56
Ruska istraživačka novinarka tvrdi da režim ruskog predsednika Vladimira Putina lovi, otima i hapsi obične ljude, svoje protivnike širom sveta.
U svom tekstu za Njujork tajms Lilija Japarova se prisetila kako su je urednici u novembru 2022. zamolili da bude vrlo oprezna u vezi sa tim šta jede i pije i da prestane da naručuje hranu spolja.
„Vladimir Putin radi nešto što niko na svetu ne primećuje“, naslovljen je njen specijalni esej u izdanju uglednog američkog lista.
“Nisam puno razmišljala o tome. Ali ubrzo sam shvatila važnost njihovog saveta kada je, samo mesec dana kasnije, moja koleginica Elena Kostjučenko otkrila da je otrovana u Nemačkoj, verovatno se radilo o pokušaju ubistva od strane ruske države“, kaže Japarova.
Kako je rekla, u međuvremenu su takve priče postale sve češće. Prošle godine su u Češkoj uznemiravali istraživačku novinarku Alešu Marohovsku, a u februaru je u Španiji pronađeno mecima izrešetano telo ruskog prebega Maksima Kuzminova. U oba slučaja pretpostavljalo se da je umešan Kremlj. Ruski opozicionari znaju da su na meti ruskih obaveštajnih službi čak i kad su u egzilu.
Ali, nisu u opasnosti samo novinari već i stotine hiljada običnih Rusa koji su napustili domove jer nisu želeli imati nikakve veze sa ratom Vladimira Putina ili su proterani jer rat nisu dovoljno podržavali. I te disidente niskog profila takođe nadziru i otimaju, ali to se najčešće događa u tišini, daleko od svetla reflektora i često uz prećutni pristanak – ili nedovoljnu prevenciju – zemlje u koje su pobegli.
I to je ono najgore: “Kremlj širom sveta lovi obične ljude, a čini se da nikoga nije briga”, piše Japarova.
Novinarka od početka rata u Ukrajini prikuplja informacije o tome kako Rusija proganja svoje neistomišljenike. Izvori su joj ljudi koji su i sami preživeli otmice i nadzor, vođe ruske dijaspore širom sveta i aktivisti za ljudska prava koji im pomažu, a najčešće govore pod uslovima da ostanu anonimni.
“Kremlj, naravno, poriče bilo kakvu umešanost i kaže da ne može da komentariše što se događa ljudima u drugim zemljama. Ali, dokaza je sve više”, piše Japarova.
Ona je navela neke od primera.
„U Kazahstanu je na zahtev Moskve uhapšen jedan glasovni trener koji je u lokalnom zatvoru poludeo. U Crnoj Gori je po nalogu Rusije i u akciji Interpola zatvorena negovateljica starijih osoba. Jednu su učiteljicu uhapsili jermenski granični policajci nakon što je svojim učenicima pričala o ruskim zločinima u Buči. U mreži Kremlja su uhvaćeni i jedan vlasnik trgovine igrača, industrijalac, pank roker… Radi se o globalnoj operaciji”, navodi Jarapova.
Ona je istakla da u Britaniji prate prognanike.
Pročitajte još:
56
2
1
“Na opozicionim događajima u Londonu mnogo je jasno vidljivih agenata, rekla mi je Ksenija Maksimova, aktivistkinja protiv Kremlja. Ruski obaveštajci poslati su da nadziru dijaspore u Nemačkoj, Poljskoj i Litvaniji, kaže Evgenij Smirnov, advokat koji se bavi slučajevima izdaje i špijunaže. Emigrantima se preti i u Rimu, Parizu, Pragu i Istanbulu. Popis je dugačak”, piše Japarova.
Novinarka nastavlja s opisima podmuklih metoda kojima se služe ruski agenti.
„Lev Gjamer, prognani aktivista u Poljskoj, već dve godine prima poruke, navodno od svoje majke. ‘Levuška, sine, tako mi nedostaješ, kada ćeš me posetiti?’, ‘Sine, čekam te. Vrati se brzo‘ i slično. Ali on te poruke ignoriše jer je njegova majka Olga umrla pre pet godina. Još jedan ruski iseljenik, čiji su roditelji još uvek živi, ali jako bolesni, poverovao je kad mu je negovateljica njegovih roditelja preko telefona rekla da je u njihovoj kući izbio požar. Požurio je kući iz Finske, ali odmah je uhapšen i mučen u zatvoru, ispričao je Smirnov. Naravno, nikad nije bilo nikakvog požara. One koje ipak nisu uspele na prevaru vratiti u Rusiju, konstantno nadziru. Radnica organizacije koja podržava prava LGBTK osoba, šetala je po svom kvartu u Tbilisiju u Gruziji kada je primetila da je prati dron. Požurila je natrag da se sakrije u svom stanu, ali je i dalje čula zujanje. Tad je primetila dron kod svog balkona”, piše Japarova.
Zemlje u kojima su disidenti pronašli utočište često su saučesnici.
„Ponekad lokalni policajci sprovode nadzor u ime svojih ruskih kolega. U Kazahstanu, lokalne specijalne službe pomažu Rusiji da uhvati osobe koje izbegavaju regrutaciju. U Kirgistanu policija koristi tehnologiju prepoznavanja lica kako bi otkrila one koje traži Kremlj, zbog čega ljudi napuštaju gradove i odlaze u planine. Kada Rusima ne pomažu aktivno, lokalne vlasti ponekad vrlo sporo zaustavljaju praćenje i maltretiranje”, navodi Japarova.
Takav je bio slučaj sa Sergejem Podsitnikom, članom mreže pokojnog Alekseja Navaljnog i novinarom koji je istraživao vojne veze između Rusije i Irana. U martu ove godine, nakon što je čuo da će fabrika dronova koju je razotkrio biti sankcionisana, vratio se svojoj kući u Duisburgu u Nemačkoj kada je primetio da iza ugla virviri stranac koji prati svaki njegov pokret.
I njegov kolega je primetio da ga posmatra isti čovek, ali bile su im potrebne čak dve prijave da lokalne vlasti pokrenu istragu. Činilo se da policija u Duisburgu jednostavno nije mogla shvatiti da je moguće da se u njihovom gradu odvija nadzor po nalogu Rusije. Slučaj je ubrzo zatvoren a da počinitelj nije pronađen, što je vjerojatno bila greška. Naime, Duisburg je jedno od mesta, prema Dosije Centru, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Londonu, iz kojeg su agenti ruske vojne obaveštajne jedinice vršili sabotaže u inostranstvu.
Podsitnik je sada na sigurnom, ali nisu svi bili te sreće. Ljudi ponekad nestanu bez traga, a onda se pojave u ruskim zatvorima. Nemoguće je proceniti koliko se često to događa, ali izvori kažu da postoji mnogo slučajeva poput onog Lava Skorjakina, koji je prošle godine u oktobru odveden iz svog hostela u Kirgistanu, uguran u auto i deportovan natrag u Rusiju.
“Mnogi Rusi u inostranstvu su ranjivi i nemaju zaštitu. U leto 2023. grupe civilnog društva uputile su peticiju Evropskom parlamentu da pomogne ljudima koji su se odbili boriti u Putinovoj vojsci da dobiju papire, ali nije bilo odgovora. Politički azil se uskraćuje ne samo licima koja izbegavaju regrutaciju nego i aktivistima – ponekad uz monstruozne argumente da je ‘situacija u Rusiji normalna i da možete računati na pošteno suđenje’, rekla je Margarita Kučuševa, imigraciona advokatica na Kipru. Prognanicima pomaže tek nekolicina organizacija za ljudska prava koja su stalno na ivici zatvaranja zbog nedostatka sredstava. S druge strane, Rusija troši velika sredstva na prognoze koje optužuje za izdavanje i terorizam i paranoično progoni ih po celom svetu. Oni su u neposrednoj opasnosti. Nije još veća opasnost da svet potpuno zaboravi na te ljude i na to zašto su uopšte napustili svoju zemlju‘, piše za Njujork tajms novinarka Meduze Lilija Japarova.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare