloga Indije biti krucijalna za opstanak ove kraljevine. Premijer Modi je tokom posete Butanu obećao pomoć u iznosu od 1.2 milijarde dolara tokom narednih pet godina, kao i formiranje ekonomskog koridora koji će da poveže specijalni administrativni region Gelefu sa indijskim severoistokom, odnosno izolovani Butan sa ostatkom južne i jugoistočne Azije. Dogovorene su i projekti izgradnje železnica, aerodroma i rečnih luka koji bi ublažili posledice potencijalnih sankcija kojima bi Kina mogla da kazni Butan zbog svoje politike.
Ekonomska pomoć i jačanje ekonomije Butana ne mogu biti efektivan instrument odvraćanja bez komplementarnog jačanja vojnih kapaciteta Indije. Iako u svom trećem mandatu vlada Narenda Modija planira da uloži dodatnih 100 milijardi dolara u modernizaciju indijske vojske, taj poduhvat neće dovesti do pariteta između Kine i Indije. Nejasne „crvene linije“ i druge i pete ekonomije sveta mogu lako da dovedu do eskalacije i ponavljanja sukoba iz 2017. i 2020. godine ili čak sučeljavanja većih razmera između Delhija i Pekinga. Dok Indija ne bude mogla da pruži čvrste sigurnosne garancije Timbuu, gotovo je izvesno da će kineska okupacija butanskih teritorija proći nekažnjeno.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
