0
Teorije zavere, dezinformacije, lažne vesti i na hiljade nagađanja o koronavirusu preplavile su društvene medije tokom poslednjih nekoliko meseci. U svemu ovome jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije pitanje je: ko pokreće ove glasine? Ko ih širi?
Predstavljamo vam sedam vrsta ljudi koji započinju, ali i šire „virusne“ dezinformacije. Naime, reporteri BBC-a istražili su na stotine netačnih priča koje su se širile internetom tokom pandemije koronavirusa. Pokušali su da daju odgovore na pitanja ko stoji iza ovih dezinformacija i šta motiviše te ljude da šire laži.
Evo sedam vrsta ljudi koji započinju i šire neistine. Možda ćete među njima prepoznati nekog od svojih prijatelja s mreža:
Mislićete da nikoga nije zavarao glas koji se širio društvenim mrežama, a koji kaže da vlada sprema džinovske lazanje na stadionu „Vembli“ kako bi nahranila stanovnike Londona. E pa grešite, mnogi su poverovali.
Možda da uzmemo malo ozbiljniji primer. Naime, šaljivdžija je napravio snimak lažnog teksta koji je navodno objavila vlada, a u kojem piše o ljudima koji su često kažnjavani zbog napuštanja kuće u vreme karantina. Mislio je da bi bilo smešno plašiti ljude koji krše pravila karatina.
Nakon što je ohrabrio svoje sledbenike da to podele na Instagramu, pronašao je put do lokalnih Fejsbuk grupa, gde su ga postavili zabrinuti građani, od kojih su neki ovu šalu shvatili ozbiljno.
„Zapravo ne želim da izazivam paniku“, kaže šaljivdžija, koji ostaje anoniman „Ali ako veruju u snimak na ekranu sa društvenih mreža, oni zaista treba da preispitaju način na koji konzumiraju informacije na Internetu.“
Ostali lažni tekstovi u kojima se tvrdi da su stigli iz vladinih službi ili lokalnih saveta, generisani su od prevaranata koji žele da zarade od pandemije.
Jedna takva prevara koju je u martu istraživala dobrotvorna organizacija „Full Fact“ tvrdila je da vlada nudi pomoć ljudima i zatražila bankovne podatke. Fotografije teksta prevare podelili su na Fejsbuku. Pošto je tekstualna poruka kružila, teško je doći do onoga ko je prvi poslao.
Prevaranti su počeli da koriste lažne vesti o virusu kako bi zarađivali novac još u februaru. Mejlovi koje su slali ljudima sugerisali su da bi svako mogao „da klikne i pogleda lek za koronavirus“ ili da ima pravo na povraćaj poreza zbog epidemije.
Dezinformacije ne dolaze samo iz mračnih uglova na Internetu.
Predsednik Donald Tramp postavio je pitanje da li izlaganje pacijentovih tela UV zracima ili ubrizgavanje izbeljivača u organizam, može pomoći u lečenju koronavirusa. Spekulisao je i izvlačio činjenice iz konteksta.
Pročitajte još:
Kasnije je tvrdio da su komentari bili sarkastični. Ipak to nije zaustavilo ljude da zovu telefonom i raspituju se o tome kako da se leče dezinfekcionim sredstvom.
Nije to samo američki predsednik. Takođe i portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, promovisao je ideju da vojsku SAD-a Covid-19 možda dovede u Vuhan. Teorije zavere o izbijanju epidemije dovele su do rasprava u prazno i na ruskoj državnoj televiziji, kao i prokremljskih naloga na Tviteru.
Sva nesigurnost u vezi sa virusom bila je savršena inspiracija za teoriju zavere.
Lažna priča o mutnom poreklu virusa korona, dovela je do toga da se na internetu pojavi priča o tome kako je prva žena dobrovoljac, koja je primila vakcinu protiv korone u Velikoj Britaniji – umrla. Ta laž cirkulisala je u velikim Fejsbuk grupama protiv vakcinacije, vođenim zaverama. Bila je to čista izmišljotina.
Fake news has been circulating on social media that the first volunteer in the Oxford vaccine trial has died. This is not true! I spent several minutes this morning chatting with Elisa Granato via Skype. She is very much alive and told me she is feeling “absolutely fine” pic.twitter.com/iWAtYaSkRZ
— Fergus Walsh (@BBCFergusWalsh) April 26, 2020
Intervjui sa Dejvidom Ajkom na Jutjubu, koji su uklonjeni, takođe su onemogućili lažne tvrdnje da je 5G povezan sa koronavirusom. Ajk se takođe pojavio na londonskoj TV stanici, za koju je otkriveno da je prekršila britanske standarde za emitovanje. Njegova kampanja na Fejsbuku je kasnije oborena, zbog objavljivanja „zdravstvenih dezinformacija koje mogu izazvati fizičku štetu“.
Čini se da ponekad dezinformacije potiču iz pouzdanog izvora – lekara, profesora ili bolničkog radnika. Međutim, često je „insajder“ neko ko nije ni približan tome.
Žena iz Kroulija u zapadnom Saseksu, bila je pokretač panične glasovne poruke, koja je predviđala strašnu – i potpuno neutemeljenu – smrtnost za mlade i zdrave osobe koje pate od koronavirusa. Tvrdila je da ima informacije „iznutra“ jer radi u službi hitne pomoći.
Glasovna poruka o virusu iz hitne pomoći naravno nije bila tačna.
Ona nije odgovorila na zahteve za komentare, niti je dostavila dokaz o tome gde radi, tako da ne znamo da li je ona stvarno zdravstveni radnik. Ipak, znamo da tvrdnje iz njene glasovne poruke nisu bile osnovane.
Ta alarmantna glasovna poruka, kao i mnoge druge postala je viralna jer je brinula ljude, koji su je potom delili dalje prijateljima i porodici. Uključila se i Danijel Bejker, majka četvoro dece iz Eseksa, koja je prosledila poruku na Fejsbuk mesindžeru „samo u slučaju da je to istina“.
„U početku sam bila malo oprezna, jer je poslata od dame koju nisam poznavala“, kaže ona. „Prosledila sam to zato što ja i moja sestra imamo bebe istog uzrasta i stariju decu, a svi imamo visoki rizik u našim domaćinstvima.“
Pokušavaju da budu od pomoći i misle da čine nešto pozitivno. Naravno, to poruke koje prosleđuju ne čine istinitim.
Nisu samo mama ili ujak ili sestra, često i javne ličnosti pomažu da se samo pojačaju pogrešne tvrdnje na internetu i tako dobiju šansu da ih ljudi smatraju istinitim.
Pevačica M.I.A. i glumac Vudi Harelson su među onima koji su na društvenim medijima promovisali teoriju 5G koronavirusa, svesni da ih prati i čita stotine hiljada pratilaca.
Nedavno izveštavanje Instituta Rojters, pokazalo je da slavne ličnosti igraju ključnu ulogu u širenju dezinformacija na mreži. Neki imaju ogromne platforme i na tradicionalnim medijima. Emon Holms kritikovan je jer je na televiziji podržao teoretičare zavere 5G.
„Ono što ne prihvatam je to što mediji uglavnom odmah obore ovakve informacije kao neistine, a ne znaju da nije istina“, rekao je.
