9
Britanska naučnica dr Sara Gilbert i njen tim sa Univerziteta Oksford, početkom prošle nedelje, ostavili su daleko iza sebe desetine drugih naučnih timova sveta, koji se takmiče u trci pravljenja vakcine protiv koronavirusa.
Prvi izveštaji doktorke Gilbert i njenog tima, pokazali su obećavajuće rezultate, a ispitivanja oksfordske vakcine vršena su na 1.077 dobrovoljaca, koji su otkrili da su, kada su im ubrizgane vakcine, imali snažan imunološki odgovor sa samo manjim nuspojavama.
Za doktorku Gilbert, trka za vakcinom podrazumeva spašavanje čovečanstva. Kako koronavirus svakodnevno zarazi na desetine hiljada života širom sveta, ovaj tim nema mnogo vremena za završetak svog projekta – vakcine, koja bi bila jedno od najvećih dostignuća u istoriji medicine. Moraju da požure.
Ovo je takođe prva vakcina koja je ušla u ispitivanja faze 3. Više od 10.000 učesnika u Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi već je dobilo doze. Drugi test faze 3 koji uključuje 30.000 učesnika u Sjedinjenim Američkim Državama, trebalo bi da počne već sledeće nedelje.
U poslednja četiri meseca, tim sa Oksforda, koji se sastoji od skoro 250 ljudi na čelu sa dr Gilbert, postigao je, zapravo, nemoguće: Našli su vakcinu kojoj će trebati stalna proizvodnja.
To, međutim, nije čudo. Kada se dogodila epidemija ebole, Institut Džener (gde je dr Gilbert radila) sa Oksfordskog univerziteta, bio je na čelu prvih ispitivanja vakcine protiv ebole, a dr Gilbert je sastavila SZO tim da smisli plan za brzo reagovanje na „Bolest Iks“ kako su je tada zvali.
Očigledno je da je patogen ili bolest Iks, sada Covid-19, a dr Gilbert je spremna. Ona takođe ima podlogu za istraživanja koja su joj pružile godine istraživanja MERS-a.
Doktorka Gilbert je superheroj u belom mantilu. Ona je majka troje dece koja su sva dobrovoljno učestvovala u ispitivanju vakcine Covid-19, svako je primilo po jednu dozu.
Pročitajte još:
Kao istraživač, dr Gilbert je počela da radi na ovom virusu čim su kineski naučnici 10. januara 2020. objavili genetski niz Covid-19. Od tada se ona budi svako jutro u četiri sata ujutru, radeći satima na vakcini za ovu bolest.
Doktorka Gilbert je pored svega i vrhunska umetnica. Potiče iz porodice muzičara, a kao dete svirala je obou za školski orkestar. Nakon toga je doktorirala biotehnologiju. U početku je radila u biocentru, a tek kasnije prešla u biotehničku kompaniju Delta, gde je naučila sve o proizvodnji lekova.
Upravo ovo praktično znanje o proizvodnji lekova, u kombinaciji sa njenim akademskim veštinama, kasnije će joj pomoći da vodi najvažnija istraživanja na vakcinama u modernom vremenu i za vreme svetske pandemije.
Kolege je opisuju kao „tihu“, „vrednu“ i „inteligentnu“ ženu, koja je uvek bila simpatična i pristojna, a bivše kolege kažu da je vrlo posvećena.
Godine 1994. zaposlila se na Oksfordu, a nakon četiri godine rodila je trojke i postala majka. Dr Gilbert je jednom prilikom izjavila: „Budući da sam imala troje dece odjednom, čuvanje dece i njihova školarina bi koštala više od mog celokupnog prihoda kao post-doktorskog naučnika, tako da je moj muž morao da žrtvuje sopstvenu karijeru da bi se brinuo o našoj deci. Kada sam ih rodila 1998. godine, imala sam pravo na porodiljsko odsustvo samo 18 nedelja, što je bilo teško kad se moraš brinuti o troje prevremeno rođene dece“.
Kao zaposlena majka, morala je često da žrtvuje vreme sa porodicom.
Iako je dr Gilbert u savremenoj nauci sigurno najvažnija žena, ona nema vremena da uživa u svojoj popularnosti. Ova naučnica kaže da samo radi ono što bi trebalo – pravi vakcinu.
Poslednjih deset godina posvetila je proizvodnji i testiranju vakcina koje su napravljene da indukuju reakcije T ćelija, pretežno upotrebom antigena iz malarije i gripa. Nekoliko takvih vakcina koje je napravila takođe je prošlo klinička ispitivanja. Međutim, ovo nije ono što je bio njen cilj.
Zapravo cilj je bio da prouči ljudsku genetiku, ali dok je to radila, iznedrila je „ulogu određene vrste imunološkog odgovora u zaštiti od malarije“. Stoga je Gilbertova odlučila da napravi vakcinu koja bi „delovala kroz tu vrstu imunog odgovora“, i na kraju se upustila u pravljenje vakcine.
Za vakcinu protiv koronavirusa, Gilbertova koristi adenovirus šimpanze (virus obične prehlade) zajedno sa genetskim materijalom iz proteinskih kapi virusa SARS-CoV-2, koji bi podstakao imuni sistem da se bori protiv virusa. Vakcina u ranim ispitivanjima je stimulisala antitela kao i T-ćelije (bela krvna zrnca) koje bi gurale imuni sistem da uništi Covid-19. Gilbertova je 2015. otišla u Saudijsku Arabiju i tamo pokušala da napravi vakcinu protiv MERS-a pomoću adenovirusa šimpanze, spajajući ga sa genetskim materijalom virusa MERS, vrlo sličnog pristupa koji koristi za vakcinu protiv COVID-19.
Tokom poslednjih nekoliko meseci bilo je više izveštaja u kojima se tvrdilo da su žene u ovom oksfordskom timu preopterećene kućnim poslovima i obavezama prema deci i porodici, i da to negativno utiče na njihov rad, zbog nedostatka vremena i koncentracije.
Ovo je zabrinjavajuće zapažanje, imajući u vidu da je žena u istraživačkom poslu inače jako malo. Prema podacima iz UIS-a, manje od 30 odsto svetskih istraživača čine žene. U takvoj situaciji, dr Sara Gilbert nije samo tračak nade za medicinsku zajednicu, već je i inspiracija svim ženama naučnicama širom sveta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
