0
U trenutku krize izazvane pandemijom koronavirusa u Nemačkoj su se, pored kancelarke Angele Merkel, nametnula u javnosti još dva političara, Armin Lašet i Markus Seder, među kojima se, u pozadini bitke protiv pandemije, pokrenula i borba za mesto kancelara.
Još do pre nekoliko nedelja, Demohrišćanska unija CDU/CSU nalazila se u dubokoj krizi. Najava odlaska predsednice Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer s čela stranke nakon tek nešto više od godinu dana, stvorio je vakuum u vrhu stranke i otvorio borbu za mesto na čelu CDU-a, a time i za demohrišćanskog kandidata za kancelara. Unija CDU/CSU se, sa samo 26 posto podrške birača, nalazila na dnu popularnosti u poslednjih nekoliko godina.
Sada, samo nekoliko nedelja kasnije, Unija doživljava nezapamćen uspeh i u međuvremenu uživa podršku 39 posto birača, što je najbolji rezultat od parlamentarnih izbora 2017. Kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa i, ne samo u Nemačkoj nego i globalno, pozitivna percepcija stila vladanja demohrišćanske predsednice nemačke vlade Angele Merkel, donela je Uniji CDU/CSU nezapamćen uzlet.
Pročitaj i:
Zaboravljene su sve trzavice u vrhu stranke i skandal oko saradnje CDU-a i populističkih desničara iz Alternative za Nemačku (AfD). CDU-ovi političari profitiraju od vođenja zemlje tokom jedne od najvećih posleratnih kriza. Manji partner u koalicijskoj demohrišćansko-socijaldemokratskoj vladi Angele Merkel, Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD), začudo nije profitirala od činjenice da se nalazi u vladi koja zemlju vodi kroz pandemijsku krizu. Jedino što je SPD-u uspelo je to da ne padne još dublje, već da se stabilizuje na oko 16 posto (podaci instituta Forsa od 18. aprila).
Ipak, CDU je i dalje bez lidera. Lideri stranke je trebalo da budu izabrani na vanrednom stranačkom kongresu krajem aprila, koji je odložen do daljeg. Najizglednije je da vanrednog kongresa neće ni biti, već da će se novo stranačko vođstvo izabrati na redovnom kongresu krajem godine. Do tada na čelu CDU-a ostaje predsednica u odlasku Anegret Kramp-Karenbauer.
Od dva preostala kandidata za vrh CDU-a koronakrizu je u svoju korist jasno odlučio kandidat Armin Lašet, koji kao premijer najmnogoljudnije savezne pokrajine, Severne Rajne-Vestfalije, igra važnu ulogu u donošenju odluka o daljim merama borbe protiv pandemije koronavirusa. Svaka nova vest oko daljih koraka u borbi protiv pandemije izaziva ogromnu pažnju javnosti i tu je Lašet strateški daleko ispred svog jedinog preostalog konkurenta za vrh stranke, Fridriha Merca. I dok, kako primećuju pojedini analitičari, Lašet državnički, s kravatom, izlazi pred naciju i u formi ‘breaking news’-a saopštava, ne samo svojoj saveznoj pokrajini s preko 17 miliona stanovnika, nego i ostatku Nemačke, šta ih čeka u nastupajućem periodu, za to vreme Merc se preko društvenih mreža javlja iz svog ‘home office’-a. Mercu nije pomoglo ni to što je u međuvremenu preležao koronavirus.
Da službeni položaj u kriznim vremenima može biti od prednosti pokazuje i primer premijera druge po broju stanovnika savezne pokrajine, Bavarske. Markus Seder (CSU, Kršćansko-socijalna unija) je svojim merama i predlozima, koji su uvek išli korak ispred mera na saveznom nivou, privukao pažnju javnosti u ostatku zemlje. Ipak, to „soliranje“ Bavarske, u trenutku kada Angela Merkel uporno ističe potrebu ujednačenog delovanja svih 16 federalnih jedinica, izazvalo je žestoke svađe između Sedera i čelnika Severne Rajne-Vestfalije Lašeta, koji svom bavarskom kolegi predbacuje da unosi nemir i nesigurnost u ovo krizno vreme. Tačan sled svađe tokom video konferencije vlade i premijera saveznih pokrajina nije poznat javnosti, ali su i naznake bile dovoljne da se u javnosti stvori dojam o borbi na jednom novom nivou.
Reč je o tome da nije samo upražnjeno mesto predsednika CDU-a, nego i kancelarskog kandidata demohrišćana na parlamentarnim izborima sledeće godine. Jer Angela Merkel je najavila da se nakon ovog izbornog razdoblja 2021. povlači iz politike. U pravilu je mesto kancelarskog kandidata rezervisano za CDU, stranku koja demohrišćansku opciju zastupa u svim saveznim pokrajinama, osim u Bavarskoj. U posleratnoj Nemačkoj je njena sestrinska stranka CSU samo dva puta slala svog političara u trku za kancelarsku poziciju, i to oba puta bez uspeha. Ali to agilnom Sederu ne predstavlja nikakvu prepreku. Već na samom početku borbe za prevlast unutar CDU-a, koja se u ovoj stranci doživljava i kao borba za kancelarsku poziciju, Seder je poručio kako „treba i CSU pitati“ za mišljenje kad je u pitanju kancelarska kandidatura. To pokazuje da su Sederove ambicije mnogo veće od premijerskog ureda u bavarskoj prestolnici Minhenu.
Lašet je, s druge strane, po svom nastupu i činjenici da vodi najmnogoljudniju nemačku saveznu pokrajinu, prihvatljiviji kandidat za ostatak Nemačke, koji bi teško prihvatio jednog bavarskog kancelara. Osim toga Lašet je godinama jedan od najprisnijih saradnika Angele Merkel, s kojom deli i zajednički stil vladanja mirnom, ali sigurnom rukom. Stoga će Merkel svoju popularnost zasigurno iskoristiti za to da svog kandidata Lašeta pogura ne samo na mesto predsednika CDU-a, nego i u kancelarski kabinet.
