Rusija bi mogla da uništi internet i GPS: Ovo nije jedna od praznih pretnji Medvedeva

Upozorenje Medvedeva usledilo je nakon što je dignut u vazduh Severni tok 2, gasovod kojim se gas iz Rusije prenosi u Nemačku. Ruski zvaničnici veruju da je Zapad umešan u napad. (Nedavni izveštaji sugerišu da je Ukrajina zapravo stajala iza napada)

„Ako polazimo od dokazanog saučesništva zapadnih zemalja u dizanju Severnog toka u vazduh, onda nemamo nikakva ograničenja – čak ni moralna – koja bi nas sprečila da uništimo kablovske komunikacije naših neprijatelja na dnu okeana“, napisao je Medvedev na Telegramu.

Medvedev, bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, ima dugu istoriju zapaljivih tvrdnji.
Ali neki analitičari kažu da ovo nije bila samo još jedna pretnja praznom puškom.

Ogromna mreža podmorskih optičkih kablova koji prenose podatke između kontinenata zaista je ranjiva na neprijateljske sile, uključujući Rusiju, upozorio je američki Centar za strateške i međunarodne studije u izveštaju ovog meseca.

U maju je šef obaveštajne službe NATO-a Dejvid Ketler upozorio da Rusija možda planira da gađa kablove u znak odmazde za podršku Zapada Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.
To je scenario koji sve više brine NATO zvaničnike.

Ako su kablovi ozbiljno oštećeni ili onesposobljeni, delovi internet usluga koje uzimamo zdravo za gotovo i na koje se svetske ekonomije oslanjaju, uključujući pozive, finansijske transakcije i striming, biće izbrisani.

Karl-Oskar Bohlin, švedski ministar za civilnu odbranu, rekao je da je oštećenje telekomunikacionog kabla koji je prolazio ispod Baltičkog mora 2023. godine rezultat „spoljne sile ili neovlašćenog pristupa“, iako nije naveo detalje.

A u junu je NATO pojačao patrole aviona kod obala Irske zbog zabrinutosti zbog aktivnosti ruskih podmornica, objavio je Sandej tajms.

Pretnja GPS-u

Bezbednosni analitičari kažu da internet nije jedina mreža koju Rusija ispituje zbog ranjivosti.

Poslednjih meseci Rusija je optužena za mešanje u GPS navigacione sisteme, izazivajući haos na rutama komercijalnih avio-kompanija. Kao rezultat toga, letovi od Helsinkija do Tartuau Estoniji, obustavljeni su na mesec dana u aprilu.

Melani Garson, međunarodni stručnjak za bezbednost na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekla je da je to deo ruske kampanje „sive zone” protiv Zapada, koja uključuje tajne akcije koje su ispod praga otvorenog ratovanja.

„Rusija već dugo razvija ovu sposobnost i to je trenutno jeftin i efikasan način zlonamernog mešanja u sivu zonu“, rekla je Garson.

„Kako povećavamo naše oslanjanje na povezanost i svemirske podatke u svemu, od poljoprivrede do isporuke hrane, narušavanje nacionalne i ekonomske bezbednosti kroz ometanje podmorskih kablova i GPS-a postaje sve efikasnije“, dodala je ona.

Decenijama svet zavisi od podataka koje prenose podvodni kablovi koji se protežu hiljadama kilometara. Početkom 20. veka kablovi su prenosili telegrafske signale, a kasnije i telefonske pozive.

Robert Dover, profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji, rekao je da se na kablove dugo gledalo kao na potencijalne vojne mete, a i SAD i SSSR su ih nadgledali tokom vrhunca Hladnog rata.

Kako je svet postao sve više zavisan od interneta, kablovi su postali sve značajniji. Kablovi su odgovorni za prenos 95% međunarodnih podataka.
Ukoliko se oštete, mnofgi podaci bi mogli da nestanu.

Slično tome, GPS signali su sve važniji za avio industriju. Koriste se da bezbedno vode avione do njihovih odredišta i prizemlje ih.

Avioni imaju rezervne sisteme za navigaciju u slučaju da GPS pokvari, ali baltički zvaničnici upozoravaju da poremećeni GPS signali i dalje mogu dovesti avione u opasnost.
Neki analitičari smatraju da Rusija šalje signal Zapadu.

„Ciljanje GPS-a civilnog vazduhoplovstva je sredstvo kojim se potkopava sigurnost zapadne javnosti, naročito u avijaciji i pokazuje oslanjanje na satelitske platforme za navigaciju običnih građana“, rekao je Dover.

List Forin polisi je u junu izvestio da je NATO počeo da preduzima više akcija na zaštiti podmorskih kablova, postavljajući sistem koji bi automatski upozoravao na pokušaj mešanja.

Ali Garson je rekla da to nije dovoljno i da je potrebno više vladinih rezervnih planova u slučaju da sistemi u potpunosti propadnu.

„Zemlje moraju ne samo da preduzmu mere za zaštitu, već i da se postaraju da je komunikacioni sistem otporan i da ima robusne alternative“, rekla je Garson.

Ona je rekla da sateliti koji prenose GPS podatke često nemaju zaštitu od pokušaja smetnji, dok zadatak zaštite podmorskih kablova često pada na privatne kompanije koje ih poseduju i održavaju.