Sa samo nekoliko dana izbora, trenutna kriza na Bliskom istoku postala je fokus predsedničke trke u SAD. Međutim, čini se da kandidati za sada nemaju pravi odgovor na pitanje kako rešiti tu krizu.
Potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp pokušavaju da se pozabave kompleksnostima sukoba, istovremeno se boreći za presudne glasove u ključnim državama kao što su Mičigen i Pensilvanija, gde živi mnogo Arapskih Amerikanaca i Jevreja.
Haris se suočava sa izazovom balansiranja, izražavajući snažnu podršku Izraelu, dok istovremeno osuđuje civilne žrtve u Gazi i Libanu. Ovaj balans izazvao je različite reakcije, uključujući kritike od strane onih koji su njene nedavne izjave tokom razgovora sa pro-palestinskim protestantom pogrešno protumačili kao podršku tvrdnjama o izraelskom „genocidu.“ Tim demokratske kandidatkinje je brzo pojasnio da su njeni komentari usmereni na širu humanitarnu situaciju u Gazi.
Prethodno je Haris izjavila da je „prva i najtragičnija priča“ sukoba bio napad Hamasa 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 Izraelaca. Ova izjava uznemirila je one koji su smatrali da nije dovoljno priznala smrt više od 41.000 Palestinaca u Gazi, što je izazvalo dodatne kritike njenog stava.
S druge strane, Tramp je zauzeo odlučniji pristup, tvrdeći da se sukob ne bi dogodio pod njegovim rukovodstvom i obećavši da će ga okončati ako bude izabran. U nedavnim intervjuima za bliskoistočne medije i objavama na svojoj platformi Truth Social, Tramp je tvrdio da bi administracija Kamale Haris eskalirala sukob, čak sugerišući rizik od Trećeg svetskog rata. „Ako Kamala dobije još četiri godine, Bliski istok će naredne četiri decenije goreti, a vaša deca će ići u rat, možda čak i Treći svetski rat, nešto što se nikada neće dogoditi pod vođstvom predsednika Donalda Trampa“, napisao je Tramp.
Dok Haris pokušava da uskladi svoje poruke s politikom predsednika Džoa Bajdena i izrazi snažniji ton, neki u Demokratskoj stranci izražavaju frustraciju zbog Trampovih nepredvidivih, ali smelih izjava o spoljnoj politici koje privlače pažnju bez mnogo preispitivanja. Analitičari primećuju ovaj kontrast kao potencijalni izazov za Haris u završnim danima kampanje.
Prema anketi AP-NORC, nijedan kandidat nema značajnu prednost po pitanju politike prema Bliskom istoku, a birači su podeljeni oko toga ko bi bolje rešio situaciju.
Ipak, Haris se suočava s nezadovoljstvom unutar svoje stranke. Samo dve trećine demokrata veruje da bi ona bila bolji kandidat za rešavanje sukoba, dok 8 od 10 republikanaca podržava Trampa po tom pitanju.
U Mičigenu, gde živi najveća zajednica Arapskih Amerikanaca u SAD-u, uticaj rata je veoma ličan. Zajednica je pozvala na prekid vatre i kritikovala Bajdenovu administraciju zbog stava o sukobu.
Dok je Haris na početku nudila nadu za promenu, mnogi smatraju da se njene politike nisu dovoljno udaljile od Bajdenovih.
Uprkos podršci obe stranke Izraelu, većina frustracija i kritika usmerena je na Bajdena.
Kada je Haris započela kampanju, lideri Arapskih Amerikanaca su u početku bili optimistični. Međutim, nada je brzo izbledela jer zajednica smatra da ona nije dovoljno distancirala svoje politike od Bajdenovih.
#related-news_1
U međuvremenu, oglasi finansirani od strane Future Coalition PAC, grupe koju podržava Ilon Mask, ciljaju zajednice Arapskih Amerikanaca u Mičigenu i Jevrejske birače u Pensilvaniji, naglašavajući različite aspekte Harisinog stava prema Izraelu.
Portparolka Haris Morgan Finkelstin okarakterisala je Trampov pristup prema Bliskom istoku kao deo šire slike „neobuzdanog i neuračunljivog Trampa koji je jednostavno previše opasan.“
„On bi nas vratio u haotičan, samostalni pristup koji je svet učinio manje sigurnim i oslabio Ameriku“, izjavila je Finkelstin.
Tokom svog prethodnog mandata kao predsednik SAD-a, Tramp je pridobio naklonost izraelskog lidera Benjamina Netanjahua ukidanjem iranskog nuklearnog sporazuma koji je Izrael odbacivao, postizanjem istorijskih sporazuma o normalizaciji odnosa sa nekoliko arapskih zemalja i priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela – suprotno dugogodišnjoj američkoj politici.
Netanjahu ga je jednom nazvao „najboljim prijateljem kojeg je Izrael ikada imao u Beloj kući“.
Dok se Amerika priprema za izbore, izraelski lider nije skrivao svoje poštovanje prema republikanskom kandidatu – a ankete pokazuju da nije usamljen u tome.
Oko dve trećine Izraelaca bi radije želelo da vidi Trampa ponovo u Beloj kući, prema najnovijim istraživanjima.
Manje od 20% izražava podršku Kamali Haris, a prema jednoj anketi, taj procenat među Netanjahuovim pristalicama pada na samo 1%.
Ali mnogi Palestinci ne gaje nade ni u jednog od kandidata.
„Opšte mišljenje je da su demokrate loše, ali ako Tramp bude izabran, biće još gore,“ rekao je Mustafa Barguti, ugledni palestinski analitičar i političar sa okupirane Zapadne obale.
„Glavna razlika je u tome što će Kamala Haris biti osetljivija na promene u američkom javnom mnjenju, a to znači veću podršku za primirje.“
Rat u Gazi povećao je pritisak od strane američkih saveznika poput Saudijske Arabije za napredak ka stvaranju palestinske države.
Ali nijedan kandidat nije stavio osnivanje palestinske države u prvi plan svoje agende.
Kada su Trampa tokom predsedničkih debata pitali da li bi podržao to pitanje, odgovorio je: „Morao bih da vidim.“
Mnogi Palestinci su odustali od obećanja o palestinskoj državi – i od američke podrške uopšte.
„Opšti osećaj je da su SAD drastično podbacile u zaštiti međunarodnog prava, više puta izneverile Palestince i zauzele potpuno pristrasan stav prema Izraelu,“ izjavio je Mustafa Barghuti.
„Pitanje palestinske države je ništa više od slogana.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar