Rusija bi mogla da bude u poziciji da napadne NATO do 2030. godine i intenzivira napore da omete zapadne saveznike Ukrajine putem sabotaže, upozorili su u ponedeljak šefovi nemačkih obaveštajnih službi.
Nemačka je drugi najveći vojni saveznik Ukrajine, posle Sjedinjenih Američkih Država.
„Što se tiče ljudstva i materijala, ruske oružane snage će verovatno biti sposobne da izvedu napad na NATO najkasnije do kraja ove decenije“, rekao je šef spoljne obaveštajne službe BND Bruno Kahl u parlamentu.
Direktan sukob između Moskve i vojnog saveza predvođenog SAD-om postaje „opcija za Rusiju“, dodao je Kahl.
Kahl je govorio na saslušanju u Bundestagu zajedno sa šefovima domaće i vojne obaveštajne službe, koji su se smenjivali u upozoravanju na rastuću pretnju iz Rusije u kontekstu invazije na Ukrajinu.
„Ruska špijunaža i sabotaža u Nemačkoj su u porastu, i kvantitativno i kvalitativno“, rekao je šef domaće obaveštajne službe Tomas Haldenvang.
Naveo je sumnjive sabotažne aktivnosti, uključujući slučaj kada je paket eksplodirao u blizini DHL-ovog teretnog aviona. Paket je eksplodirao na zemlji pre nego što je bio utovaren u avion, što je Haldenvang nazvao „srećnim slučajem“, ne imenujući eksplicitno osumnjičene počinioce.
„Da je eksplodirao tokom leta, avion bi se srušio, a ostaci bi mogli pogoditi sve ljude ovde u Nemačkoj koji, otvoreno ili tajno, simpatiziraju sa Putinom“, rekao je on.
Rusija je takođe angažovana u dezinformacionim kampanjama, koristila je dronove za špijuniranje osetljivih lokacija i pokušavala da regrutuje ljude, uključujući one iz sveta organizovanog kriminala, nudeći im novac, rekao je Haldenvang.
Došlo je i do „značajnog porasta“ špijunskih i sabotažnih aktivnosti iz Rusije usmerenih na nemačke oružane snage, rekla je šefica vojne obaveštajne službe Martina Rozenberg.
Među aktivnostima koje je Rusija preduzimala bile su „izviđanje nemačkih isporuka oružja Ukrajini“ kao i nadgledanje vojnih obuka i projekata naoružanja, dodala je ona.