0
Na parlamentarnim izborima u Austriji, ultradesničarska Slobodarska partija (FPO) mogla bi prvi put da pobedi, koristeći zabrinutost birača zbog migracija, inflacije i rata u Ukrajini.
Lider FPO-a, Herbert Kikl, poznat po provokativnom stilu, želi da postane novi austrijski kancelar, iako mu je podrška među vodećim političarima niska. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da FPO trenutno ima 27% podrške, dok je konzervativna Austrijska narodna partija (OVP) na 25%, a Socijaldemokratska partija na 21%.
FPO, čije su predstavnike nedavno ugostile vlasti u Beogradu, preokrenula je svoj položaj od izbora 2019, kada je podrška stranci pala zbog skandala u kome je tadašnji lider Hajnc-Kristijan Štrahe podneo ostavku.
Stranka je sada iskoristila nezadovoljstvo birača zbog ekonomskih i političkih kriza, pa je postala popularnija, zalažući se za stroge mere kontrole migracija i kritikujući aktuelnu politiku prema Ukrajini. FPO takođe poziva na ukidanje sankcija Rusiji i povlačenje iz evropskih odbrambenih inicijativa.
Glavni politički protivnik, kancelar Karl Nehamer iz OVP-a, nastoji da privuče podršku predstavljajući se kao „krizni menadžer“, ali njegova stranka je izgubila na popularnosti zbog loše ekonomske situacije.
On je grub, provokativan i ima jednu od najnižih stopa podrške među vodećim austrijskim političarima, ali lider krajnje desnice Herbert Kikl i dalje je ključni kandidat na nedeljnim parlamentarnim izborima, koji su se povremeno činili kao referendum o njemu.
„Kikl ovde, Kikl tamo, Kikl svuda,“ našalio se na jednom uobičajeno bučnom mitingu u februaru, gde su dominirali pivo i glasna publika.
Nekoliko nedelja ranije, kancelar Karl Nehamer je predstavio izbore kao izbor „između njega i mene“, na skupu Narodne partije (OVP) koji je uključivao dugačke video snimke Kikla.
„Ne znam da li treba da se osećam počastvovano ili kao da me progone!“ rekao je Kikl.
Takve opaske prate Kiklove žestoke tirade protiv nepopularne vlade OVP-a i Zelenih, čineći ga verovatno najzanimljivijim govornikom u parlamentu.
Međutim, on je vrlo kontroverzna ličnost.
Kikl sebe naziva Volkskanzler ili „narodnim kancelarom“, što je izraz koji je koristio i Adolf Hitler. Njegovu stranku i jesu osnovali nacisti.
Kikl je privukao pažnju 2016. godine kao glavni govornik na konferenciji „Branioci Evrope“ u Lincu, koju su organizovale i posećivale razne krajnje desničarske, antisemitske i rasističke grupe i ličnosti, uključujući desničarske medije kao što je Compact i neonacističke grupe iz Austrije i Nemačke. Prema pisanju Wiener Zeitung-a, događaj je opisan kao pokušaj da se zamagle granice između Neue Rechte (Nove desnice), desničarskog populizma i klasičnog desničarskog ekstremizma. Kikl je od tada zadržao veze sa mnogim od tih grupa.
Njegova stranka promoviše teorije zavere i oštro kritikuje mere uvedene tokom pandemije, poput obavezne vakcinacije.
A jasno je i da ne odustaje od svoje mračne prošlosti.
U blizini bečke katedrale Štefansdom, austrijska krajnja desnica postavila je predizborne bilborde sa verskim citatom pored velikog portreta svog lidera, Herberta Kikla: „Neka bude volja tvoja.“
Slobodarska partija Austrije (FPÖ) tvrdi da je to biblijski inspirisana izjava demokratske poniznosti, ali Kikl, poznat kao oštar kritičar Katoličke crkve, izaziva sumnje svojih protivnika koji u ovome vide zlokobnije konotacije. Fraza „Neka dođe carstvo tvoje“, koja prethodi citiranom stihu iz molitve „Oče naš“, na nemačkom glasi „Dein Reich komme“ (Tvoje carstvo da dođe), što aludira na reč „Reich“, korišćenu u nacističkoj prošlosti Austrije.
Ovakve dvosmislene poruke, koje koketiraju sa jezikom i simbolima mračnog nacističkog perioda, postale su karakteristične za predizbornu kampanju FPÖ ovog leta.
Pročitajte još:
0
24
11
Istraživanja već dugo pokazuju da islamofobični FPO, koji zagovara strože zakone o imigraciji, vodi u trci sa OVP-om. Pobeda na izborima zahtevaće formiranje koalicije.
Kikla ne podnose drugi lideri stranaka, koji su obećali da neće raditi pod njegovim vođstvom. On nije pokazao znakove da bi mogao da oponaša holandskog nacionalistu Gerta Vildersa, koji se u martu povukao kako bi omogućio formiranje vlade nakon pobede svoje stranke 2023. godine.
Prednost FPO-a je sada minimalna, a OVP je pojačao svoje predstavljanje Kikla, saveznika mađarskog premijera Viktora Orbana, kao ekstremističke pretnje bezbednosti i demokratiji.
„Nemoguće je formirati vladu sa nekim ko obožava teorije zavere, ko opisuje Svetsku zdravstvenu organizaciju kao sledeću svetsku vladu, a ekonomski forum u Davosu kao pripremu za globalnu dominaciju,“ izjavio je Nehamer ovog meseca.
Nehamer je ostavio mogućnost saradnje sa FPO-om bez Kikla. Ove dve stranke, koje se slažu po pitanjima imigracione politike i smanjenja poreza, bile su u koaliciji od 2017. do 2019. godine, kada je Kiklov prethodnik Hajnc-Kristijan Štrahe snimljen u tajnom video zapisu kako nudi nameštanje državnih ugovora.
Manifest stranke, na 90 strana, zalaže se za očuvanje homogenosti društva, promoviše „remigraciju“, smanjenje dodeljivanja azila i blokiranje spajanja porodica za ljude koji su već u Austriji.
Iako istraživanja pokazuju da FPÖ neće osvojiti apsolutnu većinu, što znači da će biti zavisna od pregovora s koalicionim partnerom kako bi formirala vladu, njen višedecenijski uspon na vlast ostavio je mnoge u zemlji zatečenim.