0
Iako je 2023. godina bila označena kao ona u kojoj su oboreni svi temperaturni rekordi, ovaj opasni trend se nastavlja i u 2024. Mart ove godine je bio najtopliji ikada, što znači da već 10 uzastopnih meseci dolazi do pojačanja globalnog zagrevanja, što dovodi do posledica koje su nepredvidive i nepoznate čak i za najbolje naučnike. Oni sada upozoravaju da ulazimo u period velike neizvesnosti kada je reč o klimatskim promenama i toplotnim talasima, ali i opasnosti, jer se očekuju razorni šumski požari.
Klimatske promene doneće mnoge nepoznanice ako temperature u svetu ne budu pale do kraja godine, izjavio je direktor Godar insituta pri NASA Gevin Šmit.
„Do kraja leta, ako još uvek bude rekordnih temperatura u severnom Atlantiku ili drugde, onda se zaista selimo u nepoznanice“, rekao je Šmit, dodajući da svet može da pređe u fazu još bržih klimatskih promena, preneo je BBC.
Mesec mart bio je najtopliji u svetu do sada i deseti je mesec uzastopce koji se smatra rekordno najtoplijim, a kao glavni uzrok za to navodi se vremenski fenomen El Ninjo, za koji se očekuje da prestane u narednim mesecima. El Ninjo, koji je počeo prošlog juna i koji je u decembru dostigao vrhunac, stvara dodatnu količinu toplote u uslovima kada je toplota već povećana zbog velikog sagorevanja fosilnih goriva.
Mart ove godine bio je 1.68 stepeni topliji od marta iz “predindustrijskih“ vremena, pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva.
“Naša predviđanja su prilično promašila specifične stavke iz 2023. godine, a ako prethodne statistike ne funkcionišu, onda postaje mnogo teže reći šta će se dogoditi u budućnosti“, ukazao je Šmit.
Iako naučnici nisu sigurni kako će se tačno razvijati uslovi u regionu Pacifika, trenutna predviđanja sugerišu da bi mogla nastupiti hladna faza El Ninja kasnije ove godine, što bi moglo da dovede do privremenog pada globalnih temperatura vazduha.
„Još uvek pokušavamo da razumemo zašto se situacija tako dramatično promenila sredinom prošle godine i koliko će se ova situacija nastaviti, da li je u pitanju fazni pomak ili je reč o kratkotrajnim klimatskim trendovima“, rekla je Samanta Budržes, istraživačica Službe za kilmatske promene EU – „Kopernik“.
Naučnici i dalje tvrde da je najbolji način da se zaustavi globalno zagrevanje da se smanji emisija gasova.
„Razumem izazove, ali je takođe tačno da ako ne reagujemo, obavezujemo se na budućnost u kojoj će prilike iz 2023. biti nova normalnost“, rekla je istraživačica Anželik Melet iz Instituta Merkator Oušna.
U prilog ovim tvrdnjama ide i činjenica da je sezona šumskih požara ove godine počela ranije, dok su istraživanja utvrdila da je svet prošle godine preživeo pakao.
Sezona požara u Evropi 2023. bila je među najgorim u ovom veku, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
„Prošle godine, više od pola miliona hektara, što je površina dvostruko veća od Luksemburga, spaljena je u šumskim požarima“, navodi se u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Komisije o šumskim požarima u Evropi, Bliskom istoku i severnoj Africi 2023. godine.
Tri najgore godine u ovom veku po obimu izgorele površine koje je mapirao Evropski informacioni sistem o šumskim požarima (EFFIS) bile su 2017. (988.427 hektara), 2022. (837.212 hektara) i 2007. (588.388 hektara).
Izveštaj pokazuje da su se požari intenzivirali tokom leta 2023. godine, pogađajući uglavnom mediteranski region, pri čemu je Grčka doživela najveći pojedinačni požar koji se dogodio u Evropi od 1980-ih.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Klimatske promene čine šumske požare sve učestalijim, a šumski požari sve više pogađaju područja koja se u prošlosti nisu smatrala podložnim požarima“, navodi se u izveštaju.
Preliminarni podaci za prva tri meseca 2024. godine pokazuju skoro duplo veći broj požara u proseku, iako oni nisu imali veći uticaj na izgorela područja. Prema izveštaju, šumski požari su proizveli oko 20 megatona emisije CO2, što je ekvivalentno skoro trećini svih emisija međunarodnog vazduhoplovstva u EU u jednoj godini.
BONUS VIDEO Sunčano i toplo do kraja sedmice
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
