0
Od trenutka kada su ruski piloti prošlog petka ušli u estonski vazdušni prostor, pratili su ih najnapredniji NATO lovci.
Dva italijanska F-35 aviona, „Ghost 1“ i „Ghost 2“, poletela su iz baze udaljene 50 km od Talina na misiju presretanja. Na trenutak je bezbednost Evrope zavisila od petorice muškaraca: trojice Rusa i dvojice Italijana, koji nisu bili u direktnoj radijskoj vezi. Italijani su standardnom procedurom nagnuli krila u znak upozorenja, a Rusi su uzvratili istim manevrom. Jedan ruski pilot čak je i mahnuo, prenosi britanski „The Telegraph“.
PROČITAJTE JOŠ:
Sledećih 12 minuta Italijani su pratili ruske MiG-31 sve do Kalinjingrada – neuobičajeno dugo za ulazak u NATO vazdušni prostor. Incident je prošao mirno, bez otvaranja vatre, iako su ruski avioni bili naoružani raketama. Ipak, izazvao je ozbiljne rasprave unutar NATO-a o tome kada, gde i kako reagovati u budućnosti.
„Svaki put smo ponosni na našu reakciju“, rekao je pukovnik Gaetano Farina, zapovednik italijanske misije Baltic Eagle III.
NATO nadzire vazdušni prostor Estonije, Letonije i Litvanije, država koje nemaju svoje borbene avione. Ovo je bila sedma intervencija od početka italijanske rotacije 1. avgusta, ali prvi put unutar estonske teritorije, a ne iznad međunarodnih voda. Incident se dogodio u periodu pojačanih ruskih aktivnosti: dronovi su lansirani prema Poljskoj, aerodromi u Oslu i Kopenhagenu su zatvarani, a pred izbore u Moldaviji pojavile su se pretnje invazijom.
Estonija je aktivirala konsultacije prema Članu 4 NATO sporazuma. Pitanje koje se nameće je šta bi se desilo ako Rusi ponove sličan upad – i budu agresivniji.
U poslednjih 10 godina zabeleženo je najmanje 40 povreda estonskog vazdušnog prostora, uključujući i slučaj iz 2018. kada je ruski avion prevozio Vladimira Putina na sastanak s Donaldom Trampom u Helsinkiju. Ovaj put tri borbena aviona ušla su osam kilometara duboko u estonski prostor i nisu promenila kurs.
„To je naš posao“, rekao je Farina, dodajući da situacija ipak zabrinjava vlasti u Talinu i zapadne saveznike.
Estonija se intenzivno naoružava: grade se protivtenkovske instalacije, nabavlja teško naoružanje i sistemi protivvazdušne odbrane poput Iris-T, koji će biti isporučeni do kraja godine. Do 2029. Estonija planira da izdvoji oko 5,4% BDP-a na odbranu – najviše u NATO-u – ali ne planira kupovinu vlastitih lovaca. Odluka o eventualnom rušenju ruskih aviona i dalje ostaje u rukama Saveza.
NATO pravila o upotrebi oružja su poverljiva, a države članice mogu postavljati sopstvena ograničenja. Italija, na primer, može odobriti suzdržaniji pristup. Odluke o eskalaciji zavise od zapovednika u Nemačkoj i SAD, ali i od političkih dogovora.
„Možda naš sistem treba biti jasnije definisan“, rekao je estonski poslanik Erik-Niles Kros. Prema britanskim vojnim izvorima, Rusija stalno testira granice, a Velika Britanija, koja u Estoniji ima oko 1.000 vojnika, mora biti spremna na ozbiljnu reakciju.
U zajedničkoj izjavi NATO je poručio da je spreman da upotrebi sva vojna sredstva, ali nije definisao jasne crvene linije. Ed Arnold iz londonskog instituta Royal United Services upozorava da bi „Putin mogao slati pilote u kvazi-samoubilačke misije kako bi isprovocirao reakciju NATO-a i stvorio razdor unutar Saveza“.
U međuvremenu, u Estoniji se jača odbrambena infrastruktura, a NATO prisustvo se intenzivira. Italijanski ministar odbrane Guido Kroseto najavio je produženje misije za još mesec dana, uključujući prvi put i napredni sistem protivvazdušne odbrane Samp/T s dometom od 150 km.
„Italija je došla u pravom trenutku“, rekao je jedan zvaničnik dok su u pozadini odjekivali pucnji sa vojnog poligona. Piloti stalno treniraju, tehničari brzo reaguju, a sistem „radi kao sat“, dodaje pukovnik Farina.
A u šumi pored baze Amari stoji i tihi signal Kremlju: pod grobovima sovjetskih aviona leže ruski piloti poginuli tokom 50 godina okupacije – i neki bi mogli slediti njihov put.
