Šest milijardi evra za Zapadni Balkan, ali ima jedna caka: Danas ključni samit u Kotoru, Srbiji je postavljen poseban uslov

U Crnoj Gori se danas održava jedan od ključnih samita Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, kom će prisustvovati regionalni, ali i svetski lideri. Glavna tema samita biće Plan rasta EU za Zapadni Balkan, koji podrazumeva izdvajanje šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana, koje moraju da ispune određene uslove da bi dobile novac. Kada je reč o Srbiji, jedan od uslova jeste napredak u pregovorima Beograda i Prištine.

Domaćin samita koji se održava 16. maja u Kotru biće premijer Crne Gore Milojko Spajić.

Misija EU i SAD

Na skupu pod sloganom „Jedan region, zajednička vizija“ učestvuju i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji i pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen, najavila je Vlada Crne Gore.

Američki Stejt department saopštio je da će se O’Brajen i učesnici samita u Kotoru fokusirati na regionalnu ekonomsku integraciju i priliku za rast koju nudi Plan rasta EU za Zapadni Balkan i ojačati snažnu podršku SAD putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

Tokom boravka u Crnoj Gori O’Brajen će se takođe sastati sa visokim zvaničnicima crnogorske vlade, kako bi razgovarali o bilateralnoj saradnji u podršci potpunim evroatlantskim integracijama Crne Gore.

Prema nezvaničnim informacijama, samitu će prisustvovati i srpski predsednik Aleksandar Vučić.

Uslovi, pa novac

Glavni fokus samita biće Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija (EK) usvojila u novembru prošle godine. On podrazumeva izdvajanje šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana, pored već postojećih sredstava Evropske unije. Od toga su četiri milijarde povoljan kredit EU, a dve milijarde bespovratna sredstva, i to u periodu od 2024. do 2027. godine.

Svaka zemlja će, kako se navodi u Planu rasta, dobijati određenu sumu novca na šest meseci. Količina novca koju svaka zemlja dobija zavisiće od stepena sprovođenja reformi.

Poseban preduslov, međutim, postoji za Srbiju. U pitanju je napredak u dijalogu Beograda i Prištine, tačije „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.

Četiri stuba

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasniva se na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije s jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se Zapadni Balkan uskladi sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvori odgovarajuće sektore i oblasti svim svojim susedima istovremeno, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.

Stoga se predlaže sedam prioritetnih aktivnosti – slobodno kretanje roba, slobodno kretanje usluga i radnika, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), olakšavanje putnog prevoza, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište, integracija u industrijske lance snabdevanja, jačanje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana putem zajedničkog regionalnog tržišta, na osnovu pravila i standarda EU, što bi potencijalno moglo dodati 10 odsto prihoda njihovim ekonomijama, ubrzanje temeljnih reformi, uključujući klaster temeljnih sektora, podržavajući put Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređujući održivi ekonomski rast privlačenjem stranih ulaganja i jačanjem regionalne stabilnosti, povećanje finansijske pomoći za podršku reformama putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period od 2024-2027, što predstavlja predlog za novi paket pomoći vredan šest milijardi evra. Isplata je uslovljena time da partneri EU na Zapadnom Balkanu sprovedu određene socioekonomske i temeljne reforme.

Svaka zemlja Zapadnog Balkana se u Planu rasta poziva da pripremi Reformsku agendu temeljenu na postojećim preporukama, uključujući i one iz godišnjeg paketa proširenja i programa ekonomskih reformi (ERP). Sa Komisijom će se zemlje konsultovati po pitanju Reformske agende, koju na kraju procenjuje i usvaja sama Komisija.

„Sa usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan vrednog šest milijardi evra, približavamo privrede Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Plan rasta ima ogroman potencijal i mogao bi udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija, Plan će omogućiti Zapadnom Balkanu da ubrzo oseti koristi u ključnim oblastima našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodan promet robe, usluga i radnika, jedinstveno područje plaćanja u evrima, pa sve do transporta, energije i jedinstvenog digitalnog tržišta“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen.

#related-news_0

Ekonomska konvergencija, navodi EU, je ključna za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Nivo konvergencije između partnerskih zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije trenutno ne napreduje dovoljno brzo, što je naročito vidljivo na primeru BDP-a Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Posebna pažnja i na samitu u Kotoru biće posvećena dijalogu Beograda i Prištine, imajući u vidu da je to jedan od uslova da Srbija dobije predviđena sredstva. Crna Gora, koja je domaćin samita, nada se da će uskoro zatvoriti jedno poglavlje kada je reč o pregovorima sa EU.

BONUS VIDEO Varhelji: Zapadnom Balkanu nudimo integraciju u EU pre nego što joj se de fakto priključi