6
Decenijama su nemačke vladine agencije tolerisale i podržavale sistematsko seksualno zlostavljanje udomljene dece od strane usvojitelja pedofila, otkriva nedavno objavljeno istraživanje.
Stavovi o „seksualnom obrazovanju“ koje zagovara jedan od ključnih pokretača ovakvog sistema, profesor socijalnog obrazovanja Helmut Kentler, i dalje su deo tzv. „seksualne pedagogije različitosti“, koju koristi sve veći broj vrtića i škola u Nemačkoj
Između ostalog, profesor Kentler je govorio da su „seksualno zadovoljna deca najbolje zaštićena od seksualnog zavođenja i napada“, piše sajt Lajfsajtnjuz.
Što se tiče polnih odnosa između dece i odraslih, on kaže:
„Ako okolina ne diskriminiše takve odnose, što se stariji oseća odgovornijim za mlađu osobu, mogu se očekivati i pozitivnije posledice po razvoj njene ličnosti.“
Jedan slučaj u Berlinu govori kako je hranitelj Fric H. više od tri decenije seksualno zlostavljao i silovao najmanje devetoro dece.
Dečake, često stare samo šest ili sedam godina, Fric H. je usvajao uz pomoć Omladinske službe za socijalnu pomoć, a uživao je zaštitu profesora Kentlera, koga je lokalna administracija naučnog Senata veoma cenila.
„Uprkos prethodnom osuđivanju zbog zlostavljanja dece, Omladinska služba je više puta birala Frica H. kao udomitelja. Uprkos ponekad ekstremnim znacima upozorenja, godinama su dozvoljavali da deca budu s njim. Prva hraniteljska deca kod ovog čoveka stigla su početkom 70-ih godina, a poslednja su napustila njegovo hraniteljsko gnezdo tek 2003. kao mladi, odrasli ljudi“, pisao je o tome svojevremeno nemački list „Berliner cajtung“.
Nedavna studija koju je uradio Univerzitet u Hildeshajmu objasnila je da su u dosijeima iz pomenute Omladinske službe za socijalnu pomoć nađeni veoma jaki signali koji su mogli da dovedu do uklanjanja Frica H. iz sistema udomiteljstva.
Više od 50 specijalista iz različitih disciplina bilo je uključeno u upravljanje slučajevima. U dosijeima su ostavljene retke informacije o mladim ljudima koji su živeli u hraniteljskom domu. Isto tako, neke ozbiljne okolnosti – poput smrti nekog od dece – ostaju sasvim neobjašnjive.
Profesor Helmut Kentler žestoko je branio hraniteljski dom Frica H, a svoju stručnost u oblasti socijalne pedagogije koristio kao paravan da bi zaštitio ovog pedofila-hranitelja od mogućih intervencija ili kontrola.
Zaposleni u pomenutoj službi jednostavno su sledili Kentlerovo tumačenje onoga što se dešavalo u hraniteljskom domu. I ne samo to, studija je takođe naglasila da i danas opis onoga što se tamo događalo često pratio terminologiju i uokvirivanje samog Kentlera.
Pročitajte još:
Iako je opseg ove naučne studije bio ograničen samo na Berlin, autori su istakli da se ugrožavanje dece po ovom principu verovatno dešava širom zemlje. Berlin, kao i njegove okružne službe za pomoć mladima, bile su odgovorne za brojne hraniteljske domove ne samo u ovom gradu, već u celoj Nemačkoj, jer su odatle decu preuzimale lokalne službe za zaštitu zdravlja. U pitanju su hraniteljski domovi koje vode samohrani očevi ili domovi za mlade, kojima upravljaju takođe samohrani očevi.
Hedvig fon Beverferde, osnivačica porodične organizacije „Demokratija za sve“ („Demo für Alle“), priznala je da je Kentlerova mreža činila zlodela širom Nemačke. Istovremeno je rekla da se zločinački Kentlerov eksperiment ne može odvojiti od njegovog istraživanja o seksualnom obrazovanju. Helmut Kentler je, kako ona tvrdi, emancipatorsko seksualno obrazovanje učinio istorijskim za Nemačku i svojim pedagoškim pristupom kompromitovan je kao pedofil.
Fon Beverferde je objasnila kako ono što se naziva „seksualnim vaspitanjem različitosti“, koje se danas podučava u bezbroj vrtića i škola, zasniva na Kentlerovom pristupu, što ide na psihološku štetu dece. Sveobuhvatna kampanja svesti o Kentleru, njegovoj velikoj mreži u politici i istraživanju i njegovom uticaju na pedagogiju je, ističe, apsolutno neophodna.
„Demokratija za sve“ intenzivno napada Uvea Zilerta, jednog od Kentlerovih đaka. Zilert je usvojio učiteljevo razumevanje deteta kao seksualnog bića, kao i njegovu ideju oslobađanja seksualnih energija, dodajući i rodnu ideologiju. Zilertove ideje usvojio je Savezni centar za zdravstveno obrazovanje, a ta institucija je pod okriljem nemačke vlade.
„Velika je ofanziva u školama sa ciljem da se našoj deci servira seksualno obrazovanje različitosti. U tom smislu, nastavni programi i smernice za seksualno obrazovanje postepeno se ažuriraju u svim saveznim državama i stvaraju se mogućnosti da se predavači o seksu pojave u školama, pa čak i u vrtićima“, kaže Fon Beverferde.
Dodaje da Nemačka konačno mora da zaustavi opasni ideološki virus Helmuta Kentlera, koji je decenijama zaražavao našu decu.
„Najvažnija stvar je obaveštavanje javnosti. Javna rasprava o njihovim ciljevima i njihovim mahinacijama nešto je od čega akteri seksualne raznolikosti strahuju kao što se đavo boji svete vodice“, poručuje osnivačica organizacije „Demokratija za sve“.
Iako se ideje Helmuta Kentlera proširuju i na obdaništa i na škole, ostaje još mnogo toga da se uradi na onome što se u te tri decenije dešavalo od početka 70-ih pa do početka ovog milenijuma u Berlinu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
