Posle vratolomnih, neizvesnih, tesnih, ali i prljavih izbora u Americi koje je pratila čitava planeta, stvar je rešena: Džo Bajden proglašen je za 46. predsednika Amerike, a administracija Donalda Trampa odlazi u istoriju.
Ruku na srce, sve ono što je Trampa na kraju koštalo Bele kuće vrlo je često izgledalo kao da mu ide u prilog. Ipak, ispostavilo se da za opstanak u Ovalnoj sobi nije dovoljno baviti se isključivo ekonomijom i zanemariti ne samo sve funadmentalne vrednosti liberalne Amerike, već i osnovna prava američkih građana.
Skandala, afera, nazovimo ih kako god, bilo je i previše, a ovo su samo najupečatljiviji ispadi sada već bivšeg američkog predsednika.
Vašington post je 2016. godine, kada je Tramp već postao predsednik, objavio video u kojem je dokumentovan Trampov razgovor iz 2005, vođen ubrzo nakon venčanja sa sadašnjom suprugom Melanijom. Ono što se čuje ne ostavlja baš puno prostora za pogrešne interpretacije. Niko sada ne može tvrditi da su izjave izvučene iz konteksta ili da je Tramp samo zbijao šale. „Navalio sam na nju, ali nisam uspeo. Priznajem, pokušao sam da je po***bem, bila je udata“, priča Tramp.
Ipak, najodvratniji je deo u kojem se Trump otvoreno hvali svojom moći i statusom koji mu, po njegovom uverenju, dopuštaju sve. „Kada si zvezda dopuste ti da im radiš sve. Da ih hvataš za p…ku. Sve.“
Donald Tramp u 11 od 18 godina nije platio nikakav federalni porez, a porez na dohodak u godini kada je postao predsednik SAD iznosio je samo 750 dolara iako je reč o milijarderu, otkrio je krajem septembra usred predizborne kampanje Njujork tajms. Reda veličine, Džordž Buš i Barak Obama platili su više od 100.000 dolara poreza na dohodak u godinama kada su postajali predsednici SAD.
Sa druge strane, pitanje da li kompanije Donalda Trampa imaju koristi od njegovog “predsednikovanja” jedno je od najčešće postavljanih od kada se milijarder uselio u Belu kuću. Prema izveštajima koje je analizirao Njujork tajms, nema sumnje da se Tramp okoristio.
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa nastojala je da oteža uslove boravka za strane novinare i studente, a podizanjem nevidljivog zida za strance SAD bi, prema ocenama američkih medija, naudile same sebi.
Opsesija izgradnjom zida na južnoj državnoj granici simbol je antimigrantske politike, koja je od prvog dana bila zaštitni znak Trampove administracije, ali je daleko podmukliji nevidljivi zid restriktivnih politika, promene procedura za koje nema opravdanja, sem nejasnog i neutemeljenog pozivanja na nacionalnu bezbednost.
Iako su mnoge vlade proslavile kraj jednog od najnekonvencionalnijih i haotičnijih predsedavanja Amerikom, druge skoro izvesno za Trampom. Za predsednike Turske, Severne Koreje i Izraela, Tramp je bio pozitivna figura a njegov eventualni odlazak – veliki i neposredni izazov.
Ipak, drugovanje sa autokratama i razmena red raketa, red nežnih pisama sa strongmenima iz čitavog sveta nanela je ozbiljnu štetu američkoj spoljnoj politici, a Amerikanci nisu nacija navikla da je čitav svet tretira kao hirovito i slabašno derište.
Kada se prašila konačno posle prve predizborne debate Trampa i Bajdena, Trampov agresivni stil i silno prekidanje Bajdena dok govori ipak nisu naišli na odobravanje određenih grupa glasača, a naročito žena iz predgrađa koje su bile maltene ključna demografska grupa ove godine.
Tramp je čak propustio priliku da popravi utisak kada je odbio da učestvuje u drugoj debati pošto je saopšteno da će ona biti virtuelna.
Vest da je Donald Tramp pozitivan na koronavirus odjeknula je svetom dajući čitavoj priči novu simboliku.
Korona je na kraju ispala pogubna za njegovu političku karijeru, s obzirom na to da je mesecima negirao ozbiljnost pandemije, čak i u momentima dok je virus ubijao po 1.000 Amerikanaca svakog dana. Govorio je da će virus nestati i bez vakcine, da je sve pod kontrolom, a “kung flu” više koristio za prepucavanje s Kinom i SZO, nego što se ozbiljno bavio situacijom.
Odbijao je da nosi masku u javnosti i čak se podsmevao Džou Bajdenu što je nosi. Poslednjih nedelja pred izbore je sve češće održavao prepune događaje u sklopu svoje kampanje, uprkos preporučenim merama. Takođe, insistirao je na povratku “normalnom životu” i zanemarivao upozorenja stručnjaka tražeći otvaranje škola, održavanje utakmica, vraćanje na posao…
Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice Vašingtona pošto su protesti širom Amerike pokrenuti zbog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu.
Flojd je umro 25. maja u Mineapolisu, nakon što mu je policajac klečao na vratu skoro devet minuta. Ubistvo je pokrenulo proteste protiv rasizma i policijske brutalnosti u gradovima i manjim zajednicama širom zemlje, kao i demonstracije pristalica širom sveta.
Donald Tramp, koji se predstavlja kao predsednik reda i zakona, ne samo da ne smiruje situaciju, već opravdava samoodbranu naoružanih belih Amerikanaca protiv „levičarskih anarhista“ koji ugrožavaju imovinu „poštenih Amerikanaca“ i optužuje demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena da ih predvodi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare