Vojna uprava Kijevske oblasti saopštila je večeras da postoji opasnost od napada ruskih dronova na region.

Američki predsednik Džo Bajden posetiće Poljsku ovog meseca kako bi obeležio godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Bajden planira da ostane u Poljskoj od 20. do 22. februara. Bela kuća je saopštila da će se sastati sa poljskim predsednikom Dudom i drugim liderima iz regiona.

Bajdenovi pomoćnici već nekoliko nedelja planiraju na koji način će biti obeležena godišnjica invazije. Cilj posete biće naglašavanje otpora ukrajinskog naroda i važnost jedinstva u neizvesnim mesecima koji dolaze. Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da će Bajden tokom posete još jednom istaći američku podršku Ukrajini.

Volodimir Zelenski kaže da je Ukrajina dobila „dobre signale“ tokom njegove turneje po evropskim prestonicama, ali da je potrebno više posla da bi se nabavilo oružje potrebno njegovoj zemlji.

„London, Pariz, Brisel – svuda ovih nekoliko dana pričam o tome kako da ojačamo naše vojnike. Postoje veoma važni dogovori i dobili smo dobre signale“, rekao je ukrajinski predsednik u svom večerašnjem videoobraćanju.

„Ovde se radi o raketama i tenkovima dugog dometa i sledećem nivou naše saradnje – borbenim avionima. Ali moramo da nastavimo da radimo na tome“, dodao je on. On smatra da je zajednički zadatak Ukrajinaca da „sve što je rečeno i dogovoreno pretoče u konkretne isporuke i konkretna dokumenta”.

Vašington kaže da trenutno "nema naznaka" o direktnoj vojnoj pretnji Rusije protiv Moldavije ili Rumunije, nakon što su Ukrajinci ranije danas izvestili da je nekoliko ruskih projektila preletelo dve zemlje.

Portparol Stejt departmenta Vedant Patel osvrnuo se na spekulacije o potencijalnom odgovoru NATO-a ako se utvrdi da su projektili ušli u vazdušni prostor Rumunije, jedne od država članica vojnog saveza.

"Održavamo bliske kontakte i komunikaciju sa našim moldavskim partnerima i rumunskim saveznicima“, istakao je Patel.

Slovački premijer Eduard Heger potvrdio je da njegova zemlja može započeti proces pregovora o isporuci borbenih aviona MiG-29 Ukrajini nakon što je Kijev zvanično zatražio avione.

Ministar odbrane Jaroslav Nad rekao je da zemlji više nisu potrebni avioni i da ih može ili prodati ili dati Ukrajini, gde bi mogli da pomognu, ali da odluka još nije doneta.

Emanuel Makron je potvrdio da razmišlja da Vladimiru Putinu oduzme najviše priznanje Francuske.

Bivši francuski predsednik Žak Širak uručio je ruskom lideru Orden Legije časti 2006. godine. Nagradu je ustanovio Napoleon Bonaparta 1802. godine, a dodeljuje se za vojne i civilne zasluge.

Makron ističe da čeka „pravi trenutak“ da povuče priznanje ruskom predsedniku. Tvrdi da je to što Putin i dalje ima medalju „simbolično, ali važno“.

"Takve odluke uvek imaju smisla i mislim da morate da procenite pravi trenutak da ih donesete“, zaključio je francuski lider.

Crna Gora je do sada Ukrajini poslala pomoć u naoružanju i vojnoj opremi vrednu više od 10 miliona evra i nastaviće i dalje sa podrškom ovoj državi u njenoj odbrani od agresije Ruske Federacije, saopšteno je podgoričkim Vijestima iz Vlade Crne Gore i Ministarstve odbrane.

Informacija je obelodanjena nakon skidanja oznake tajnosti šta je sve i u kojoj vrednosti poslato kao pomoć zvaničnom Kijevu, koji se, navodi se, već skoro godinu dana bori sa napadom Rusije i privremenim zaposedanjem oko petine ukrajinske državne teritorije.

Ukrajina je danas i zvanično zatražila od Holandije da joj dostavi borbene avione F-16 američke proizvodnje. Informaciju su potvrdili holandsko ratno vazduhoplovstvo i ministarka obrane Kajsa Olongren.

Ruski projektil lansiran s broda kod Krima danas je ušao u moldavski vazdušni prostor pre nego što je pogodio Ukrajinu, preletevši oko 35 kilometara severoistočno od Rumunije, objavilo je rumunsko ministarstvo obrane kao odgovor sa tvrdnje koje je ranije danas objavio Kijev da su ruski projektili leteli preko vazdušnog prostora Moldavije, ali i Rumunije koja je čalnica NATO-a.

Rusija ima kapacitete za spaljivanje cele Ukrajine, ali ne čini to "jer je humana", rekao je ruski politolog Sergej Mikejev u razgovoru za rusku državnu televiziju.

U Moldaviji je danas pala Vlada, nakon što je predsednica te države Maja Sandu prihvatila ostavku premijerke Natalije Gavrilice i njenog tima.

"Rusija je celu noć i jutro napadala ukrajinske gradove. Dosta priče i političkog oklevanja. Trebaju nam brze i važne odluke: projektili dugog dometa, borbeni avioni i operativna logistička oprema za Ukrajinu", napisao je na Tviteru Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog.

Rumunsko ministarstvo odbrane prvobitno je saopštilo da ne može da potvrdi da su ruske rakete ušle u vazdušni prostor te zemlje.

U daljem saopštenju navedeno da su sistemi za nadzor otkrili "nešto što je ličilo na krstareću raketu lansiranu sa ruskog broda u blizini Krima", ali da nije prešla u rumunski vazdušni prostor.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko objavio je za Telegramu da je iznad Kijeva oboreno 10 projektila.

"Prema podacima PVO, iznad Kijeva je oboreno 10 projektila. Ima oštećenja na električnim mrežama. Žrtava nema. Energetski radnici rade na obnavljanju mreže", naveo je. 

Moldavija je pozvala ruskog ambasadora jutrošnjeg raketnog incidenta, javlja Gardijan. 

Ministarstvo obrane Moldavije potvrdilo je da je raketa jutros prošla kroz njen vazdušni prostor.

"U 10.18 projektil je preleteo vazdušni prostor Republike Moldavije, iznad grada Mokra u Pridnjestrovskoj oblasti, a kasnije i iznad grada Kosauci blizu Ukrajine.

U saopštenju se konkretno ne spominje da je projektil bio ruski.

Mediji "Ukrajinska pravda" preneo je izajvu portparola vazduhoplovstva koji je rekao da je Ukrajina imala mogućnost da obori rakete koje su ušle u vazdušni prostor Rumunije i Moldavije, ali to nije učinila jer nije želela da ugrozi civile u stranim zemljama.

Dve ruske rakete prešle su u rumunski i moldavski vazdušni prostor pre nego što su ušle u Ukrajinu, tvrdi Valerij Zalužnji, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga. Prema njegovim rečima, dve rakete Kalibr lansirane iz Crnog mora ušle su u vazdušni prostor Moldavije, zatim odletele u rumunski vazdušni prostor, pre nego što su ponovo ušle u Ukrajinu na mestu gde se spajaju granice tri zemlje.

Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da tek treba da potvrdi te izveštaje, dok se Rusija nije oglašavala.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na svom Telegram kanalu objavio je da su "ostaci rakete oštetili automobil i krov privatne kuće u četvrti Holosivski" u Kijevu.

"Raketni napad se nastavlja, ostanite u skloništima!", dodao je.

Guverner južne ukrajinske regije Mikolajiv, Vitalij Kim, na svom Telegram kanalu rekli su da je "treći talas raketa na putu".

Ukrajinska državna energetska kompanija Ukrenergo objavila je da je u toku 14. po redu raketni napad na elektroenergetski sistem Ukrajine. Pogođeno je nekoliko visokonaponskih postrojenja na istoku, zapadu i jugu zemlje, stoji u saopštenju.

U nekim oblastima nestalo je struje. Uz to, ruske snage su tokom noći dronovima i projektilima napale elektrane, objavio je Ukrenergo.

Čule su se eksplozije u glavnom gradu Ukrajine i okolini, javlja Sky News. Ukrajinska poslanica Lesia Vasilenko na Tviteru je objavila da se radi o zvucima PVO odbrane.

"Osim toga, grad je jako tih, kao uoči oluje", objavila je.

Francuski predsednik Emanuel Makron noćas je izjavio da borbeni avioni koje Ukrajina traži "ni u kom slučaju" ne mogu biti isporučeni "u narednim nedeljama". Makron je novinarima posle evropskog samita u Briselu, kojem je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, rekao da „apsolutno ništa ne isključuje“.

Francuski predsednik je povodom zahteva Kijeva za isporukom borbenih aviona rekao da to „ne odgovara današnjim potrebama“.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je danas na konferenciji za novinare da postoji rizik od smanjenja proizvodnje nafte u Rusiji zbog ograničenja cene ruskih sirovina koje su uvele EU i zemlje G7. Odgovarajući na novinarsko pitanje da li sada postoje preduslovi za smanjenje proizvodnje nafte, potpredsednik vlade je rekao: „Da, postoje takvi rizici. Procenićemo ih u bliskoj budućnosti“, prenose RIA Novosti.

Ukrajinski gradonačelnik Zaporožja Anatolij Kurtjev objavio je danas da su ruske snage jutros ispalile 17 projektila na Zaporožje u roku od sat vremena, a napadnuta je energetska infrastruktura grada. Ovo je bio najveći napad ruskih snaga na Zaporožje od početka rata, prenosi agencija Union.

Oleg Sinehubov, načelnik oblasti Harkova, tvrdi da su ruske snage pokrenule seriju napada tokom noći zbog kojih je prekinuto snabdevanje strujom u delovima istoimenog grada, drugog po veličini u Ukrajini.

"Pogođena je vitalna infrastruktura. Bilo je oko deset eksplozija. U nekim regionima dolazi do nestanka struje. Hitne službe su na licu mesta", napisao je Harkova Sinehubov na Telegramu.

Gradonačelnik Harkova Ihor Terehov naveo da bi napadi mogli da poremete snabdevanje strujom, grejanjem i vodom.

Uzbuna za vazdušni napad proglašena je u celoj Ukrajini pošto su zvaničnici upozorili na potencijalne ruske raketne udare, pozivajući stanovnike da se sklone. Svi ukrajinski regioni, osim zapadne Ukrajine i Odese, su se oko četiri sata ujutru našli u crvenoj zoni, koja označava najveću moguću opasnost od vazdušnih udara.

Sergij Popko, načelnik gradske vojne uprave Kijeva kaže da postoji velika opasnost od raketnog napada. Pozvao je građane da ne ignorišu sirene za vazdušnu opasnost.

Eksplozije su zabeležene u Harkovu, Dnjepru i Zaporožju.

Ukrajinska PVO je oborila nekoliko projektila i dronova „šahid“, dodaje agencija.

VIDEO Borba iz prvog lica ukrajinskog tenka sa ruskim snagama