Oglas
Danas je 78. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite uživo na portalu Nova.rs.
Ukrajina je bila primorana da potroši 8,3 milijardi dolara na rat sa Rusijom umesto na razvoj, saopštio je danas ministar finansija Sergej Marčenko za Rojters.
Podatak koji ukrajinska vlada do sada nije objavila otkriva ekonomski vrtlog u kojim se Ukrajina nalazi, dok se istovremeno bori sa obnovljenom ruskom ofanzivom na istoku zemlje, navodi britanska agencija.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva socijalne politike zvanično je registrovano 2,7 miliona interno raseljenih lica iako je stvarna cifra višestruko veća, navodi Rojters.
Ukrajinske snage oštetile su moderni logistički brod ruske mornarice u Crnom moru i zapalile ga, izjavio je u četvrtak portparol regionalne vojne administracije Odese na jugu Ukrajine Serhij Bračuk, prenosi Rojters.
Bračuk rekao je u onlajn objavi da je "Vsevolod Bobrov" pogođen u blizini Zmijskog ostrva, poprište obnovljenih borbi poslednjih dana, ali nije izneo detalje. Malo ostrvo se nalazi u blizini morske granice Ukrajine sa Rumunijom.
Confirmation of #Ukrainian Neptune missile strike on brand new #Russian logistics ship Vsevolod Bobrov heading to Snake Island
— 🇺🇦Ukraine Resists: News From a Genocidal War (@ArmedMaidan) May 12, 2022
Major damage, fire, trying to return to Crimeahttps://t.co/NBiH4z6bEOhttps://t.co/t2knOnI8m9#StandWithUkraine #RussiaUkraineWar #RussianWarCrimes pic.twitter.com/DfahYOHkSs
Četiri demokratska poslanika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) poslala su pisma izvršnim direktorima Jutjuba, TikToka, Tvitera i Mete, vlasnika Fejsbuka, tražeći od njih da arhiviraju sadržaj koji bi mogao da se koristi kao dokaz ruskih ratnih zločina u Ukrajini, prenosi Rojters.
Pisma su potpisali čelnici odbora za nadzor i spoljne poslove Predstavničkog doma, Kerolin Maloni i Gregori Miks, i dva predsednika pododbora, preneo je NBC.
Embargom na rusku naftu koji predlaže Evropska komisija (EK) Mađarska će biti teže pogođena nego Ruska Federacija, saopštio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sjarto.
„Ovaj predlog bi nas pogodio mnogo teže nego Ruse. Mađarska nema izlaz na more, a zavisimo od ruske nafte i gasa“, rekao je mađarski ministar u intervjuu koji je danas objavio španski list El Pais, prenosi TAS S.
On je dodao da taj predlog EK stvara ogroman problem za njegovu zemlju.
Rusija je danas zatražila javnu sednicu Saveta bezbednosti UN na temu vojno-biološkog programa na kojem su američke laboratorije radile u Ukrajini, prenosi TAS S.
„Zatražili smo javnu sednicu Saveta bezbednosti UN kako bismo predstavili nove dokaze o vojno-biološkim programima koje su SAD sprovodile u laboratorijama u Ukrajini", saopštio je prvi zamenik ambasadora Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
On je na svom Telegram kanalu naveo i da je sednica zakazana za sutra u 17 časova po moskovskom vremenu, prenosi TAS S.
Španske vlasti su identifikovale imovinu, uključujući kuće, kompanije i najmanje jednu luksuznu jahtu, koji pripadaju petnaestorici ruskih oligarha sa liste sankcionisanih osoba EU, izjavio je danas Marijano Garsija Fresno, načelnik jedinice Generalnog saveta notara za sprečavanje pranja novca.
„Locirali smo oko 15 ljudi sa liste sankcija EU i još 105 ljudi koji su ili povezani sa njima ili su članovi njihovih porodica, a na listi su i manje poznati, ali i najpoznatiji oligarsi", naveo je Garsija Fresno, prenosi Rojters.
On je dodao da su oni otkriveni kad su pokušavali da prenesu delove kompanija na rođake ili saradnike kako bi izbegli sankcije.
Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija danas je usvojio rezoluciju kojom se nalaže pokretanje istrage mogućih ratnih zločina koje su ruske trupe počinile u području Kijeva i drugim oblastima, prenosi Rojters.
Savet za ljudska prava UN, sa sedištem u Ženevi, je sa 33 glasa za, dva protiv i 12 uzdržanih, usvojio rezoluciju kojom se komisiji za istragu nalaže da istraži događaje oko Kijeva i drugih područja kao što je Sumi, koja su bila pod privremenom kontrolom ruskih trupa, prenosi Rojters.
Rusija je nedavno isključena iz Saveta, ali i dalje može da prisustvuje sednici kao posmatrač, ali je odlučila da ne učestvuje na današnjem zasedanju u znak protesta zbog rezolucije, za koju tvrdi da je politički revanšizam, prenosi Rojters.
Kina je zajedno sa Eritrejom glasala protiv rezolucije , a kineski ambasador Čen Su takođe je kritikovao "politizaciju" Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Francuski predsednik Emanuel Makronon rekao je danas svom finskom kolegi Sauliju Ninistu da u potpunosti podržava izbor te zemlje da se pridruži NATO-u, saopštila je kancelarija francuskog predsednika.
Finska mora „bez odlaganja" da podnese zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO-a, rekli su danas predsednik i premijer te zemlje, prenosi Rojters.
Oni dodaju da je to u skladu sa istorijskom promenom politike koju je pokrenula ruska invazija na Ukrajinu.
Britansko ministarstvo odbrane objavilo je danas popodne novu ratnu mapu događaja u Ukrajini na kojoj se vidi velika promena.
Naime, široko područje oko Harkova, drugog po veličini ukrajinskog grada, juče je označeno kao poprište borbi. Danas je široko područje istočno i severno od grada označeno kao ukrajinska teritorija.
Drugim rečima, Britanci su sada i zvanično zabeležili na karti ukrajinsku kontraofanzivu na ovim prostorima, koja traje već danima.
The illegal and unprovoked invasion of Ukraine is continuing.
— Ministry of Defence 🇬🇧 (@DefenceHQ) May 12, 2022
The map below is the latest Defence Intelligence update on the situation in Ukraine - 12 May 2022
Find out more about the UK government's response: https://t.co/ftXdAgxpI5
🇺🇦 #StandWithUkraine 🇺🇦 pic.twitter.com/KJx4QAvn91
Sve optužbe na račun ruskih vojnika da su počinilI nasilje nad decom u Ukrajini su apsurdne, izjavio je danas ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja na sastanku Saveta bezbednosti UN o humanitarnoj situaciji u Ukrajini.
„Danas smo još jednom čuli izvestan broj naših kolega kako optužuju ruske vojnike za vršenje dela nasilja, uključujući seksualno nasilje, nad decom. To smo čuli od britanskog kolege i od drugih. Ove optužbe su u najmanju ruku apsurdne", naglasio je ruski ambasador, prenosi TAS S.
Nebenzja još rekao da u prilog njegovoj tvrdnji ide i činjenica da je ukrajinska komesarka za prava deteta Darja Herasimčuk u nedavnom televizijskom intervjuu izjavila da Državno tužilaštvo u Kijevu nema potvrđene dokaze koji svedoče o najmanje jednom takvom slučaju, navodi ruska agencija.
Raniji vojno-politički savetnik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, brigadni general Erih Vad kaže da ne bi trebalo potceniti rusku vojsku u Ukrajini.
Vad je, za švajcarski nedeljnik „Veltvohe“, rekao da je rusku vojsku na početku precenio i pošao od toga da će samo marširati do Kijeva.
„Ja sam ih precenio i potcenio spremnost na pružanje otpora Ukrajinaca. Danas preti opasnost da se Rusi potcene“, upozorio je on.
„Oni u Donbasu, na frontu dugom oko 500 kilometara, deluju polako sa 100.000 ljudi“, objasnio je on.
Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Ljudmila Denisova tvrdi da je oko 3.000 civila iz Marijupolja zatočeno u zatvorima koje kontrolišu proruske snage na industrijskom istoku Ukrajine.
Denisova je na društvenim mrežama objavila da Kijev zna za najmanje dva zatvora koja se nalaze u istočnom regionu Donjecka, jedan u regionalnoj prestonici Donjecku i drugi u Olenivki, prenosi agencija AP.
Takođe tvrde da su zatvorenici držani u "nehumanim uslovima'''', sa neadekvatnim pristupom kupatilima i bez prostora za ležanje.
Ruski energetski holding Gasprom saopštio je danas da više neće koristiti poljsku deonicu gasovoda Jamal-Evropa, kojim se ruski gas transportuje evropskim kupcima.
Predstavnik Gasproma Sergej Kuprijanov podsetio je u saopštenju da je ruska vlada odlučila da uvede sankcije raznim stranim kompanijama, među kojima je i poljska firma EuroPol GAZ.
Budući da EuroPol GAZ, koji je vlasnik poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa, podleže primeni sankcija, ruski gas se više neće isporučivati ovom rutom, objasnio je Kuprijanov, prenosi agencija Anadolija.
Dodao je da je Poljska, kao akcionar EuroPol GAZ-a, mnogo puta prekršila prava Gasproma i da je takođe uvela sankcije ruskom energetskom gigantu.
Švajcarska vlada je objavila danas da zamrznuta ruska imovina u toj zemlji iznosi 6,3 milijarde švajcarskih franaka (6,33 milijarde dolara), prenosi Rojters i dodaje da je Švajcarska "odmrzla" ukupno 3,4 milijarde franaka privremeno blokirane ruske imovine.
Majska cifra je, prema računici britanske agencije, manja za 1,2 milijarde franaka nego 7. aprila, kada je Švajcarska prijavila iznos od oko 7,5 milijardi franaka zamrznute ruske imovine, pri čemu je vladin zvaničnik Ervin Bolindžer ukazao da su blokirana sredstva tada smanjena za 2,2 milijarde franaka. To znači da je Švajcarska deblokirala ukupno 3,4 milijarde dolara ruskih sredstava, od marta kada su uvedene sankcije Moskvi zbog napada na Ukrajinu.
„Ne možemo da zamrznemo sredstva ako nemamo dovoljno osnova", rekao je novinarima Bolindžer, visoki funkcioner u Državno sekretarijatu za ekonomske poslove (SECO) koja nadgleda primenu sankcija.
Švajcarska, popularna destinaciju moskovske elite i mesto za čuvanja ruskog bogatstva, nalazi se pod pojačanim pritiskom da brže identifikuje i zamrzne imovinu više stotina Rusa koji su pod sankcijama.
Savetnik Ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Mihail Podoljak, zatražio je hitan embargo EU na rusku naftu.
Podoljak je tvitovao: "Da su lideri 1938. godine delovali odlučno, Evropa je mogla da izbegne Drugi svetski rat. Ali političari su se ponašali kukavički i flertovali su sa agresorom. Rezultat je milion tragedija. Istorija nam neće oprostiti ako ponovimo istu grešku".
If the leaders had acted decisively in 1938, Europe could have avoided WWII. But politicians acted cowardly & flirted with the aggressor. The result is million tragedies. History won’t forgive us if we make the same mistake again. 🇪🇺 must impose an embargo on 🇷🇺 oil immediately.
— Михайло Подоляк (@Podolyak_M) May 12, 2022
Ruski brod koji je prevozio žito ukradeno u Ukrajini viđeno je u sirijskoj luci Latakija nakon što ga je odbila najmanje jedna mediteranska luka, navodi se u izveštajima.
CNN javlja da se brod Matros Pozinič usidrio kod obale Krima 27. aprila i isključio svoj transponder. Fotografije i snimci pokazuju brod u luci Sevastopolj, glavnoj luci na Krimu sledećeg dana.
Satelitski snimci pokazuju da je otputovao u Latakiju.
Rusija bi sutra mogla da prekine svoje isporuke gasa Finskoj, dan nakon što su finski lideri rekli da bi trebalo da podnesu zahtev za ulazak njihove zemlje u NATO i to bez odlaganja, navodi lokalni list Iltalehti.
Ključni finski političari su upozoreni da bi Rusija mogla da obustavi isporuke gasa u petak, piše list, pozivajući se na neimenovane izvore i ne precizirajući odakle dolazi upozorenje.
Ako isporuka ruskog gasa bude prekinuta, to bi izazvalo velike probleme finskoj industriji i proizvodnji hrane.
Pošta Poljske odštampala je ograničeno izdanje markica sa likom ukrajinskog predsednika Zelenskog, a uprkos nemaloj ceni, sve marke su prodate za manje od jednog dana, izjavio je danas inicijator akcije, odbornik Gradskog veća Krakova Lukaš Vantuh.
Prema njegovim rečima, odštampano je 99 listova od po devet maraka, od kojih je svaka numerisana i ima QU kod.
Cena jedne marke je 500 zlota, odnosno 106 evra, prenosi agencija Unian.
⚡️Zelensky stamp issued in Poland sold ‘within an hour.’
— The Kyiv Independent (@KyivIndependent) May 12, 2022
The Polish postal service has issued 99 sets of postage stamps with President Volodymyr Zelensky’s portrait, selling them for around $1,200 for a set, Ukraine’s postal service Ukrposhta said.
📷Ukrposhta/Facebook pic.twitter.com/T1Zlni3Bfy
Krivicu za globalne posledice sankcija Rusiji, uključujući moguću glad u nizu zemalja, snose zapadne zemlje koje su zarad svoje dominacije spremne da žrtvuju ostatak sveta, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.
Nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRW) pozvala je danas Rusiju i Ukrajinu da prestanu da koriste kasetne bombe.
Ova organizacija dokumentovala je nekoliko napada ruskih snaga kasetnom municijom u naseljenim mestima u gradovima Černihov, Harkov, Nikolajev i Vuhledar. Rusija ne poriče upotrebu kasetne municije, a postoje i indicije da su ukrajinske snage upotrebile kasetnu municiju u gradu Donjeck 14. marta i u napadu na Husarivku u oblasti Harkov 6. ili 7. marta, kada je selo bilo pod ruskom kontrolom.
Samo ruski predsednik Vladimir Putin može zaustaviti rat u Ukrajini, a nismo sigurni da on to želi, izjavio je danas portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.
Spremni smo na vrlo dug sukob, rekao je Jasina, uz konstataciju da se ruske rakete nalaze 10 kilometara od poljske granice.
"Tokom vazdušnih udara NATO na Srbiju jedna raketa je pogodila Sofiju, što je objašnjeno kao greška. Nismo sigurni da Rusija neće napraviti sličnu grešku u Poljskoj", izjavio je Jasina.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će Finska biti "toplo dočekana" u Alijansu i obećao da će proces pristupanja proteći "glatko i brzo".
"Članstvo Finske u NATO-u ojačalo bi i Alijansu i Finsku", rekao je Stoltenberg.
Rusija će biti prinuđena da odgovori na odluku Finske da pristupi NATO savezu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
"Ulazak Finske u NATO je radikalna promena u spoljnoj politici zemlje. Rusija će biti prinuđena da preduzme korake odmazde, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode, kako bi zaustavila nastajanje pretnji po njenu nacionalnu bezbednost", navodi se u saopštenju.
Šefica UN za ljudska prava Mišel Bašelet rekla je da je poslednjih nedelja pronađeno 1.000 tela u oblastima oko Kijeva.
"Razmere protivpravnih ubistava, uključujući indicije pogubljenja po kratkom postupku u oblastima severno od Kijeva, su šokantne“, rekla je ona Savetu za ljudska prava sa sedištem u Ženevi i dodala da UN ima podatke o 300 takvih ubistava, ali da će "cifre nastaviti da se povećavaju kako novi dokazi budu bili dostupni".
Kremlj je danas saopštio da je korak Finske ka učlanjenju u NATO "definitivno" pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim.
Govoreći na konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su koraci koje preduzima Finska ka NATO za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno, preneo je Rojters.
Prema saznanjima "Blumberga", 20 evropskih kompanija otvorilo je račune u Gasprombanci preko kojih će ubuduće plaćati gas, a 14 kompanija čeka potrebne dozvole. Rusija je uslovila plaćanje gasa u rubljama, zbog čega kupci moraju da otvore poseban račun u Gasprombanci na koji uplaćuju novac u valuti navedenoj u ugovoru, a tom će banka taj novac konvertovati u rublje.
Švedska vlada planira sledeće nedelje da pošalje zahtev za članstvo u NATO-u, objavio je u danas švedski dnevnik Expressen.
Švedski parlament raspravljaće u ponedeljak o bezbedonosnoj situaciji i premijerka Magdalena Anderson sazvaće poseban sastanak kabineta, na kojem će biti doneta formalna odluka o podnošenju zahteva, navodi list pozivajući se na neimenovane izvore. Zahtev će biti poslat odmah nakon toga, ako se ne dogodi nešto neočekivano, rekli su izvori.
Količine ruskog gasa koji preko Ukrajine idu ka Evropi će danas biti za gotovo trećinu manje u odnosu na prethodni dan, saopštio je ruski gigant Gasprom, pošto je snabdevanje drugi uzastopni dan pogođeno ratom u Ukrajini.
Oko 50,6 miliona kubnih metara gasa treba danas da proteče preko Stanice Sudja u odnosu na 72 miliona kubnih metara koliko je prošlo prethodnog dana, navodi Gasprom, prenele su ruske novinske agencije.
Ukrajina dva dana zaredom saopštava da ne može više da prenosi gas preko instalacija stanice blizu Sohranivke u regionu Luganska zbog prisustva ruskih snaga, radi čega se smanjuje snabdevanje. Moskva tvrdi da ne može da poveća obim preko drugog cevovoda.
U ruskom vazdušnom udaru noćas na grad Novgorod-Siverskij na severoistoku Ukrajine najmanje troje ljudi je stradalo a 12 je ranjeno, objavila je danas lokalna služba za spasavanje.
"Troje ljudi je poginulo, a 12 je ranjeno posle udara na Novgorod-Siverskij", rekao je portparol službe.
Ukrajinske snage su navele da je "nešto posle ponoći neprijatelj izvršio vazdušni napad verovatno iz lovaca Su-30SM", a pogođene su kritične infrastrukture, uključujući i škole.
Sergej Hajdaj, guverner Luganske oblasti na istoku Ukrajine, izjavio je da je taj deo zemlje ostao bez struje i vode. Prema njegovim rečima, samo oko 21.000 stanovnika još uvek ima gas.
⚡️Governor: Luhansk Oblast left without electricity, water.
— The Kyiv Independent (@KyivIndependent) May 12, 2022
According to Serhiy Haidai, only around 21,000 residents still have gas.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare