Pandemija koronavirusa uslovila je brojne promene ponašanja kod ljudi širom sveta, a pravila se razlikuju od zemlje do zemlje i kreću se od jednog do dva metra. Naime, u državama poput Švedske, Finske, Nemačke socijalna distanca među ljudima postojala je i pre korone, dok je u Italiji, Španiji, balkanskim zemljama, fizička bliskost sa poznatima, ali i nepoznatima, bila oduvek uobičajena, pa je sada teško naterati "južnjake" da poštuju tuđu intimu, ali i zdravlje. Zato je u ovim državama propisana distanca bar 2 metra.
Zbog sprečavanja širenja koronavirusa socijalna distanca od dva metra uvedena je u: Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, SAD-u, Španiji, Italiji. Nešto kraća distanca od jedan i po metar poštuje se u Nemačkoj, Poljskoj i Holandiji, dok je u Austriji, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj samo jedan metar, što je uostalom i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Način života jednog naroda, pokazao je sada svoje posledice, smatra sociolog Ratko Božović, koji za Nova.rs kaže da su južne, mediteranske zemlje nažalost, na neki način, platile cenu svoje međusobne bliskosti.
„Kod Evropljana koji žive u severnim, zapadnim zemljama oduvek je postojalo distanciranje, pre svega prema drugim nacijama, rasama i slično. Oni su prosto uvek zazirali od drugih, a onda su i između sebe postali takvi. Kod južnih naroda, Italijana, Španaca, i nas Balkanaca stvar je malo drugačija. Mi smo pre ove pandemije, uvek bili prisni među sobom, ali i sa drugima. Međutim, to što nisu shvatali da je neophodna socijalna distanca, dovelo je do tako velikog broja žrtava u ovim zemljama. Kod nas nije bilo tako dramatično, jer nemamo ni toliki broj ljudi, a ni turista koliko su oni imali. U zemljama na Mediteranu, narodi su tako vaspitani da budu neposredni, opušteni, spontani, bliski. Oni se međusobom ljubakaju i grle, ne samo sa poznatima, već i sa strancima, a to je dovelo do ozbiljnih posledica“ objašnjava Božović.
On pravi paralelu sa periodom seksualne revolucije, kada su ljudi bili „previše bliski“ pa je došlo do širenja HIV-a.
„Ovo što nam se dešava je prirodna katastrofa. Ipak ponašanje je imalo presudnu ulogu u to sam siguran. Ta lakoća komuniciranja i bliskost i sa nepoznatima, svojstvena Italijanima, uvek je bila simpatična strancima, posebno sa severa. To je njihov zaštitni znak i stil života, koji ih je mnogo koštao kada je nastupila pandemija“ kaže Božović.
Mere socijalnog distanciranja međutim, prave dodatne probleme u već poljuljanoj ekonomiji evropskih država, piše Daily Mail.
Naime, Jan Dankan Smit bivši čelnik Konzervativne stranke u Velikoj Britaniji, pozvao je premijera Borisa Džonsona da preispita pravilo dvomesečnog društvenog distanciranja kako bi se „ekonomija kretala“.
Opuštanje strogih pravila socijalnog distanciranja, kako je predložio, omogućilo bi preduzećima u teško pogođenim industrijama kao što je ugostiteljstvo, da počnu da zarađuju i pomognu ekonomskom oporavku zemlje.
„Ako bi smernice bile ublažene, to bi omogućilo pabovima, restoranima i hotelima da dočekaju više ljudi nego što bi bilo dozvoljeno prema trenutnim smernicama o socijalnoj distanci. Stolovi bi mogli biti bliže jedni drugima u restoranima, pabovi bi mogli dozvoliti više ljudi u baru, a hoteli bi povećali broj posetilaca, što bi sve pomoglo u pokretanju profita i pokretanju njihovog poslovanja“ rekao je Smit.
Trenutno Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje jedan metar distance među ljudima, što je pravilo koje se poštuje u Austriji, Finskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Osim Velike Britanije, i brojne druge države trenutno koriste pravilo dva metra poput Švajcarske, Španije, Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Irske.
Na svojoj veb stranici SZO kaže da preporučuje razdaljinu od jednog metra, jer „kada neko kašlje, kija ili govori kroz nos znači da možda ima virus.“
U Velikoj Britaniji primena pravila dva metra može se pratiti u istraživanjima od 1930-ih koja su pokazala da kapljice od kašlja ili kijanja imaju toliki domet. Patrik Valans prethodno je rekao Odboru za zdravstvo i socijalnu zaštitu da je udaljenost od jednog metra „do 30 puta“ opasnija od dva metra.
Dankan Smit naglasio je da nezaposlenost zavisi „pre svega od toga koliko smo brzo u stanju da pokrenemo ekonomiju i da moramo da krenemo s tim što pre.“
„Sadašnje vladine smernice predviđaju da budete dva metra odvojeni od svakoga ko nije iz vašeg domaćinstva, ali udaljenost se razlikuje od saveta Svetske zdravstvene organizacije“.
Vodiči na veb stranici SZO kažu: „Održavajte najmanje jedan metar udaljenosti između sebe i drugih. Ako ste preblizu jedni drugima, možete udahnuti kapljice, uključujući virus COVID-19 ako je osoba blizu vas bolesna. Mislim da kada je reč o ugostiteljstvu, to treba sagledati veoma pažljivo“, rekao je Smit.
Nakon dodatnih oštrih ekonomskih podataka od prošle nedelje, ekonomski rast smanjio se za dva procenta u prvom kvartalu 2020. godine, nakon što je u martu pao za 5,8 odsto – što je najveći, rekordni pad, a analitičari očekuju da će biti mnogo gore.
Pad prvog tromesečja bio je najgori od kraja 2008. u jeku finansijske krize, dok je mesečni pad u martu označio rekordan pad. Najnovije brojke, iz Kancelarije za nacionalnu statistiku, pokazuju prvi direktan uticaj pandemije Covid-19 na ekonomiju Velike Britanije nakon što je zemlja stavljena u karantin zbog kontrole širenja virusa. Šokantne cifre dolaze samo dan nakon što je kancelar Riši Sunak produžio šemu subvencionisanja do kraja oktobra, pošto je priznao da je Velika Britanija već u recesiji.
Džonatan Atov, iz Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS), rekao je za BBC, da bi moglo biti mnogo gore u drugom kvartalu.
„Banka Engleske iznela je scenario rekavši da bi moglo doći do pada BDP-a od 25 odsto u drugom kvartalu, što bi bilo desetostruko više od rekordnog nivoa pada koji smo već videli. U pogledu obima, u smislu brzine, ovo je zaista bez presedana.“ naglasio je on.