1
Zelena tranzicija, koja se predstavlja kao rešenje za klimatske promene, sve češće pokazuje svoje tamno lice – poručeno je sa tribine održane u Berlinu pod nazivom „Tesla u Grinhajdeu – eksploatacija litijuma u Srbiji i mitovi zelenog kapitalizma“. Dve ključne teme bile su Teslina gigafabrika u mestu Grinhajde kod Berlina i planirana eksploatacija litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Učesnici tribine bili su složni: elektromobilnost, kako se trenutno razvija, nije rešenje, već prevara. Aktivista i dokumentarista Matje Hansen predstavio je svoj film o litijumu u Srbiji, ističući da električni automobili ne zahtevaju naftu, ali zavise od kritičnih sirovina poput litijuma. Za jedan električni automobil, kaže on, potrebno je i do sedam kilograma litijuma – u poređenju sa samo nekoliko grama u mobilnim telefonima, prenosi Dojče vele.
Hansen je u Srbiji razgovarao s lokalnim aktivistima i stekao utisak da tema litijuma nije zaboravljena. Naprotiv, ljudi su razočarani, ne samo u vlastitu vladu, već i u Nemačku, nemačku autoindustriju, pa i u Evropsku uniju, pogotovo nakon što je Evropska komisija projekat eksploatacije litijuma u Jadru uvrstila na listu strateških prioriteta.
Planira i seriju filmova o sličnim projektima širom Evrope, poput onog u mestu Cinvald u nemačkoj pokrajini Saksoniji. I tamo se ljudi protive planiranom rudarenju, iako taj projekat (za sada) nije na listi strateških. Lokalno stanovništvo strahuje od posledica po životnu sredinu, dok oni koji se raduju novim radnim mestima ostaju u manjini.
Na istom skupu govorila je i Hajdemari Šreder, autorka knjige Gigafabrika u Grinhajdeu, koja detaljno dokumentuje višegodišnju borbu protiv izgradnje Tesline fabrike kod Berlina. Šreder ističe da je izgradnja postrojenja došla uz brojna kršenja propisa o zaštiti životne sredine, a sve u zamenu za političko obećanje o 40.000 radnih mesta. U stvarnosti, fabrika trenutno zapošljava oko 10.000 ljudi, većinom iz siromašnijih slojeva, često pod lošim uslovima rada.
Pročitajte još:
Sličan scenario Hansen očekuje i u Jadru – većina procesa će biti automatizovana, dok će preostali poslovi za lokalno stanovništvo biti visokorizični po zdravlje.
„Eksploatacija sirovina se više ne dešava samo u Africi i Latinskoj Americi. Sada je stigla i u Evropu. To se vidi i kod Berlina i u zapadnoj Srbiji“, ističe Šreder. Ona smatra da su i Tesla i Rio Tinto simboli jednog sistema koji u ime zelene agende uništava lokalne zajednice i prirodu.
Šreder oštro kritikuje političare koji, kako kaže, „glume iznenađenje“ kada se pojave problemi. Za nju, slučajevi poput Tesline fabrike i Rio Tintovog projekta ne predstavljaju izuzetak, već pravilo. „Gde god se Rio Tinto pojavio, sledilo je uništavanje okoline. A o Teslinoj gigafabrici već godinama znamo sve – i niko ne može reći da nije znao“, poručuje.
Svjetlana Nenadović iz platforme Zbor, koja je takođe učestvovala na tribini, ističe sve veću povezanost aktivista širom Evrope. „Ljudi su svesni da se suočavamo sa istom borbom. Aktivisti iz Nemačke nam se javljaju i pitaju kako mogu da pomognu. To je znak da je pokret sve širi“, kaže ona.
Na kraju, Hansen zaključuje da nas električni automobili ne spašavaju od klimatskih promena – oni samo premještaju problem. „Zagađenje nestaje iz centara gradova, ali se pojavljuje na mestima poput Jadra ili Grinhajdea – tamo gde se sirovine eksploatišu i gde nastaju gigafabrike“, kaže on.
Zelena tranzicija, u ovom obliku, više liči na reciklažu problema nego na njihovo rešenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
