2
U poslednjih nekoliko dana, dogodilo se nešto potpuno neočekivano - američki predsednik Donald Tramp i britanski premijer Boris Džonson u javnosti su po prvi put otkada traje pandemija koronavirusa viđeni sa maskama. Sada znamo da je vrag odneo šalu.
Ova promena je definitivno dramatična jer se Tramp donedavno doslovno rugao ljudima koji nose maske, pa čak i bacao kosku da ih drugi nose njemu u inat, iako je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti jasno preporučio prekrivanje lica.
Britanska vlada i njene produžene ruke za borbu protiv koronavirusa su, sa druge strane, oklevale da građanima nameću nošenje maski, iako se druge evropske zemlje nisu libile da čak i sankcionišu svoje građane kada nisu zaštićeni.
Istini za volju, smernice u vezi sa nošenjem maski bile su prilično konfuzne i kontradiktorne. Svetska zdravstvena organizacija prva nije bila dosledna u uputstvima iako bi trebalo da se pozicionira kao autoritet po tom pitanju; SZO je isprva tvrdila da maske nisu efikasne u sprečavanju širenja virusa, a onda je odlučeno da su maske ipak korisne i doneta je preporuka da se one nose i u zatvorenim prostorima, pa su maske u određenom broju zemalja sada i obavezne.
Pročitaj i:
BBC piše da je od deset zemalja koje su preporučile svojim građanima nošenje maski taj broj sada dostigao čak 130, a da istraživanja pokazuju i da se stav ljudi prema nošenju zaštite menja u zemljama u kojima prethodno nije postojala tradicija pokrivanja lica.
To bi moglo da ima veze i sa činjenicom da bolje razumemo kako se virus širi; kada je konačno ustanovljeno da je veliki broj zaraženih koji ne razvijaju simptome, a koji svejedno mogu preneti koronavirus drugima, maske su prestale da budu rezervisane samo za medicinske radnike i one koji uveliko kašlju i kijaju.
Tramp i Džonson su najbolji primeri lidera koji nisu iskoristili svoje pozicije moći i društvenog uticaja da oblikuju stavove građana na pravi način.
Nisu odlazili toliko daleko kao brazilski predsednik Žair Bolsonaro ili lider Belorusije Aleksandar Lukašenko koji su koronavirus nazivali bezazlenom prehladom i ljudima preporučivali da piju votku i voze traktor, ali je izvesno da podatak da svega 18 odsto Britanaca nosi maske onako kako je preporučeno mora da ima veze i sa Džonsonovim rizičnim ponašanjem u javnosti.
Ne samo da nije nosio masku, nego se rukovao s kim god je stigao uprkos preporukama o fizičkom distanciranju, dok se na kraju i sam nije zarazio.
Trampov odnos sa maskama je još sumanutiji i valjda o tome dovoljno govore i udarni naslovi u medijima da je „Donald Tramp konačno viđen s maskom“.
Prilikom poslednje posete Fordovoj fabrici, pred novinarima se pojavio goloust, da bi pojasnio brže-bolje da je nosio masku sve do malopre, ali da ne želi da novinarima pričini zadovoljstvo da ga sa njom vide.
U isto vreme, nesmetano vodi predizbornu kampanju i organizuje mitinge na kojima se okuplja i po nekoliko hiljada ljudi. Ne samo da on na skupovima ne nosi masku, već ni okupljeni, a nema reči ni o poštovanju distance.
Bilo je potrebno skoro tri i po miliona zaraženh Amerikanaca – samo u poslednjih 24 sata više od 50.000 – i više od 136.000 preminulih da bi predsednik konačno pristao da napravi taj mali, ali značajan ustupak. Da konačno stavi masku i pokaže građanima da su svi jednako ugroženi i da moraju da se štite.
Kada je izlazio iz Bele kuće, pošto se zaputio ka vojnoj bolnici u predgrađu Vašingtona, rekao je novinarima: „Kad ste u bolnici, mislim da se očekuje da nosite masku“.
Trump wears a mask after more than 130,000 Americans died and the right wants to give him a fucking medal.
I’m glad he finally did the right thing—even if it was for a shameless photo op—but let’s not forget all these people made fun of Biden for wearing a mask for months. https://t.co/9sVk50HqHj
— Angry Staffer (@AngrierWHStaff) July 12, 2020
Njegov otpor fino ilustruje tezu da lideri maske izbegavaju zato što se boje da će sa njima delovati slabo; čak su i anonimni izvori bliski Trampu za medije ispričali da je on strahovao da će maska umanjiti njegovu moć i da bi mogla da skrene pažnju javnosti na zdravstvenu krizu sa ekonomskog oporavka na kojem on tako uporno insistira.
Nošenje maski u Americi je postalo još jedna politička linija razdvajanja jer ih demokrate na čelu sa očekivanim kandidatom na predstojećim predsedničkim izborima Džoom Bajdenom nose, a republikanci to čine nevoljno.
Očigledno je i Trampu konačno doprlo do glave da pandemija nije nikakva šala niti politička igra – tih 135.000 mrtvih Amerikanaca su dokaz, a oni manje naklonjeni predsedniku ističu da bi, iako to niko ne može zasigurno da tvrdi, možda stvari generalno bolje stajale da se Tramp od početka poneo odgovornije.
Čak je i Bolsonaro, onaj koji i dalje ne priznaje da je koronavirus smrtonosan i da je desetkovao Brazil, počeo da nosi masku pre njega.
