0
Ceo svet, virus korona stavio je na ozbiljne muke, osim ugroženog zdravlja i golog života, ljudi su ostali bez posla, primanja, hrane na stolu. Međutim, pandemija je nekoga i obradovala - kriminalne organizacije! Mafija, pre svega u Italiji, a onda i širom sveta, sve više zarađuje na uništenoj ekonomiji i unesrećenim građanima.
„Razmislite samo kakvu mogućnost manevrisanja imaju mafijaške organizacije, sada kada postoji sposobnost kretanja robe i novca bez svih uobičajenih čekova ili zakonskih i birokratskih protokola. Kuga je blagodat za komercijalnu klasu“ piše za Gardijan italijanski novinar Roberto Savijano.
Umetnost profita zasniva se upravo na iskorišćavanju potreba, a to niko nije usavršio bolje od organizovanog kriminala. Pandemija koronavrusa to uveliko pokazuje. Sa svojom uobičajenom poslovnom oštrinom, kriminalne organizacije su tokom poslednjih decenija investirale u brojne kompanije za koje se ispostavilo da su veoma relevantne za sadašnju krizu: preduzeća sa više usluga (ugostiteljstvo, čišćenje ili dezinfekcija), prevoz, sahrane, sakupljanje otpada, distribucija hrane – i zdravlje. Svi ovi sektori postali su fundamentalni za naš opstanak poslednjih nedelja i verovatno će tako ostati još neko vreme.
U Italiji je policija već podigla uzbunu zbog ulaganja mafijaških kartela u proizvodnju i distribuciju „epidemioloških kompleta“ koji uključuju maske, sredstva za čišćenje i rukavice. Ove proizvode je danas gotovo nemoguće naći, a iznenadna prevelika potražnja, koja će se nastaviti tokom narednih meseci, dovela je i do porasta cena.
Za kalabrijsku mafiju „ndrangheta“, ovo je poznata teritorija. Godinama su ulagali u farmaceutske i zdravstvene proizvode. U martu 2016. otkriveno je da je „ndrangheta“ agresivno radila na uspostavljanju medicinske i farmaceutske industrije širom Lombardije, koja je postala italijanski „ground Zero“ (nulta tačka) kada je u pitanju virus Covid-19.
Takve poslovne prilike nisu jedina korist koju ova epidemije donosi kriminalnim organizacijama. Naime, još je profitabilnija roba je – tišina. Kako je pažnja javnosti usmerena u potpunosti na epidemiju, mafijaški sindikati mogu nesmetano da manevrišu.
Mali prostor koji su njihove aktivnosti zauzimale u vestima je sada u potpunosti nestao, jer je neprijatelj broj jedan – virus.
U februaru je u Meksiku za dan ubijeno 98 ljudi, a u martu čak 99 i sve su to žrtve narko kartela. Ipak ovaj užas nije dospeo u mnogo medija. Ranije ovog meseca 19 ljudi poginulo je u jednoj pucnjavi između naoružanih kartela u državi Ćiuaua, ali ništa od toga nije, čini se, toliko važno, jer su u vreme pandemije najvažniji smrtni slučajevi od korone.
Pročitajte još:
Uz to, većina agencija za sprovođenje zakona smanjila je obim kontrole na moru i u lukama, što je kartelima dalo dovoljno prostora za globalnu cirkulaciju narkotika.
Na maloprodajnom nivou, došlo je do velikog svetskog skoka u prodaji narkotika, neposredno pre uvođenja karantina. Uplašeni od mogućnosti da nedeljama ostanu zatvoreni u kući, kupci su ih nabavljali baš kao i hranu.
U Italiji, kriminalni klanovi koji su izgubili svoja tradicionalna mesta za dilere izvan škola i parkova, pribegavali su isporuci na kućnu adresu. Italijanski mafijaški klanovi, a posebno napuljska Kamora, međutim dostavlja i namirnice. U najsiromašnijim napuljskim četvrtima, ljudi koji su radili „na crno“, ostali su bez posla, a klanovi im dostavljaju hleb, mleko i druge potrebštine.
Prema italijanskim izvorima za borbu protiv mafije, Kamora je počela da daje zajmove, ali ne po uobičajenim visokim kamatama. Potražnja za kreditima je toliko velika, da je još uvek isplativo ponuditi konkurentne stope, čak niže od onih koje nude banke, što klasičan mafijaški posao.
Omogućavajući svakodnevno porodicama namirnice, Kamora očekuje da će kasnije biti zahvalni, odnosno moraće da izraze svoju zahvalnost kada se sve vrati u normalu i klanovima zatreba radna snaga za nelegalna preduzeća.
Istu strategiju usvojili su i meksički karteli. U pograničnom gradu Matamoros, zalivski kartel je dostavio pakete osnovnih potreba, starijim ljudima. Na jugu, kartel „Jalisca“ je označio kutije za distribuciju, kao što to rade nevladine i dobrotvorne organizacije. U Gvadalahari, paketi pomoći imaju čak i odštampanu sliku Hoakina „El Ćapo“ Guzmana, vođe kartela Sinaloa, koji, iako je u američkom zatvoru, i dalje je aktivni šef.
Sledeća faza pandemije biće još značajnja za mafiju. Preduzećima koja „izlaze ispod ekonomskih ruševina“ će možda trebati inekcija kapitala za nastavak delatnosti: od ugostiteljstva do trgovine, od cementa do turizma. U tim sektorima italijanske mafijaške organizacije su već dobro organizovane, ne samo u Italiji, već i na međunarodnom nivou.
Za svakog poštenog preduzetnika koji rizikuje da zatvori svoj restoran ili prodavnicu, postoji mafijaški klan spreman da interveniše i preuzme posao ili ponudi novčanu inekciju u zamenu za akcije.
Velike sume kontaminiranog novca mogle bi preći u „čistu“ ekonomiju. Ako vlade sada ne deluju kako bi priskočile u pomoć kompanijama u krizi – ako sačekaju da se kriza ublaži – biće prekasno. Gde god i šta god da preživi koronavirus, biće otvoren za mafijašku intervenciju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
