0
Dugo očekivani razgovor američkog predsednika Džozefa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina koji je u utorak popodne održan putem video poziva nije doneo razrešenje krize na granici Ukrajine i Rusije, gde Moskva, prema tvrdnjama američkih i ukrajinskih obaveštajnih službi, nedeljama unazad gomila vojsku. Ipak, ključna poruka sastanka je da dijalog postoji, kaže sagovornik „Nove“ Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ukrajina je bila u centru razgovora dva predsednika. Bajden je naglašavao sankcije Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu, dok Putin insistira na tome da Zapad mora da poštuje ruske bezbednosne osetljivosti u Ukrajini, kao njenom najvažnijem susedu. Nije rešeno još uvek sve, ali ono što je ključno sa sastanka jeste da dijalog postoji i da se on nastavlja kao instrument deeskalacije“, rekao je Vuksanović za „Novu“.
Na pitanje da li bi Rusija zaista mogla da napadne Ukrajinu i šta bi SAD mogla da uradi u tom slučaju, naš sagovornik ističe da Rusija za sada koristi trupe kao vid cenjkanja sa SAD.
„Neće ih olako upotrebiti jer ne žele još jedan sukob i ne žele da izazovu nove finansijske sankcije, ali ako vide da Ukrajina ide previše blizu Zapadu, neće se libiti da interveniše i da pritom preuzme sve rizike i plati visoku cenu pošto je Ukrajina ključna za ruske strateške interese“, kaže on.
Dodaje da Rusija želi garancije da se NATO neće proširivati.
„To se najviše odnosi na Ukrajinu i želju Moskve da Ukrajina bude neutralna ili neformalno neutralna država. To nije uopšte tako lako, naročito sa Bajdenove strane, pošto ne samo da se ukrajinska vlada opire takvom scenariju, već i u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama koje su anti-ruske i pro-ukrajinske i koje smatraju da nikakav kompromis ne treba napraviti sa Moskvi“, navodi Vuksanović.
Naglašava da sigurno neće nestati sve tenzije između Rusije i SAD-a, ali da za sada ipak postoji impuls i u Vašingtonu i Moskvi da se održava dijalog i održava stabilnost u odnosu.
„Želja Moskve i Vašingtona da rade zajedno na pitanju iranskog nuklearnog programa je primer toga. Najvažnije od svega je i da Bajdenova administracija ne želi da se Moskva približi previše Pekingu“, rekao je on.
Što se tiče dodatnih sankcija SAD-a prema Rusiju, navodi da je to za sada opcija koju SAD čuva samo u slučaju nove invazije na Ukrajinu.
„Pitanje je da li će Bajden reći da će biti ukinute neke od već postojećih sankcija ako Moskva učini neke ustupke“, kaže sagovornik Nove.
Ističe da je ključni strateški problem to što Zapad ne može da zaštiti Ukrajinu.
„Rusija je tretira kao ključnu za svoju bezbednost usled geografije koja favorizuje Moskvu, i spremna je da zbog Ukrajine pretrpi gubitke i rizike koje niko na Zapadu nije“, kaže Vuksanović.
Podsećamo, prvi čovek SAD Džozef Bajden i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su u utorak putem video poziva. Bajden je Putinu rekao da je „spreman na ono na šta Amerika nije bila spremna 2014. godine“, aludirajući na nove ekonomske sankcije, dok je Putin od Bajdena tražio pavne garancije da se NATO neće dalje širiti ka istoku.
Ukrajinske procene ukazuju da je nadomak granice raspoređeno 94.000 ruskih vojnika, dok su američki obaveštajci izneli još dramatičniju procenu da će u naredenih nekoliko nedelja Rusija prikupiti čak 175.000 vojnika u tom području. Kijev i Vašington objavili su da bi potencijalna invazija mogla da se dogodi početkom sledeće godine.
BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
