0
U jednom vrtiću u Grafratu, pola sata vožnje udaljenom od Minhena, 2019. se pojavila sumnja u direktorku obdaništa. Prema nekim dojavama, ona je decu prisiljavala da jedu, vređala ih, gurala pod hladan tuš i tukla.
Među zlostavljanom decom bio je i sin Korine Birk, koji je u međuvremenu krenuo u školu. Ali, on još uvek pati od psihičkih problema i veoma je nepoverljiv, piše DW.
„Ne mogu da se pomirim s tim da se ništa nije dogodilo. Ja danas više ne insistiram čak ni na izvinjenju, ali nekakve pravde mora biti“, ogorčena je majka.
I roditelji druge dece govore o problemima: njihova deca se odjednom boje tuširanja, reaguju sa strahom na samo malo glasniji zvuk, neka deca beže čim vide neku žensku osobu koja ih podseća na direktorku vrtića.
Državno tužilaštvo Minhena je sredinom 2021. obustavilo istragu protiv osumnjičene vaspitačice, što znači da se ona vodi kao nevina. Tužilaštvo je objasnilo da su optužbe protiv direktorke obdaništa zasnovane na tome šta su roditelji čuli od svoje dece, a ona još uvek, kako se navodi, nisu u stanju da svedoče. Konkretni dokazi, poput recimo snimaka kamerom, u ovom slučaju nema.
Firma u čijem je vlasništvu vrtić kaže da se pravno ne može učiniti ništa, jer je u pitanju izjava nasuprot izjavi. Uprkos tome, nekadašnja direktorka sredinom 2019. je otpuštena, jer se očigledno znalo za njeno ponašanje.
Javni servis Bajeriše rundfunk (BR) istraživao je o sličnim slučajevima i u drugim nemačkim pokrajinama. Svim tim slučajevima jedno je zajedničko: istražnim organima je veoma teško da dokažu optužbe. U istrazi se u obzir mogu uzeti samo izjave dece starije od pet do šest godina. Deca u vrtiću su po pravilu mlađa. Jedini način da se dokaže krivica jeste da netko od odraslih, u najvećem broju slučajeva, kolege, prekinu ćutanje.
Pritom, zakonski gledano, ne postoji granica uzrasta od koje neka osoba može da svedoči. Kako kaže Anet Tam, forenzička psihološkinja na Visokoj školi za psihologiju u Berlinu, nauka govori o granici kod otprilike četiri godine.
Predškolsku decu trebalo bi intervjuisati što je brže moguće, a idealno bi bilo samo jednom.
Četvorogodišnjaci ili mlađi, kako ističe Tame, još uvek nisu sposobni za prevaru.
„Ako deca tog uzrasta spontano, bez ikakvih spoljnih uticaja, daju izjave o iskustvima kojih ne bi trebalo da bude, onda to morate da shvate veoma, veoma ozbiljno.“
No, to se u slučaju vrtića iz Grafrata nije dogodilo, iako su neki roditelji bili spremni da dozvole ispitivanje dece. Istražni organi su to međutim odbili, verovatno zbog toga što je od nekih slučajeva prošlo mnogo vremena.
Linda Cajane-Kulman, pravnica iz Nemačkog fonda za decu, upozorava da, ako ne intervjuišete decu, onda ih tretirate drugačije od odraslih samo zato što su deca. A to je, kaže, nepravedno. Osim toga, deca su uskraćena za mogućnost da se u postupku rasvetli eventualna nepravda.
„Uglavnom, trebalo bi reći da izjave roditelja kao svedoka iz druge ruke u kombinaciji sa izjavama dece itekako mogu da budu dovoljan osnov za sumnju i za optužnicu, pogotovo kada je, kao u ovom slučaju, uključeno više dece.“ Osim krivičnog progona, ta pravnica smatra da su dužni bili da reaguju i nadležni službenici kancelarija za staranje o mladima.
Takva kancelarija u Firstenfeldbruku, koja je nadležna za Grafrat, nije preduzela ništa nakon prvih pritužbi u leto 2019. Službenici su u vrtić došli tek u novembru te godine.
Prema istraživanju bavarskoj javnog servisa BR, od 77 kancelarija za zaštitu dece, u 37 su službenici izjavili da su preopterećeni poslom i da nisu u stanju da svoje zadatke obavljaju kako treba – što zbog nedostatka kadra, što zbog obaveza kojih je stalno sve više.
Osim toga, u slučaju vrtića u Grafratu, kako saznaje BR, napravljeni su mnogi propusti tokom istrage. Mnogi svedoci nisu bili ispitani, što zbog bolesti istražitelja ili jednostavno zato što nisu bili pozvani da svedoče. Na upit novinara, državno tužilaštvo u Minhenu saopštilo je da će slučaj Grafrat biti ponovo pokrenut s novim svedocima.
***
BONUS VIDEO: Na školskoj priredbi deca đuskala uz pesmu o ratnim zločinima
