Zvaničnici NATO-a u ponedeljak će otvoriti novo poglavlje u transatlantskim odnosima na samitu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom na kojem će prvi put razgovarati o klimatskim promenama, Rusiji i kineskom vojnom usponu, nastojeći da zaboreve turbulentne godine Donalda Trampa.
Trideset zvaničnika zemalja članica, među kojima je i hrvatski predsednik Zoran Milanović, trebali bi sa sumita da pošalju poruku sve agresivnijoj Rusiji, tradicionalnom protivniku saveza, ali i sve jačoj Kini na svetskoj sceni i da razgovaraju o bezbednosnim pretnjama povezanima sa klimatskim promenama, sajber bezbednosti i novoj vojnoj tehnologiji, prenosi Hina.
Osim toga, saveznici bi trebali da potpišu plan reforme za 2030. i formalno da odlučuju da preoblikuju strateški koncept koji je zadnjih put bio modernizovan 2010. godine.
Avganistan
Američki predsednik planira na rubu samita da održi bilateralni sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Drugo važno pitanje o kojem će učesnici razgovarati je povlačenje NATO-ove snage iz Avganistana, gotovo 20 godina od američke invazije na tu zemlju, nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.
Nakon povlačenja NATO bi trebao nastaviti da finansijski pomažu bezbednosne i civilne potrebe Avganistana, no prava priroda buduće saradnje sa avganistanskim vlastima tek treba da se odredi.
Povlačenje treba završiti ove godine, no u Avganistanu raste krvoproliće i islamistički talibani preuzimaju kontrolu nad sve više područja, prenosi Hina.
Prema izjavi Bele kuće, Bajden će na samitu „potvrditi trajne transatlantske veze putem NATO-au i istaknuti američku predanost članu 5 Severnoatlantskog ugovora – napad na jednog napad je na sve i zato sledi zajednički odgovor“.
Rusija
Glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predstavio je današnji samit kao prekretnicu na kojoj će učesnici okrenuti novu stanicu nakon mandata bivšeg američkog predsednika Trampa koji je uzdrmao poverenje u zapadni savez nazivajući ga zastarelim.
Za 30 učesnika današnjeg sastanaka to je daleko od istine jer je savez sa nuklearnim naoružanjem, utemeljen 1949. godine, danas suočen sa pretnjama u rasponu od ekstremnih vremenskih uslova koji mogu pogoršati stanje ratova u svetu do ruskih pokušaja da potkopaju zapadne demokratije prikrivenim napadima.
Pokušaji Rusije da izazove podele na Zapadu verovatno će biti tema rasprava, rekle su diplomate uoči prvog bilateralnog sastanka Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina u utorak u Ženevi.
Otkako je Rusija 2014. pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, NATO je modernizovao svoju obranu, no izložen je sajber napadima i dezinformacijama, iako Moskva odbacuje sve insinuacije da stoji iza pokušaja destabilizacije NATO-a.
Finansiranje obrane
Bivši američki predsednik redovno je prozivao članice NATO-a da nedovoljno izdvajaju za obranu i čak sejao seme sumnje ostaje li SAD pod njegovim vođstvom predan obavezi pružanja vojne pomoći u krizi.
Tramp je čak pretio da će napustiti NATO, podseća agencija DPA pa ističe da je Bajdenov ton pomirljiv, no njegova vlada i dalje želi da saveznici više izdvajaju u fond za zajedničku obranu, prenosi Index.hr.
Deo učesnika današnjeg samita stiže iz Engleske, gde je u nedelju završen sastanak industrijski najrazvijenijih država sveta G7 na kojem su se obavezali da će zauzeti snažniji stav prema Kini u pogledu nepoštenih trgovinskih praksi te u pogledu kršenja ljudskih prava etničkih i verskih manjina u Kini kao i u Hong Kongu.
Istovremeno su u prihvaćenoj deklaraciji učesnici G7 istaknuli zajednički interes u saradnji sa Kinom u globalnim pitanjima, poput klimatskih promena.
Očekuje se da će poruke u sličnom tonu poslati i lideri NATO-a i istaknuti potencijalne bezbednosne pretnje, ali i prilike za saradnju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: