1
Ushićen nakon što je prošle godine pobedio na izborima, četiri puta zaredom, uz obećanja da će štititi hrišćanske vrednosti i sprečavati imigrante, mađarski premijer Viktor Orban zahvalio je istomišljenicima u Poljskoj, kao i drugim "prijateljima" u inostranstvu na podršci. Sada se ta podrška gotovo svakodnevno osipa, a mađarski premijer saveznike ima još u srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću i slovačkom premijeru Robertu Ficu.
„Mađarska nije prošlost, već naša zajednička evropska budućnost“, rekao je premijer.
Ali, Orbanove nade da će predvoditi panevropski pokret, onaj koji je duboko neliberalan i prožet nacionalizmom sada blede, oslabljene lošim učinkom na biralištima i dubokim podelama oko rata u Ukrajini.
Najvažnija informacija je da je poljska vladajuća stranka Pravo i pravda, dugogodišnji partner Orbanove stranke Fides u bitkama sa Evropskom unijom oko prava manjina, migranata, vladavine prava, izgubila na opštim izborima prošlog meseca.
To je usledilo posle niza izbornih neuspeha za Orbanove političke saveznike širom Evrope u poslednje dve godine, u Španiji prošlog leta, kao i u Sloveniji i Češkoj.
Desničarska koalicija pobedila je na izborima u Italiji prošle godine, a premijerka je postala žena koja deli Orbanove stavove o kulturnim pitanjima i nacionalnom suverenitetu, Đorđa Meloni. Ali, ona se od tada udaljila od Mađarske zbog odgovora Kremlju na invaziju Rusije na Ukrajinu.
Prošlog meseca, Orban je bio u Kini na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. On je ruskom lideru rekao da Mađarska „nikada nije želela da se sukobi sa Rusijom“ i da je „uvek bila željna da produbi saradnju“.
Taj stav ne samo da je razbesneo centrističke i liberalne evropske lidere, premijer Estonije je optužio Orbana da „pokazuje srednji prst“ Ukrajincima, već je Mađarsku doveo u sukob sa mnogim konzervativcima, uključujući desnicu u Italiji i Poljskoj.
„Panevropski pokret je bačen u jarak ratom u Ukrajini“, rekao je bivši mađarski diplomata i stručnjak za spoljnu politiku u Budimpešti Žombor Zeold. Čak i pre nedavnog izbornog poraza poljske vladajuće stranke, koja deli neprijateljstvo Fidesa prema birokratiji Evropske unije, imigrantima i pravima LGBTQ, Poljska je već počela da drži Orbana na dohvat ruke.
„Njegova politika prema Rusiji jednostavno je bila previše toksična. Skoro svi su želeli da se drže dalje od njega“, rekao je direktor poljskog instituta za međunarodne poslove koji finansira država Slavomir Debski.
Pored nevolje koja je izazvana njegovim glorifikovanjem Rusije, Orban je razbesneo kolege-članice Evropske unije i NATO-a odugovlačenjem sa davanjem saglasnosti da se Švedska pridruži vojnom savezu. Od 30 članica NATO-a, samo se Mađarska i Turska nisu slagale da Švedska uđe u savez.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podneo je prošlog meseca turskom zakonodavnom parlamentu nacrt zakona kojim se podržava članstvo Švedske u NATO-u, dok je mađarski parlament odbacio pozive opozicije na brzo glasanje.
Mađarska je prvobitno navela da su razlozi za kašnjenje tehničke prirode, a potom je isplivao dokumentarac švedske televizije gde je Mađarska tvrdila da Švedska Orbanu nije pokazala dovoljno poštovanja.
Direktor Instituta Nezopont, istraživačke grupe iz Budimpešte koja radi za mađarsku vladu, Agoston Mraz, kaže je da je stav Mađarske „veoma težak za razumevanje“, ali da je uglavnom motivisan snažnim odnosom sa Turskom, koji je važan ekonomski i diplomatski partner.
Prema njegovim rečima, kada turski parlament bude spreman da glasa o članstvu Švedske, tada će i Mađarska dati zeleno svetlo.
Međutim, neki analitičari ukazuju na ovogodišnje izjave političara Fidesa u kojima se navodi da je glavni razlog odlaganja bio Orbanov gnev što Evropska unija nije oslobodila milijarde dolara preko sredstava koja su bila zamrznuta zbog sporova između Budimpešte i Brisela.
„Orban pokušava da uceni EU kroz pitanje NATO-a. On ovo vidi kao svoju poslednju šansu da ima neki uticaj i želi da pokaže da ništa neće dati besplatno“, rekao je direktor istraživačke grupe iz Budimpešte „Political Capital“, Petar Kreko.
Danas, najveće pristalice Mađarske nisu Evropljani, već desničarski Amerikanci.
Bivši predsednik Donald Tramp nedavno je pohvalio mađarskog premijera kao „jednog od najjačih lidera u svetu“, opisujući ga kao „lidera Turske“.
Divljenje je obostrano. Orban je opisao Trampa kao „čoveka koji može da spase zapadni svet“. Oponašajući bivšeg predsednika, Orban je obećao da će „srušiti progresivnu elitu i isušiti briselsku močvaru“.
Ali, ratoborna taktika i jezik koji je funkcionisao za Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama nisu se tako dobro pokazali u Evropi, gde politički uspeh često zavisi od spajanja koalicija u nacionalnim zakonodavnim telima i Evropskom parlamentu u Briselu. To nije problem u Mađarskoj, gde Orbanova stranka ima parlamentarnu većinu, ali je umanjila njegov uticaj na drugim mestima. Na evropskoj sceni, Fides je izolovan i uglavnom sam. Izuzetak su srpski predsednik Aleksandar Vučić koji neguje bliske odnose sa mađarskim autokratom, kao i nedavno izabrani premijer Slovačke Robert Fico.
Tokom migrantske krize u Evropi 2015. godine, Mađarska se snažno zalagala za jačanje spoljnih granica Evrope. Ali Orban je svoje predloge, koji su sada u evropskim prestonicama prihvaćeni kao zdrava politika, umotao u, kako piše Njujork tajms, „gadan, rasistički jezik“, da su sve osim ekstremno desničarskih grupa izvan Mađarske držale distancu.
Jedina nacija koja je sada u potpunosti u skladu sa Orbanom je Slovačka, koju, nakon izbora u septembru, predvodi Robert Fico, bivši premijer koji, kao i mađarski lider, ne poklanja poverenje Ukrajini i Zapadu.
Pročitajte još...
Sledeći premijer Poljske je najverovatnije Donald Tusk, dugogodišnji Orbanov kritičar, koji je tokom posete Budimpešti opisao Mađarsku kao „čudnu demokratiju“.
Uznemiren prošlogodišnjim Tuskovim kritikama o demokratskom nazadovanju Mađarske, ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je potencijalnog poljskog lidera opisao kao nebitnog.
„Orban misli da je vizionar koji evropsku politiku vidi ispravno, dok niko drugi nije u pravu. Pokušava sebe da prikaže kao budućeg lidera Evrope. Ali većina njegovih očekivanja se pokazala pogrešnim“, rekao je Kreko.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
