1
U zapadnom delu Mongolije, blizu granice sa Rusijom, proglašen je karantin pošto su identifikovana dva potencijalna slučaja crne kuge povezane sa konnzumiranjem mesa mrmota. Prvi komentari su, naravno, da nam je samo još to falilo dok traje pandemija koronavirusa koja je odnela na desetine hiljada života.
Neka vrsta kurioziteta je da se kuga može spustiti na pluća, kada zadobija svoj teži, pneumonijski, oblik, kao i koronavirus. Ipak, iako se kuga, istina, jeste pojavila pred vratima Evrope, to ne znači nužno da će na evropsko tlo i stići.
Mongolija je već zatvarala ključni granični prelaz sa Rusijom još u maju 2019. godine zbog sumnje da je prelazak preko njega odigrao važnu ulogu u širenju kuge u tom periodu kada se zarazila grupa ruskih turista. Jedan bračni par je preminuo posle konzumiranja mesa mrmota tada – 38 godišnji muškarac i 37-godišnja trudnica.
Tada je na mongolsko-ruskoj granici, blizu granice sa Kazahstanom, takođe proglašen karantin. Lokalno jelo za koje se veruje da su ga i zaraženi konzumirali sprema se umetanjem vrućeg kamenja, prethodno zagrejanog na vatri, u trbušnu šupljinu mrmota. Koža se zatim veže tako da se napravi kesa u kojoj se meso kuva.
„Uprkos činjenici da je jedenje mrmota zabranjeno, muškarac ih je ulovio i dao je svojoj supruzi. Umrli su jer im je kuga zahvatila želudac. Četvoro dece sada su siročad“, rekao je tada direktor nacionalnog centra za epidemiologiju u Mongoliji.
U novembru 2019. godine, mediji su preneli da je od bubonske kuge oboleo i jedan kineski lovac koji je u mongolskim stepama ulovio i pojeo divljeg zeca.
Pročitaj i:
Laboratorija je sada potvrdila da dve osobe imaju „mrmotsku kugu“, saopštili su mongolski epidemiolozi, a karantin je proglašen u prestonici regije Kovd, kao i u jednom od distrikta udaljenom oko 500 kilometara od juga Sibira. Privremeno je zabranjen i ulaz vozilima u ovu oblast, preneo je ruski Tass navode mongolskih medija.
Epidemiološki centar je saopštio da je analizirao uzorke uzete od 146 ljudi koji su bili u kontaktu sa dvoje zaraženih i da je identifikovano još 504 posrednih kontakata. Iako inficirane osobe nisu imenovane, mediji su preneli da je reč o 27-godišnjem muškarcu i još jednoj ženskoj osobi nepoznatog uzrasta. Britanski tabloidi, međutim, pišu da je reč o dva brata; mlađi ima 17 godina, a stariji se nalazi u „kritičnom“ stanju.
Stručjaci navode da direktni potomci iste bubonske kuge koja je u 14. veku ubila više od 50 miliona ljudi i dalje postoje i danas i da na godišnjem nivou ubiju oko 2.000 ljudi.
Takođe, kuga je u poslednje dve hiljade godina udarala nekoliko puta, usmrtivši milione ljudi. Ona ptiče od bakterije koja potiče od mušica koje žive u krznu glodara, ali ne samo da se sa životinja prenosila na ljude, već je i jedan čovek može preneti drugom putem respiratornih kapljica. Zato ni pre toliko godina nije bilo dovoljno jednostavno istrebiti pacove koji su je širili.
Iako su naučnici spekulisali o razlozima nestanka kuge, niko nije mogao da zasigurno tvrdi da li se radilo o tome da je hladno vreme ubilo mušice koje su je prenosile, ili što su pacovi koji su je širili postali oni koji inače ne žive u delovima u kojima ima ljudi. Možda je doprinelo i to što su ljudi palili čitava sela i gradove da se reše „crne smrti“.
Ipak, kuga nikada zapravo nije nestala.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je od 2010. do 2015. zabeleženo 3.248 slučajeva kuge, sa 584 mrtvih.
Svetska zdravstvena organizacija ističe i da bubonska kuga može ubiti odraslu osobu za manje od 24 sata ako se ne tretira na pravilan način. Simptomi koji pokazuju da je osoba inficirana uključuju groznicu, glavobolju a najčešće i oticanje limfnih čvorova ispod pazuha.
U svetu od kuge inače najviše stradaju na Madagaskaru; tri četvrtine svih slučajeva u svetu od 2010. godine otpadaju na tu zemlju koja u Africi nije ni najsiromašnija, koja nije ni nefunkcionalna, koju ne razdiru ratovi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
