Hiljade sezonskih radnika sa istoka Evrope trenutno rade na nemačkim poljima. I često žive i rade u katastrofalnim uslovima. Neki su zato iz Nemačke prešli u Holandiju, gde im je očigledno mnogo bolje.
Danijela Rajm je zabrinuta. Savetnica za „mobilne radnike“ u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji možda će morati da računa i sa prijavom, piše Dojče vele. Pre nekoliko dana htela je da se lično uveriti u kakvim uslovima žive i rade rumunski sezonski radnici zaposleni na jednom imanju koje se bavi uzgojem špargli. Na tom imanju više ne bi trebalo da važe mere 14-dnevnog karantina koje su početkom aprila uvedene za sezonske radnike iz inostranstva, a u međuvremenu su ukinute.
Trebalo je da to bude rutinska akcija, ali na kraju se sve nažalost pretvorilo u pravu malu poteru, kaže Rajmova za DW. Vlasnik poljoprivrednog imanja zabranio joj je pristup njegovom posedu i čak joj je zapretio da će je prijaviti policiji. Nakon što je napustila imanje, čak ju je pratio u automobilu, priča nam Danijela Rajm, i to „kako bi bio sasvim siguran da ne mogu da stupim u kontakt s rumunskim sezonskim radnicima“.
Još jedna „neobična“ situacija dogodila se na jednom imanju u Bavarskoj, na kojem se takođe bave uzgojem špargli. Tamo je trenutno zaposleno 500 rumunskih sezonaca. Na tom imanju policija je morala da se postara za red i mir. Sezonski radnici pričaju da su uslovi rada neprihvatljivi, da su plate loše i govore o karantinu – koji praktično uopšte i nije bio karantin.
Nakon što bavarski poslodavci nisu hteli da se postaraju za adekvatne mere zaštite, nekolicina radnika se pobunila. U razgovoru za DW bavarski poslodavac (identitet poznat redakciji) demantovao je te prigovore. S obzirom na to „da mi živimo u pravnoj državi“, kako kaže, on je prijavio nekolicinu radnika, jer se oni, prema njegovom mišljenju, mogu nazvati „kriminalcima. On smatra da Rumuni uopšte i nisu hteli da rade.
Portoparolka bavarske policije potvrdila je za DW da se zaista vodi istraga protiv tri rumunska državljanina – zbog sumnje za klevetu i povredu poverljivosti informacija. Iz policije je potvrđeno da predmet istrage nije sumnja u organizovani kriminal, kako to kaže bavarski poslodavac. Nakon što smo ga ponovno suočili s tim podatkom, vlasnik imanja rekao je da više ne želi da priča s novinarima. To je i stav Nemačkog udruženja seljaka (DBV). Njihov portparol uputio nas je na internet-stranicu udruženja i dodao da ne želi da nam daje dodatne informacije.
U međuvremenu su se zabrinuli i političari. Jedna portparolka Ministarstva poljoprivrede u Berlinu za DW je potvrdila da je Ministarstvo, u saradnji s Institutom Robert Koh, sastavilo „koncept za sezonske radnike u kontekstu zaštite zdravlja“, odnosno da je taj dokument osnova za rad poljoprivrednih imanja u aktuelnoj situaciji „kako bi sezonskim radnicima u uslovima pandemije omogućili bezbedan dolazak u Nemačku, odnosno povratak kući, kao i siguran boravak u Nemačkoj“. Sudeći po jednom internom izveštaju u koji je DW imao uvid, nemačka ministarka poljoprivrede Julija Klekner 5. maja je informisala Bundestag o najnovijem razvoju situacije po pitanju sezonskih radnika u poljoprivredi.
Ona je na taj način odgovorila na pitanja o minimalnoj plati (9,35 evra bruto), o regulisanju radnog vremena (maksimalno 12 sati dnevno) ili o preuzimanju putnih troškova, „koji ne bi trebalo jednostrano da se prebacuju samo na teret sezonskih radnika“.
Savezni nemački ministar rada Hubertus Hajl pismom na dve stranice „izričito“ je zamolio da se strogo kontroliše zaštita sezonskih radnika u poljoprivredi, kao i u mesnoj industriji. „Posebno se pritom mora paziti na situaciju u grupnim smeštajnim kapacitetima i prilikom transporta ljudi.“ U tom pismu upućenom saveznim pokrajinama ministar Hajl napominje da se već nekoliko diplomatskih predstavništava onih zemalja iz kojih potiču sezonski radnici požalilo nemačkoj saveznoj vladi. „Izričito su naveli da zadržavaju pravo preduzimanja daljih koraka“ – na primer zabranu dolaska novih sezonskih radnika u Nemačku. Kad već toliko potrebni sezonci ne mogu bezbedno da rade u Nemačkoj, onda je najbolje da ostanu u svojim domovinama, to je poruka ambasada dotičnih država.
U ponedeljak (11.5.) su u Bukureštu ministarka rada Violeta Aleksandru i ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku odgovarali na pitanja jednog posebnog odbora u rumunskom Senatu. Oni su izvestili članove odbora o merama koje su preduzeli u vezi situacije u kojoj se nalaze rumunski sezonski radnici u Nemačkoj i drugim zemljama EU. Od izbijanja korona-krize, oko 35.000 ljudi napustilo je Rumuniju kako bi u nekoj drugoj članici Unije radilo u poljoprivredi ili nezi bolesnika. Alarmantna svedočenja pogođenih radnika o nepridržavanju dogovorenih ugovornih obveza prouzrokovala su veliko nezadovoljstvo u rumunskom društvu.
Izgleda da se na političkom nivou konačno nešto događa. Ali te informacije gotovo da i ne stižu do njiva i grupnih smeštaja za radnike. Danijela Rajm već godinama savetuje „mobilne radnike“, a trenutno ima velike probleme da uopšte s tim ljudima stupi u kontakt. U razgovoru za DW ona priča da su sezonski radnici često u potpunosti zavisni od njihovih poslodavaca, o slučajevima u kojima su poslodavci radnicima oduzimali dokumenta, o ekstremno dugim radnim danima (i do 14 sati, sedam dana u nedelji), o tome da radnici uopšte nisu zdravstveno osigurani, o isplati plata po učinku, o previsokim troškovima smeštaja i ishrane. Ili čak o preskupim avionskim kartama koje su u potpunosti morali da plate sami radnici.
Danijela Rajm ipak ima razloga i za zadovoljstvo. Upravo je pomogla petorici Rumuna koji su hteli da daju otkaz zbog „nepremostivih razlika u mišljenju s poslodavcem“. Radili su 11 dana u komadu, ukupno 121 sat. Za taj rad su na kraju dobili 605 evra (troškovi smeštaja i hrane već su bili oduzeti). A to ni izbliza ne odgovara obećanom minimalcu. Danijela Rajm uspela je da uveriti seljaka da tim sezoncima barem ne naplati troškove avionskog leta u iznosu od 2.500 evra po osobi.
„Nije bilo jednostavno“, kaže savetnica. Ali uspela je. Pet Rumuna moglo je da napusti imanje u Nemačkoj i sada rade u susednoj Holandiji. I zadovoljni su. „Za te ljude je tamo otvoren račun u banci. Radnici dobiju 10 evra po satu, imaju zdravstveno osiguranje i primaju platu jednom nedeljno.
“ Krajnje je vreme da nemačke vlasti malo podrobnije bace pogled na uslove u kojima rade strani sezonski radnici. Savezne i vlasti nemačkih pokrajina prošlog petka su obećale da će ubuduće bolje kontrolisati zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu stranih sezonskih radnika.