Propagandista Kremlja i notorna ratna huškačica Margarita Simonjan rekla je da bi sukob Jermenije s Rusijom u vezi bezbednosnog bloka pod vođstvom Moskve mogao da dovede do toga da ta zemlja na Južnom Kavkazu neće postojati u roku od pet godina
Glavna urednica RT-a velika je saveznica ruskog autokrate Vladimira Putina i redovna gošća na državnoj televiziji, gde promoviše retoriku ruskog vođe o invaziji na Ukrajinu, prenosi Jutarnji list. Tokom postavljanja pitanja na Svetskom festivalu mladih u Siriusu, u ruskoj regiji Krasnodar, Simonjan je kritikovala jermenskog premijera Nikola Pašinjana. On je, naime, suspendovao učestvovanje Erevana u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), koja se smatra ruskim ekvivalentom NATO-u.
Prošlog meseca Pašinjan je rekao da je CSTO izneverio Jermeniju, pa je zamrznuo učestvovanje te zemlje u bezbednosnom bloku jer se, kako je rekao, više ne može osloniti na Rusiju kao pouzdanog odbrambenog partnera. Ipak, iz Erevana zasad nema formalnih poteza za povlačenje iz saveza.
„Jermenska mladež mora da shvati da je Pašinjan izdajnik jermenskog naroda i da će voditi Jermeniju prema potpunom uništenju ako ostane na vlasti“, rekla je Simonjan u ponedeljak, uz aplauz publike. Simonjan, koja je jermenskog porekla i sebe smatra i Ruskinjom i Jermenkom, izjavila je da, ako tamošnji birači nastave da podržavaju Pašinjana, „Jermenije neće biti za pet godina – baš kao što više nema Nagorno-Karabaha u obliku u kojem su to Jerrmenci želeli“, rekla je Simonjan. „Jermenija uopšte neće postojati, videćete“, dodala je.
Decenijama je trajao sukob između Jermenije i Azerbajdžana zbog Nagorno-Karabaha, da bi prošlog septmebra azerbajdžanske snage pokrenule ofanzivu na tu otcepljenu regiju Nagorno-Karabah, međunarodno priznatu kao deo Azerbajdžana, ali i dom većinskog etničkog jermenskog stanovništva, zbog čega je i Erevan polagao pravo na nju.
Nakon munjevite azerbajdžanske pobede usledio je egzodus gotovo celokupnog jermenskog stanovništva, a Erevan je izrazio ogorčenje i zabrinutost zbog ruskog nemešanja u sukob. Baku je, pak, optužio za etničko čišćenje, što je Azerbajdžan negirao. Azerbajdžan nije članica CSTO-a. Ovaj bezbednosni savez ima tačku sporazuma sličnu članku 5. Severnoatlantskog ugovora NATO-a, u kojem se čin agresije na jednu članicu smatra napadom na sve članice.
Olesja Vartanjan, viša analitičarka Međunarodne krizne grupe (ICG) za regiju Južnog Kavkaza, rekla je za Njuzvik prošlog meseca da je zamrzavanje učestvovanja u CSTO-u u Jerevanu problem poslednjih nekoliko godina. To je bio slučaj posebno otkad je Jermenija, kako kaže, počela da doživljava sve veće probleme u smislu nemogućnosti da spreči bilo kakve napade“.
„Rusija nije bila sposobna da spreči kontinuirane napade koji su pokretani s azerbajdžanske strane na granici, videli smo da je Rusija neaktivna“, kaže Vartanjan.
Dodala je da bi istupanje iz CSTO-a bio veliki i značajan politički potez jer bi to bio još jedan saveznik Rusije koji je uveliko zavistan o njoj, a odjednom joj okreće leđa dok se u Ukrajini događa šta se događa. Varužan Nersesjan, jermenski ambasador u Velikoj Britaniji i Irskoj, još ranije je za Njuzvik rekao da „nije pitanje Jermenija i kako Jermenija gleda na CSTO, već o CSTO-u i kako on shvata svoju misiju kada je Jermenija u pitanju“.
Simonjan je, pak, u ponedeljak poručila jermenskim biračima da „nastave da biraju Pašinjana ako im je takva samoubilačka politika bliska“. Iako video snimak, koji je do utorka pregledan više od 336.000 puta, ne prikazuje Simonjan kako govori da će Rusija napasti Jermeniju, ekonomsko i vojno oslanjanje Erevana na Moskvu moglo bi da zemlju učini ranjivom.
„Putinova šefica propagande Simonjan dala je još jednu izjavu u kojoj se implicira da je Jermenija na Putinovom popisu želja“, objavio je proukrajinski korisnik Iksa Džej iz Kijeva. „Budući da je Kongres SAD-a sada paralizovan, Putin s pravom to shvata na način da neće biti posledica šta god da učini“, zaključio je on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare