Oglas
Danas je 60. dan agresije Rusije na Ukrajinu, a sva najvažnija događanja na frontu mogli ste da pratite na portalu Nova.rs.
Šta znamo do sada:
Ukrajinske vlasti ponudile su Rusiji pregovore pored ogromnog metalurškog kompleksa Azovstal u Marijupolju na jugoistoku, gde su ukrajinski borci i civili još uvek opkoljeni ruskim snagama.
"Pozvali smo Ruse da održe specijalnu sednicu razgovora odmah pored lokacije Azovstal", saopštilo je ukrajinsko predsedništvo i dodalo da čeka odgovor ruske delegacije.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i američki ministar odbrane Lojd Ostin doputovali su u Kijev i razgovaraju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, izjavio je večeras savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič, u video snimku na društvenim mrežama.
Rojters navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi da li su visoki američki zvaničnici stigli u Kijev.
Ako to bude potvrđeno, Blinken će biti najviši američki zvaničnik koji je posetio glavni grad Ukrajine otkako je počela ruska invazija.
Danas nisu uspostavljene humanitarne rute iz južnoistočnog ukrajinskog lučkog grada Mariupolja, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk, okrivljujući ruske snage što nisu obuzdale vatru.
Vereščuk je rekla da će ukrajinska strana ponovo pokušati u ponedeljak da uspostavi bezbedan prolaz iz tog grada. Ona je pozvala generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji bi trebalo da otputuje u Moskvu pre posjete Kijevu sledeće nedelje, da zahteva prekid vatre i otvaranje humanitarnih koridora iz Mariupolja.
"To je ono o čemu bi Gutereš trebalo da govori u Moskvi, ako se sprema da razgovara o miru“, rekla je Vereščuk.
Ljudmila Denisova kaže da su dva kampa u ruskom regionu Rostov, u blizini ukrajinske granice, napuštena da bi se napravio prostor za zarobljenike.
Tvrdi i da ukrajinske zarobljenike čuvaju upravnici zatvora i da ih drže u uslovima mnogo lošijim od onih koji su propisani pravilima Ženevske konvencije o pravima ratnih zarobljenika.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov izjavio je danas da je rad njegovog diplomatskog predstavništva “blokiran”, pošto su mu zatvoreni bankarski računi, a zaposlenima se upućuju pretnje.
Ambasadu je blokirala američka vlada. "Račune naših konzulata u Hjustonu i Njujorku je zatvorila Banka Amerika", naveo je Antonov.
Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog jučerašnjeg bombardovanja granične straže u ruskoj Kurskoj oblasti, saopštio je novinarima Istražni komitet.
Guverner ruske pogranične Kurske oblasti Roman Starovojt saopštio je juče da je Ukrajina granatirala granični punkt na teritoriji Rusije, u kome je izazvan požar, ali žrtava nije bilo, preneo je TAS S.
Takođe, ruski Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog ukrajinskog bombardovanja civila u blizini tržnog centra Port Siti u Marijupolju.
Ukrajina je danas predložila "specijalnu" rundu pregovora sa Rusijom kako bi se razgovaralo o sudbini civila i ukrajinskih vojnika koji su još uvijek zarobljeni u Marijupolju, rekao je savetnik ukrajinskog predsednika.
"Pregovori bi imali za cilj uspostavljanje trenutnog primirja u Marijupolju, "višednevne" humanitarne koridore i oslobađanje ili razmenu ukrajinskih boraca zarobljenih u fabrici Azovstal", rekao je savetnik predsjednika Ukrajine Aleksij Arestovič.
Rusija je saopštila da je jedno selo u Belgorodskoj oblasti koja se graniči sa Ukrajinom granatirano sa druge strane granice, prenijela je državna novinska agencija TASS navode Vladimira Perceva, lokalnog zvaničnika.
On je kazao da nema žrtava ili štete nakon što je jedan projektil pao u polje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o evakuaciji civila iz Mariupolja.
"Evakuacija mora biti organizovana kako bi se izvukli ranjeni i civili iz Mariupolja, gde je iz dana u dan situaicija sve tužnija," kazao je turski predsednik.
U nedelju je i Međunarodni komitet Crvenog krsta pozvao da mu se hitno omogući pristup Mariupolju kako bi mogao organizovati dobrovoljnu evakuaciju civila.
Pronađeno mesto gde je potonula krstarica „Moskva“. Lokalitet je pronađen satelitskim radarom na osnovu analize zagađenja mora (goriva i ulja) koje pokrivaju površinu mora iznad mesta nesreće.
Slike je objavio savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Geraščenko.
Presumably, a place where the cruiser "#Moskva" sank
— NEXTA (@nexta_tv) April 24, 2022
The site was found by satellite radar based on analysis of sea pollution (fuels&oils) that cover surface of sea above crash site.
Images was published by Advisor to Minister of Internal Affairs of #Ukraine Anton Gerashchenko. pic.twitter.com/5bUlOdvID8
Gradonačelnik Marijupolja Konstantin Ivaščenko izjavio je danas da se u tom gradu ne vode borbe i da se život postepeno vraća u normalu.
"U gradu nema vojnih operacija. Meštani bi mogli da počnu sa uređivanjem svojih dvorišta i da zamenjuju razbijene prozore. Miran život se vraća u grad," rekao je Ivaščenko za agenciju TAS S.
Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je danas da ukrajinske vlasti pregovaraju sa SAD i drugim zapadnim zemljama o korišćenju ruske imovine koju je Zapad zamrznuo.
Šmihal je za američki CBS objasnio da je zadatak i cilj pregovora da se pronađe rešenje kako da se zamrznuta sredstva Rusije iskoriste za finansiranje obnove Ukrajine.
Zapadne zemlje su nakon napada na Ukrajinu uvele oštre sankcije Rusiji, uključujući zamrzavanje deviznih rezervi zemlje.
U Nemačkoj je bivši kancelar i Putinov prijatelj Gerhard Šreder veoma kritikovan. U intervjuu američkom listu „Njujork tajms“ objavljenom u subotu, oglasio se prvi put od početka ruskog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.
Šreder je, između ostalog, izjavio da je ponovo voljan da posreduje u ratu u Ukrajini, te da se mirovno rešenje mora postići što je pre moguće.
„Mislim da je ovaj rat bio greška i to sam uvek govorio“, rekao je Šreder, a prenose nemački mediji.
Šreder se u razgovoru za američki list zalagao se za održavanje odnosa sa Rusijom uprkos agresiji na Ukrajinu.
„Ne možete dugoročno izolovati zemlju poput Rusije, ni politički ni ekonomski“, rekao je Šreder i dodao: „Nemačkoj industriji su potrebne sirovine koje ima Rusija.
Ne radi se samo o nafti i gasu, nego i o retkim metalima. A to su sirovine koje se ne mogu lako zameniti.“
Deo vernika pravoslavne ispovesti iz Ukrajine danas slavi pravoslavni Uskrs.
Iako je reč o jednom od najvećih hrišćanskih praznika, prekida rata nije bilo.
Ukrajina kaže da je razočarana što su njeni napori da se pridruži Evropskoj uniji naišli na otpor Austrije.
Iz Kijeva su komentare ministra spoljnih poslova Aleksandra Šalenberga, koji je rekao da Kijevu ne treba nuditi članstvo u bloku od 27 zemalja i da treba razmotriti alternativne puteve za razvoj veza EU i Ukrajine, nazvali „strateški kratkovidima“.
Broj Ukrajinaca koji su pobegli iz zemlje od početka rata je skoro 5,2 miliona, saopštila je u nedelju agencija UN za izbeglice. Najviše izbglica primila je Poljska, a raspored po zemljama izgleda ovako:
Poljska: 2.899.713 (skoro šest od 10 ukrajinskih izbeglica je prešlo u Poljsku)
Rusija: 578.255 (pored toga, 105.000 ljudi je prešlo u Rusiju iz proruskih regiona Donjecka i Luganska koje drže separatisti).
Rumunija: 774.074
Mađarska: 489.754
Moldavija: 433.214
Slovačka: 354.329
Belorusija: 24.084
Rusija je rasporedila pokretne lansere raketa “Iskander M” 60 kilometara severno od granice sa Ukrajinom, na području Belgoroda, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga.
Devojčice, uzrasta od pet i 14 godina, poginule su kad je pogođena zgrada u kojoj su živele, rekao je regionalni guverner Donjecka Pavlo Kirilenko.
Ukrajina je predložila specijalne pregovore sa Rusijom u cilju pronalaženja rešenja za evakuaciju zatočenih ukrajinskih boraca i civila iz Marijupolja.
Guverner ruske regije Kursk kaže da su Ukrajinci pogodili njihov kontrolni punkt, prenosi Gardnijan.
Nemačka savezna policija zabeležila je 376.124 izbeglice iz Ukrajine do danas, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje.
Oni su većinom deca, žene i stari, saopštilo je Ministarstvo.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je danas da je razgovarao sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom uoči razgovora turskog predsednika sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
(1/2) Had an important phone conversation with President @RTErdogan. On the eve of his talks with Putin, I stressed the need for immediate evacuation of civilians from Mariupol, including Azovstal, and immediate exchange of blocked troops.
— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) April 24, 2022
Švajcarska je odbila dva zahteva Nemačke za izvoz švajcarske municije u Ukrajinu, pozivajući se na svoju neutralnost, tvrde danas švajcarski mediji.
Šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg ponovio je svoje protivljenje ubrzanom članstvu Ukrajine u EU i ponovo ukazao na zemlje Zapadnog Balkana, kojima je, kako ističe, data evropska perspektiva i prema kojima EU ima obavezu.
Naglasio je da se moraju naći drugi modeli umesto punopravnog članstva, podsećajući da postoji Evropska ekonomska zajednica ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je danas da je u telefonskom razgovoru sa šefom ukrajinske države Vladimirom Zelenskim ponudio svaku moguću pomoć tokom pregovaračkog procesa između Kijeva i Moskve.
Erdogan je naveo da se mora osigurati evakuacija ranjenika i civila iz Marijupolja.
Velika Britanija će Ukrajini poslati 20 haubica AS-90 i desetine hiljada granata, piše britanski Ekspres pozivajući se na neimenovane izvore.
Navodi se da će Ukrajini biti poslato 45.000 visokoeksplozivnih granata britanske proizvodnje i da će haubice i granate prvo biti prebačene u Poljsku, gde će ukrajinski vojnici proći obuku kako bi mogli da ih koriste.
Više od 2,9 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine u Poljsku od početka rata, saopštila je poljska granična policija.
Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov, kojeg su ruske snage zarobile na pet dana u martu, izjavio je za CNN da je njegov grad u "vrlo teškoj i opasnoj situaciji".
Fedorov je rekao da smatra da je cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da "ubije čitav ukrajinski narod".
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je danas susedne države da "žive u harmoniji“.
"Zaštitimo svet. Apelovao bih pre svega na susede: hajde da živimo prijateljski", rekao je Lukašenko, prenosi Belta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare