3
Nakon što je upozorila američke zvaničnike o svom planu, Rusija je 21. novembra ispalila novu, misterioznu balističku raketu – koja je u početku pogrešno identifikovana kao interkontinentalni balistički projektil (ICBM) – na grad Dnjipro u istočnoj Ukrajini. Napad je oštetio zgrade i povredio desetine ljudi.
Ispostavilo se da je misteriozno oružje varijanta ruskog projektila RS-26, 40-tonske rakete na čvrsto gorivo sa šest nezavisnih bojevih glava. Njeno ime, orešnik, objavio je ruski predsednik Vladimir Putin ubrzo nakon napada.
Tri meseca kasnije, juče ujutru, Rusija je navodno lansirala drugi projektil orešnik, piše Forbs. Ovog puta, cilj je bio Kijev. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom grada, stanovnici su pohrlili u skloništa – ali nije se dogodilo ništa.
Nije bilo eksplozija, nije bilo udara bojevih glava.
Prema ukrajinskom ratnom dopisniku Kirilu Sazonovu, orešnik „nije daleko odleteo“. Navodno je otkazao i eksplodirao iznad ruske teritorije.
Nedelju dana nakon prvog napada orešnikom, Putin je zapretio lansiranjem dodatnih raketa i izričito upozorio da bi mogao gađati „centar odlučivanja“ u Kijevu, gde se nalaze ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, njegovi najviši zvaničnici i vojni komandanti.
Pročitajte još:
3
4
45
Međutim, pretnja je bila ozbiljna samo koliko je orešnik pouzdan. Iako još uvek nema nezavisne potvrde da je druga raketa zaista eksplodirala u vazduhu, ovakav kvar ne bi bio iznenađenje. Orešnik je, zapravo, modifikovana verzija rakete RS-26 s manjom količinom goriva i kraćim dometom.
Već prvi test RS-26, sproveden 2011. godine, završio je fijaskom – prototip rakete skrenuo je s kursa i eksplodirao samo nekoliko kilometara od mesta lansiranja, na ruskom kosmodromu Pleseck na severozapadu Rusije.
Ako se pokaže da je i drugi orešnik takođe doživeo kvar, onda nije samo poštedeo Kijev straha i razaranja, već je i unazadio ruske propagandne napore.
Iako orešnik izgledom podseća na ICBM sa nuklearnim sposobnostima, njegovi vojni efekti su ograničeni. Kompleksan je, nepouzdan i neverovatno skup način da se izazove ne baš velika destrukcija, rekao je Džefri Luis, direktor Programa za neširenje oružja u Istočnoj Aziji pri Institutu Midlberi za međunarodne studije u Montereju.
Zbog toga se orešnik pre svega smatra „oružjem straha“ – dizajniranim da više zastraši nego što realno nanosi štetu. Putin je nakon prvog napada pokrenuo veliku propagandnu kampanju kako bi naglasio moć ruskog vojnog kompleksa i novog oružja.
„Morao je lansirati orešnik, zatim održati konferenciju za novinare, pa zatim još jednu konferenciju i reći: ‘Ova stvar je stvarno zastrašujuća, trebali biste se bojati'“, rekao je Luis.
S obzirom na to da je polovina lansiranih orešnika možda pala pre nego što je stigla do mete, čini se da ova „raketa straha“ postaje sve manje zastrašujuća iz dana u dan.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare