14
Višedecenijska saradnja Rusije sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi bliži se kraju, prenosi agencija DPA, naglašavajući da su naučnici ove evropske institucije sarađivali sa Rusijom čak i tokom Hladnog rata.
Bit Hajnman, direktorka Odeljenja za fiziku čestica u nemačkom istraživačkom centru DESY u Hamburgu, izjavila je za DPA da će prekid saradnje sa Rusijom doneti mnoge negativne posledice.
„To ne znači da će neka istraživanja biti nemoguća zbog prekida saradnje, ali će sve postati mnogo teže i sporije, uz česta kašnjenja,“ istakla je Hajnman.
PROČITAJTE JOŠ:
CERN, osnovan na vrhuncu Hladnog rata 1954. godine, danas je jedno od najvažnijih istraživačkih tela u oblasti fizike čestica i poseduje najmoćniji akcelerator čestica na svetu.
Na istraživačkim projektima u CERN-u radi na hiljade naučnika iz celog sveta. U projektima je do sada učestvovalo oko 1.000 naučnika iz Rusije, potvrdio je direktor istraživanja u CERN-u, Joahim Mih.
„Pre nego što su otišli, ruski naučnici su dali značajan doprinos prenošenjem svog znanja,“ rekao je Mih.
„CERN-ovi naučnici su sarađivali sa Rusijom i tokom Hladnog rata, motivisani naučnom radoznalošću i u duhu mira. Čini se da to više nije moguće, što je velika šteta,“ izjavio je Markus Klute, direktor Instituta za eksperimentalnu fiziku čestica na Tehnološkom institutu u Karlsrueu.
CERN je u junu 2022. odlučio da raskine sporazume o saradnji sa Rusijom i Belorusijom zbog rata u Ukrajini. Petogodišnji sporazum sa Belorusijom istekao je 27. juna, dok sporazum sa Rusijom ističe 30. novembra.
Odlazak ruskih naučnika ozbiljno će uticati na projekte CERN-a, uključujući eksperimente na Velikom hadronskom sudaraču (LHC), budući da je Rusija pokrivala 4,5% budžeta tih istraživanja, sa godišnjim doprinosom od 2,3 miliona švajcarskih franaka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare