0
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, veliki saveznik Rusije i lidera Vladimira Putina, za kratko vreme učinio je puno ustupaka Ukrajini koji nisu prošli nezapaženo pred Kremljom. Najnoviji "udarac" Putin je dobio u ponedeljak, kada je saopšteno da će Turska podržati kandidaturu Švedske u NATO savez, a i pre toga, na sastanku sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim, poslate su poruke koje Rusiji nikako ne idu u korist, uključujući i sporazum o žitu, a ne treba zaboraviti ni na borce bataljona Azov koji su vraćeni u Ukrajinu iz Turske.
Rusija je više puta upozoravala Finsku i Švedsku da ne pristupaju NATO savezu, jer bi to prouzrokovalo „ozbiljne vojne i političke posledice“.
I predsednik Vladimir Putin je prošlog juna ponovo upozorio da će Rusija, ukoliko NATO uspostavi svoju vojnu infrastrukturu u Finskoj i Švedskoj, „odgovoriti istom merom“.
„Ako bi tamo bili raspoređeni vojni kontigenti i vojna infrastruktura, bili bismo u obavezi da odgovorimo simetrično i istaknemo pretnje za one teritorije na kojima su pretnje za nas“, rekao je tada Putin.
Putinov saveznik u tom stavu bio je turski lider, koji još od prošle godine koči pristupanje Švedske Severnoatlantskoj Alijansi.
Pre svega zbog tolerantnosti Švedske prema organizacijama koje Turska smatra terorističkim, kao što je Radnička partija Kurdistana, ali i zbog izostanka zabrane nedavnih protesta u Stokholmu na kojima je spaljivan Kuran.
Naime, u glavnoj džamiji u Stokholmu jedan muškarac u znak protesta pocepao i zapalio Kuran. Oko 200 ljudi gledalo je ovu akciju: čovek je prvo iščupao stranice iz Kurana, njima obrisao cipele, zatim u knjigu stavio slaninu i zapalio je.
Ipak, čini se da je Erdogan najveći udarac zadao Putinu u ponedeljak.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je da je Erdogan pristao da prosledi parlamentu Švedsku kandidaturu za članstvo u Savezu.
„Zadovoljstvo mi je da objavim da je predsednik Erdogan pristao da prosledi protokol o pristupanju Švedske Velikoj nacionalnoj skupštini što je pre moguće i da blisko sarađuje sa skupštinom kako bi se obezbedila ratifikacija“, rekao je Stoltenberg.
Pre ovog događaja, Turska je priredila još jedan „hladan tuš“ Rusiji, i to u vidu pripadnika ozloglašenog bataljona Azov.
Bataljon Azov, koji je Rusija ocenila kao nacistički, a Ukrajina herojski, mesecima je branio lučki grad Marijupolj koji je na kraju pao pod kontrolu Kremlja.
Pripadnici Azova proveli su 89 dana zatočeni u fabrici Azovstal, u kojoj su se naposletku i predali i otišli u rusko zarobljeništvo.
Ipak, oslobođeni su uz posredstvo Turske i planirano je da tamo ostanu do kraja rata, ali Erdogan je pristao da borce ovog bataljona vrati u Ukrajinu. Taj potez je razbesneo Moskvu, jer su uslovi Kremlja podrazumevali da oni ostanu u Turskoj do kraja rata.
Borci bataljona – Denis Prokopenko, Svjatoslav Palamar, Sergij Volinski, Denis Šleha i Oleh Homenko, vratili su se u Ukrajinu iz Istanbula, i to avionom predsednika Zelenskog.
„Povratak oficira Azova iz Turske u Ukrajinu nije ništa drugo nego direktno kršenje uslova postojećih sporazuma. Štaviše, u ovom slučaju, uslove su prekršile i ukrajinska i turska strana“, naglasio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za RIA Novosti.
On je napomenuo da niko nije obavestio Rusiju o „prebacivanju militanata“.
Peskov je tvrdio da je Turska „bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO u Viljnusu“.
„Ankara zauzvrat pokazuje solidarnost sa članicama Alijanse, Rusija to odlično razume“, dodao je Peskov.
Ipak, još jedan problem preti da opasno naruši odnose dve sile, dva saveznika i dva prijatelja – Rusije i Turske.
Početkom invazije na Ukrajinu, mnogim zemljama je zapretila glad, jer je Ukrajina najveći proizvođač žita na svetu. Zbog rata, cene hrane enormno su skočile, a zbog ruske blokade Crnog mora, tone žita su uskladištene u Ukrajini i mogle su da se pokvare.
Zbog toga je u julu 2022. godine postignut sporazum između Rusije i Ukrajine o izvozu žitarica iz crnomorskih luka, i to uz posredstvo Ujedinjenih nacija i Turske – brodovi sada prolaze koridorom u pravcu Istanbula.
Moreuzi Bosfor i Dardaneli kojima prolazi crnomorski brodski saobraćaj, kontroliše Turska.
Pročitajte još...
Sporazum ističe 17. jula i dok Rusija preti da ga neće produžiti, Turska je ponovo „lupila šamar“ savezničkoj zemlji time što je rekla da će turska mornarica pratiti brodove sa žitom uprkos protivljenju Rusije. Uoči polaska na samit u Vilnjusu, Erdogan je rekao da će razgovarati sa Putinom o produžavanju sporazuma, kao i da očekuje da Putin poseti Tursku u avgustu.
Sa druge strane, Kremlj je saopštio da nema ništa novo da se kaže o sporazumu o izvozu žitarica.
Peskov je rekao novinarima da trenutno nema planova da se Putin sastane sa predsednikom Režepom Tajipom Erdoganom kako bi razgovarali o produžavanju sporazuma te da se ne zna kada bi Putin mogao da poseti Tursku.
BONUS VIDEO Inauguracija u turskom parlamentu: Erdogan položio zakletvu za novi predsednički mandat
