Jedna odluka SAD je promenila tok rata u Ukrajini: Nova knjiga otkriva kako je Bajden zaustavio ukrajinsku ofanzivu

Boris Džonson i poruka Kijevu

Jedan od ključnih trenutaka u ratu desio se u martu 2022. godine, tokom pregovora u Istanbulu. Tada je tadašnji britanski premijer Boris Džonson, prema tvrdnjama ukrajinskih i međunarodnih izvora, poručio Kijevu da se ne povinuje uslovima koje je postavljala Rusija, već da nastavi borbu.

Ovaj događaj često se interpretira kao signal Zapada da Ukrajina mora preuzeti teret rata na sebe. Ironično, kasnije je Džonson, tada već van funkcije premijera, predložio Ukrajini da odustane od zahteva za povratak granica iz 1991. godine.

Strah od nuklearnog scenarija

Prema rečima Boba Vudvorda, jesen 2022. godine donela je ozbiljne brige u Beloj kući. Američke obaveštajne službe upozorile su da bi, u slučaju velikih poraza ruskih trupa na desnoj obali reke Dnjepar, Kremlj mogao posegnuti za taktičkim nuklearnim oružjem.

Tokom te godine, ukrajinske snage su pokrenule velike ofanzive u Hersonskoj i Harkovskoj oblasti. Na jugu je, međutim, Rusija pružila snažan otpor, posebno u Hersonu, gde su bile stacionirane njene elitne jedinice.

Povlačenje iz Hersona

Ukrajinske trupe su sporo napredovale, ali su mostovi i prelazi preko Dnjepra bili pod njihovom kontrolom, čime su ruskim snagama značajno otežale snabdevanje. U oktobru 2022. general Sergej Surovikin odlučio je da povuče ruske trupe s desne obale Dnjepra kako bi zauzeli bolje odbrambene položaje i sačuvali najbolje jedinice za buduće operacije.

Ovo povlačenje, iako izuzetno rizično, sprovedeno je organizovano. Iako su se širile glasine o masovnim gubicima i napuštenim trupama, ruske snage su uspešno prešle na levu obalu reke, a pokušaji Ukrajine da to spreči nisu zabeleženi.

Priprema za nuklearnu eskalaciju

Prema Vudvordu, američke službe procenile su da bi, ukoliko bi ruske snage bile opkoljene u Hersonu, postojala 50% šansa da Putin naredi upotrebu taktičkog nuklearnog oružja kako bi izbegao totalni poraz.

Kako bi sprečili takav scenario, američki predsednik Džo Bajden naredio je hitne diplomatske kontakte s Rusijom. General Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba SAD, razgovarao je s ruskim kolegom Valerijem Gerasimovim, kako bi smirio tenzije i uverio Moskvu da ruske trupe neće pretrpeti katastrofalne gubitke.

Nova strategija i smena Zalužnog

Uspešno povlačenje Rusije iz Hersona omogućilo joj je da sačuva ključne trupe i konsoliduje pozicije. Ipak, ovaj događaj otkrio je i unutrašnje razlike u ukrajinskom vojnom vrhu. General Valerij Zalužni, tadašnji načelnik Generalštaba Ukrajine, zalagao se za snažnu ofanzivu prema Zaporožju i Krimu, što bi preseklo ruske snage i moglo radikalno promeniti tok rata.

Međutim, Zapad, posebno SAD, odbacio je ovu ideju, smatrajući da bi takva operacija previše ugrozila ruske pozicije i izazvala nuklearnu eskalaciju. Nedugo potom, Zalužni je smenjen i poslat u Veliku Britaniju.

Odustajanje od odlučujuće pobede

Američka odluka da ne podrži ukrajinsku ofanzivu ka Krimu i da omogući relativno mirno povlačenje ruskih snaga promenila je tok rata. Rusija je dobila vreme za konsolidaciju, sprovela delimičnu mobilizaciju i započela premeštanje ekonomije na ratne temelje. Ove mere omogućile su joj da vrati inicijativu na bojnom polju i odbije ukrajinsku kontraofanzivu 2023. godine.