0
Kancelarija za vezu Severne i Južne Koreje u pograničnom gradu Kesong, koju je Severna Koreja danas digla u vazduh, bila je jedan od najopipljivijih simbola prekograničnog približavanja, služeći kao kanal za neprekidnu komunikaciju između dve Koreje.
Otvorena je u septembru 2018. s ciljem da pomogne bolju komunikaciju između dve države. Iako su se dve strane dogovorile da sedmično budu održavani sastanci, oni su prekinuti u februaru prošle godine, kad su se odnosi između dve Koreje ohladili.
Od kraja januara ove godine kancelarija za vezu privremeno je bila zatvorena zbog mera uvedenih usled pandemije koronavirusa i oficiri za vezu Južne Koreje koji su bili stacionirani u njoj vratili su se kući.
Japan i Kina su tokom Drugog svetskog rata u nekoliko navrata napadali Korejsko poluostrvo, ne toliko zbog njegovog prirodnog bogatstva koliko zbog pozicije. Kraj Drugog svetskog rata nije umanjio značaj Koreje. Jednostavno je eliminisao jednog igrača, a uveo drugog. Japan su zamenile Sjedinjene Američke Države.
Korejski rat (1950-1953) je sukob koji je nastao nakon fizičke podele Koreje posle rata na geografskoj širini od 38 stepeni.
Ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, sovjetske snage su prihvatile predaju japanskih trupa severno od te linije, a snage SAD južno od nje. Tako je 38. paralela postala linija podele dveju korejskih država.
Pregovori koji su se vodili za ujedinjenje propali su i severna polovina je bila pod sovjetskim nadzorom, a južnu je podržavala Amerika.
Severna Koreja je izvršila invaziju na Južnu Koreju 25. juna 1950. i tako započela trogodišnji rat. Tadašnji američki predsednik Hari Truman naredio je svojim trupama da pomognu Južnoj Koreji, a Savet bezbednosti UN je, bez prisustva sovjetskog delegata, usvojio rezoluciju tražeći pomoć svih članica UN da zaustave invaziju.
U početku su trupe Severne Koreje sabile južnokorejske i američke snage sve do južnog vrha Korejskog poluostrva, ali je uz pomoć briljantnog pomorsko-amfibijskog desanta kod Inčona, od 15. do 28. septembra 1950. godine, kojim je komandovao američki general Daglas Makartur, situacija preokrenuta u korist snaga Ujedinjenih nacija, koje su napredovale sve do granice Severne Koreje i Kine.
Kinezi su tada ušli u rat i proterali snage UN nazad na jug, a linija fronta se stabilizovala na 38. paraleli.
Makartur je insistirao da iznese svoje primedbe na račun ciljeva rata Amerike u javnost, ali ga je predsednik Truman razrešio dužnosti.
Naredni američki predsednik Dvajt Ajzenhauer učestvovao je u zaključivanju primirja, po kojem se linija fronta prihvata kao stvarna granica između dveju korejskih država.
Sporazum o primirju potpisan je 27. jula 1953. u Panmundžomu, čime je okončan trogodišnji rat u kojem je poginulo više od 2,5 miliona ljudi.
U ratu je poginulo približno dva miliona Korejaca, 600.000 Kineza, 37.000 Amerikanaca, 3.000 Turaka, Britanaca i drugih snaga UN.
Kim Džong Un je krajem aprila 2018. ušao u istoriju kao prvi severnokorejski vođa koji je kročio na tlo južnog suseda. Njega je prijateljski dočekao i ugostio južnokorejski lider Mun Džae In.
Pročitajte još:
Taj susret trebalo je da predstavlja prekretnicu u istoriji odnosa dve zemje u kojoj živi jedan isti narod, ali u veoma različitim uslovima. Iako je Korejski rat je defakto okončan nakon tri godine, ali i nakon 67 godina on zvanično još traje.
Lideri Severne i Južne Koreje dogovorili su se na prvom samitu posle 11 godina da će raditi na tome da sasvim uklone nuklearno oružje sa podeljenog poluostrva i da će razgovarati sa SAD, a možda i sa Kinom, kako bi se konačno i formalno završio Korejski rat.
Nakon rata je Južna Koreja napredovala, i sada je jedna od najvećih industrijskih sila. Jedan od razoga za njen ekonomski uspeh je taj što ima veliku pomoć od Amerike, koja je posvećena njenoj bezbednosti. Odnos Severne Koreje sa Kinom i Rusijom nije joj doneo slične benefite.
Kina i Rusija nisu ni približno ulagale u Severnu Koreju kao što je to radila Amerika u Južnoj. Pjongjang je od rata u stalnom strahu od SAD koja pomaže Seulu, pa je većinu novca uložio u odbranu te su privreda, obrazovanje i zdravstvo ostali prilično nerazvijeni.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
