3
Složen odnos između Ukrajine i Zapada često se različito tumači. Dok jedni smatraju da Zapad pruža bezuslovnu podršku Kijevu, drugi u tome vide kalkulisanje i narativ o „ratu do poslednjeg Ukrajinca“. O toj dinamici govori i odlomak iz knjige "War" poznatog američkog novinara Boba Vudvorda, koji je zasnovan na razgovorima sa visokim američkim zvaničnicima.
Jedan od ključnih trenutaka u ratu desio se u martu 2022. godine, tokom pregovora u Istanbulu. Tada je tadašnji britanski premijer Boris Džonson, prema tvrdnjama ukrajinskih i međunarodnih izvora, poručio Kijevu da se ne povinuje uslovima koje je postavljala Rusija, već da nastavi borbu.
Ovaj događaj često se interpretira kao signal Zapada da Ukrajina mora preuzeti teret rata na sebe. Ironično, kasnije je Džonson, tada već van funkcije premijera, predložio Ukrajini da odustane od zahteva za povratak granica iz 1991. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema rečima Boba Vudvorda, jesen 2022. godine donela je ozbiljne brige u Beloj kući. Američke obaveštajne službe upozorile su da bi, u slučaju velikih poraza ruskih trupa na desnoj obali reke Dnjepar, Kremlj mogao posegnuti za taktičkim nuklearnim oružjem.
Tokom te godine, ukrajinske snage su pokrenule velike ofanzive u Hersonskoj i Harkovskoj oblasti. Na jugu je, međutim, Rusija pružila snažan otpor, posebno u Hersonu, gde su bile stacionirane njene elitne jedinice.
Ukrajinske trupe su sporo napredovale, ali su mostovi i prelazi preko Dnjepra bili pod njihovom kontrolom, čime su ruskim snagama značajno otežale snabdevanje. U oktobru 2022. general Sergej Surovikin odlučio je da povuče ruske trupe s desne obale Dnjepra kako bi zauzeli bolje odbrambene položaje i sačuvali najbolje jedinice za buduće operacije.
Ovo povlačenje, iako izuzetno rizično, sprovedeno je organizovano. Iako su se širile glasine o masovnim gubicima i napuštenim trupama, ruske snage su uspešno prešle na levu obalu reke, a pokušaji Ukrajine da to spreči nisu zabeleženi.
Prema Vudvordu, američke službe procenile su da bi, ukoliko bi ruske snage bile opkoljene u Hersonu, postojala 50% šansa da Putin naredi upotrebu taktičkog nuklearnog oružja kako bi izbegao totalni poraz.
Kako bi sprečili takav scenario, američki predsednik Džo Bajden naredio je hitne diplomatske kontakte s Rusijom. General Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba SAD, razgovarao je s ruskim kolegom Valerijem Gerasimovim, kako bi smirio tenzije i uverio Moskvu da ruske trupe neće pretrpeti katastrofalne gubitke.
Uspešno povlačenje Rusije iz Hersona omogućilo joj je da sačuva ključne trupe i konsoliduje pozicije. Ipak, ovaj događaj otkrio je i unutrašnje razlike u ukrajinskom vojnom vrhu. General Valerij Zalužni, tadašnji načelnik Generalštaba Ukrajine, zalagao se za snažnu ofanzivu prema Zaporožju i Krimu, što bi preseklo ruske snage i moglo radikalno promeniti tok rata.
Međutim, Zapad, posebno SAD, odbacio je ovu ideju, smatrajući da bi takva operacija previše ugrozila ruske pozicije i izazvala nuklearnu eskalaciju. Nedugo potom, Zalužni je smenjen i poslat u Veliku Britaniju.
Američka odluka da ne podrži ukrajinsku ofanzivu ka Krimu i da omogući relativno mirno povlačenje ruskih snaga promenila je tok rata. Rusija je dobila vreme za konsolidaciju, sprovela delimičnu mobilizaciju i započela premeštanje ekonomije na ratne temelje. Ove mere omogućile su joj da vrati inicijativu na bojnom polju i odbije ukrajinsku kontraofanzivu 2023. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
