0
Po prvi put od početka rata u Ukrajini, desilo se nešto što bi moglo da potpuno promeni tok sukoba. Naime, telefonom su razgovarali predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i njegov kineski kolega Si Đinping - lider kog je do sada ceo svet nazivao saveznikom Rusije. Ubrzo nakon poziva, stigle su i prve naznake toga da će se dogoditi nešto konkretno - Si je odlučio da u ratom zahvaćenu zemlju pošalje specijalnu delegaciju za rešavanje sukoba, a na njenom čelu nalaziće se, ni manje ni više, nego bivši kineski ambasador u Rusiji Li Hui.
Prema informacijama do kojih su došli zapadni mediji, Hui će periodično odlaziti u Ukrajinu i okolne zemlje, u kojima će razgovarati sa njihovim predstavnicima u cilju pokušavanja mirnog razrešenja ratne krize. Za sada nije poznato kada će misija zvanično započeti, niti koje će tačno zemlje Hui posetiti.
Takođe, na to da je Kina spremna da preuzme ulogu posrednika u sukobu, govori i ono što je tokom telefonskog razgovora Si rekao ukrajinskom kolegi.
Naime, kineski predsednik je istakao da su bilateralni odnosi Ukrajine i Kine prošli 30 godina razvoja i dostigli nivo strateškog partnerstva.
Dodao je da uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta predstavlja politički temelj bilateralnih odnosa, kao i da će Kina nastaviti da održava odnose sa Kijevom, bez obzira na to kako se menja međunarodna situacija.
Sa druge strane, pojedini evropski zvaničnici sa negodovanjem posmatraju odluku Đinpinga. Naime, oni smatraju da bi kinesko posredovanje između Ukrajine i Rusije povećalo prisustvo ove svetske sile u istočnoj Evropi, što prema njihovom mišljenju ukazuje na to da Peking pokušava da ostvari kontrolu nad Evropskom unijom.
Takođe, naglašavaju da na zaokret kineske diplomatije dodatno pojačava to što u Ukrajinu stiže Li Hui, u Kini poznat pod nadimkom „ruska ruka“.
Ovaj potez pojedini analitičari tumače kao indirektnu provokaciju upućenu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Njihovo mišljenje zasnovano je na tome što Peking u Ukrajinu šalje „ruskog čoveka“ koji je u Moskvi obavljao funkciju ambasadora, i to u periodu od čak 10 godina.
Zapravo, čitava njegova radna biografija vezuje se za Rusiju kakvu danas poznajemo, ali i za bivši Sovjetski Savez, čija je članica bila.
Hui, koji sada ima 70 godina, karijeru je započeo u Odeljenju za sovjetsku i istočnu Evropu kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Nedugo zatim postaje prvi sekretar sovjetske ambasade. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine obavljao je dužnost prvog sekretara kineske ambasade u Rusiji.
Šest godina kasnije, 1997. godine biva postavljen na funkciju kineskog ambasadora u Kazahstanu.
Tu ostaje dve godine, da bi 1999. došao na mesto generalnog direktora Odeljenja za istočnu Evropu i centralnu Aziju kineskog MSP-a.
Zatim se 2003. godine vraća u Kinu u kojoj je do 2009. obavljao više funkcija u okviru MSP-a.
Na kraju, 2009. godine dolazi na mesto ambasadora u Rusiji i na funkciji ostaje 10 godina.
Tokom mandata je sklopio brojna prijateljstva sa ruskim zvaničnicima, a uoči napuštanja dužnosti je odlikovan Ordenom prijateljstva ruskog predsednika Vladimira Putina i počasnim priznanjem Ruske diplomatske akademije. Po povratku u Kinu penzionisan je i dobija mesto počasnog predstavnik za evroazijska pitanja.
Upravo ovakav „pedigre“ govori da je dobro upoznat sa načinom razmišljanja ruskih zvaničnika, zbog čega ga je prema mišljenju mnogih Si i „povukao iz penzije“ i odredio za ovu misiju.
Iako je mirovna misija „poduhvat“ u koji Si ulaže najviše nade, razgovor dvojice lidera rezultirao je još nekim značajnim promenama.
Pre svega, Zelenski je svega nekoliko minuta nakon završetka razgovora sa Sijem preduzeo prvi korak i imenovao bivšeg ministra strateške industrije Pavla Rjabikina za ambasadora Ukrajine u Kini.
Zelenski je na Tviteru naveo da će ovo imenovanje ukrajinskog ambasadora u Kini, dati snažan podsticaj razvoju naših bilateralni odnosa.
Takođe je dodao da su razgovarali o ”pravičnom i održivom miru”.
Ipak, pitanje čiji odgovor čeka čitav svet ostaje otvoreno. Za sada ni Si, ni Zelenski nisu otkrili da li je bilo reči i o mirovnom predlogu Kine za okončanje rata, koji je pre nekoliko meseci Kijev oštro odbio.
Pročitajte još:
Podsetimo, u februaru ove godine Kina je objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o ratu u Ukrajini i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore.
Posle svake tačke sledi paragraf koji objašnjava stav Kine, ali ne daje konkretne predloge o tome na koji način bi kineski stavovi trebalo da se postignu.
U dokumentu se navodi sledećih 12 tačaka: poštovanje suvereniteta svih zemalja, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta, prekid neprijateljstava, nastavak mirovnih pregovora, rešavanje humanitarne krize, zaštita civila i ratnih zarobljenika, očuvanje bezbednosti nuklearnih elektrana, smanjenje strateških rizika, olakšavanje izvoza žitarica, zaustavljanje jednostranih sankcija, održavanje industrijskih i lanaca snabdevanja stabilnim, kao i promovisanje postkonfliktne obnove.
BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu
