0
Članica Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD Džin Šahin (Jeanne Shaheen) izjavila je da je na Zapadnom Balkanu najviše brinu nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova i retorika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ali je izrazila zabrinutost i zbog mogućnosti da neko iz nove vlasti u Crnoj Gori podeli sa Rusijom šta se dešava u NATO-u.
Šahin je u intervjuu za Glas Amerike izjavila kako smatra da Kongres ima dovoljno kapaciteta da obraća pažnju na Zapadni Balkan, uprkos krizama na Bliskom istoku i u Ukrajini, i činjenici da SAD ulaze u izbornu godinu.
Kao jedan od dva velika bezbednosna izazova na Zapadnom Balkanu, koji je nedavno posetila sa senatorom Piterom Velčom, Šahin je izdvojila „aktuelna pitanja između Kosova i Srbije“.
„Znamo za upad na Kosovo koji se desio 24. septembra, kada su (u selu Banjska) ubijeni kosovski policajac i trojica Srba. Postoji realna zabrinutost oko te granice i kako ubuduće rešavati ta pitanja. Imala sam priliku da se sastanem i sa premijerom (Aljbinom) Kurtijem i sa predsednicom (Vjosom) Osmani, da iskažem zabrinutost zbog svega što se desilo“, navela je Šahin.
Dodala je da je apelovala na Kurtija da se vrati za pregovarački sto i da „reši pitanja sa Srbijom“.
„Imala sam priliku da telefonom razgovaram i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da i tu iskažem zabrinutost i apelujem da uradi isto – da se vrati pregovorima, jer je normalizacija odnosa dve zemlje jedini način da razrešimo ta pitanja“, kazala je Šahin.
Šahin, koja je posetila Zapadni Balkan i u aprilu 2022. godine, kao članica delegacije Senata SAD, ponovila je da oni koji su odgovorni za dešavanja 24. septembra u Banjskoj „moraju da odgovaraju“.
Upitana da li ističe vreme da se primeni ono što je dogovoreno u dijalogu uz posredstvo EU, Šahin je rekla da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila u regionu ove nedelje i da su tema razgovora bili ekonomski podsticaji za zemlje koje sprovode reforme, koje ih približavaju EU.
„Ta šansa možda neće biti tu beskonačno, ako uzmemo u obzir izazove s kojima se Evropa suočava, od rata u Ukrajini i ruske invazije na tu zemlju, izazova na Bliskom istoku i potencijalnih konfliktima u svetu. I nadam se da će Srbija i Kosovo moći da se dogovore i nađu način da žive zajedno. Razumem da se možda neće međusobno priznati, ali da makar osiguraju da njihovi građani ne žive u sukobu i u strahu“, rekla je.
Povodom jučerašnjeg izbora nove vlade Crne Gore, uz pomoć proruskih partija koje su deo parlamentarne većine, Šahin je rekla da „apsolutno deli zabrinutost“ američke ambasade zbog nove vladajuće strukture u Crnoj Gori i mogućnosti da „neko u Crnoj Gori podeli sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom šta se dešava u NATO-u“.
„Ne razumem kako neko može da gleda šta je Vladimir Putin uradio u Ukrajini, gde je izvršio invaziju, ubija civile, uništava infrastrukturu i to zato što je ta zemlja želela da bude deo EU i demokratije. Ne znam zašto bi bilo koja partija u Evropi mislila da je tamo njena budućnost“, kazala je Šahin.
Kao drugi veliki bezbednosni izazov na Zapadnom Balkanu Šahin je izdvojila „sve više zapaljivu retoriku“ Dodika, koji govori o otcepljenju Republike Srpske od BiH.
Povodom nedavne izjave Dodika da bi Republika Srpska, Srbija i Crna Gora trebalo da se ujedine u jednu državu, Šahin je rekla da je potrebno nastaviti sa ohrabrivanjem Evropske unije da takođe uvede sankcije predsedniku Republike Srpske.
„Do sada su oklevali da preduzmu taj korak. Mislim da i oni moraju da ga kazne, i to strogo. Kancelarija Visokog predstavnika treba i dalje da se bavi Dodikovim pokušajima da podrije Dejtonski sporazum. Sada, kada je vlada (u BiH) brzo formirana i pokušava da reši neka dugoročna pitanja u zemlji, žalosno je što gospodin Dodik pokušava da to poništi“, kazala je.
Šahin je izrazila nadu da će Kongres SAD usvojiti njen novi zakonski predlog o Zapadnom Balkanu, iza kojeg stoje obe američke stranke.
„Predlog predviđa mnoge stvari. Jedna od njih je i da sankcije postanu deo zakona. Do sada su bile predviđene uredbama i odnose se na korumpirane zvaničnike na Zapadnom Balkanu. Takođe predviđa tehničku pomoć u sprovođenju demokratskih reformi, a veliki deo se bavi i trgovinom i ekonomskim aktivnostima, što je veoma važno. Ima i deo koji predviđa podršku novim, mladim liderima na Zapadnom Balkanu“, dodala je.
