Vezuv turistički centar Foto:EPA-EFE/CESARE ABBATE

Zemljotres jačine četiri stepena po Rihterovoj skali potresao je pre nekoliko dana region u blizini Napulja. Potres je izazvao paniku među meštanima koji su panično izašli na ulice, i to sve zbog straha da bi podrhtavanje tla moglo da izazove erupciju vulkana Kamp Flegrei na Flegrejskim poljima, koji je poslednji put eruptirao 1538. godine, odnosno kada je Henri VIII bio na engleskom prestolu. Poslednjih dana vulkan je postao poprište pojačane seizmičke aktivnosti.

Kamp Flegrei je najveći aktivni supervulkan u Evropi, a oko pola miliona ljudi živi u regionima oko njega.

Italijanski Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju (INGV) i Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) u svojoj studiji su otkrili da se vulkan približava „tački ključanja“ i da je u ekstremno opasnom stanju, piše Dejli mejl.

Nedavni zemljotres koji je pogodio regiju zapadno od Napulja bio je najjači potres koji je zadesilo to područje u poslednjih 40 godina – osetio se čak i u Rimu.

Epicentar zemljotresa nalazio se na dubini od skoro tri kilometra između Napulja i Pocuolija, saopštio je INGV.

Direktor tog instituta Mario Di Vito upozorio je da je „moguće da će u bliskoj budućnosti biti potresa jačeg intenziteta“.

Napulj Foto:EPA-EFE/CESARE ABBATE

„Seizmička aktivnost se nastavlja i nastaviće se. Nema sumnje u to“, upozorio je Di Vito.

Drugi zvaničnik INGV-a Đuzepe De Natale rekao je da je naložio gradskom veću Napulja da sprovede bezbednosne provere u gradskim bolnicama, školama i javnim zgradama.

U međuvremenu, ministar civilne zaštite Nelo Musumeci rekao je da je u planu sastanak sa napuljskim zvaničnicima kako bi se izradio plan evakuacije u slučaju vanrednog stanja.

Kamp Flegrei je supervulkanska kaldera koja se sastoji od nekoliko kratera. Niz zemljotresa i podrhtavanja slabilo je kalderu, stvarajući pritisak ispod površine zemlje.

Napulj Foto:EPA-EFE/CESARE ABBATE

INGV je saopštio da će kontinuirani potresi samo povećavati taj pritisak, stvarajući uslove za vulkansku erupciju.

Profesor Kristofer Kilburn sa UCL-a upozorio je da je Kamp Flegrei sklon „pucanju“.

„Kada dođe do tog pucanja, vulkanskim tečnostima će biti lakše da izađu na površinu“, rekao je Kilburn.

Kampi Flegrei je supervulkan jer može da proizvede erupciju od osam magnituda, odnosno može da ispusti više od 200 kubnih milja lave.

Foto: EPA-EFE/CESARE ABBATE

Stručnjaci navode da velike kaldere kao što je Kamp Flegrei često prolaze kroz nekoliko decenija nemira pre nego što lava izbije na površinu.

Ono što posebno zabrinjava naučnike jeste činjenica da Kamp Flegrei ne miruje od sredine 20. veka.

Imao je nekoliko dvogodišnjih perioda nemira 1950-ih, 1970-ih i 1980-ih, što je izazvalo manje lokalne zemljotrese i izdizanje tla zbog kretanja magme ispod površine.

Foto: EPA-EFE/CESARE ABBATE

Opasnost sa obe strane

Napulj je okružen vulkanima sa obe strane – Kamp Flegrei na zapadu i Vezuv na istoku.

Vezuv je poznat po tome što je uništio drevne gradove Pompeje i Herkulanum kada je eruptirao 79. godine nove ere, ali njegova poslednja erupcija bila je 1944. godine, a poslednja velika erupcija 1631. godine.

U bliskoj budućnosti se očekuje još jedna erupcija, i, prema prognzama stručnjaka, ona bi mogla da bude razorna za 700.000 ljudi koji žive u tim „zonama smrti“ oko Vezuva.

Foto: EPA-EFE/GHAZALI

Mnogi naučnici veruju da erupcija supervulkana predstavlja jednu od najvećih pretnji ljudskom životu.

Naučnica Lara Mani iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta Kembridž, rekla je da bi takva erupcija bila jednaka udaru asteroida.

„Oni bi imali slične klimatske posledice, ali verovatnoća vulkanske katastrofe je stotinama puta veća od šansi za udar asteroida ili komete“, kazala je Mani.

Pročitajte još...

Ona je dodala da, iako NASA godišnje ubacuje stotine miliona dolara u proučavanje i prognozu udara asteroida, „postoji ozbiljan nedostatak globalnog finansiranja i koordinacije za spremnost na erupciju vulkana“.

„To hitno treba da se promeni. Potpuno potcenjujemo rizik koji vulkani predstavljaju za čovečanstvo i trenutno nedovoljno ulažemo u proučavanje vulkana. To je rizik koji je nepromišljen“, kazao je Mani.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar