0
Istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) o mišljenju Evropljana o ratu u Ukrajini, objavljeno 9. februara, otkriva da većina Evropljana veruje da će Rusija ove godine napasti Ukrajinu i smatra da bi i NATO i Evropska unija trebalo da stanu u odbranu Kijevu. "Rat u Evropi više nije nezamisliv", zaključuju autori studije.
Uprkos podeljenosti evropskih vlada po pitanju reagovanja na Ukrajinsku krizu, od kojih su mnoge prikazane kao slabe i odsutne, izgleda da su građani Evrope „izuzetno ujedinjeni“ oko tri ključne ideje, ukazuju autori studije.
Prema njihovom istraživanju, Evropljani, dakle:
— Veruju da je ruska invazija na Ukrajinu verovatna u 2022. godini.
— Smatraju da je ugrožena bezbednost cele Evrope, ne samo Ukrajine.
— Žele da NATO i Evropska unija odgovore na krizu.
S druge strane, stavovi Evropljana razlikuju se kada su u pitanju vrste pretnji koje smatraju najbitnijim i cene koje njihove zemlje treba da plate za odbranu Ukrajine.
Poljaci, Rumuni i Šveđani su, na primer, znatno spremniji na žrtvu od Francuza, Nemaca i Finaca.
Sprovedeno u januaru 2022. godine od strane Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), istraživanje je obuhvatilo sedam država Evropske unije koje zajedno čine skoro dve trećine njenog stanovništva: Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku, Rumuniju, Švedsku i Finsku.
Prema rezultatima, većina Evropljana veruje da će Rusija izvesti invaziju na Ukrajinu tokom 2022. godine.
U individualnim slučajevima Poljske i Rumunije, gde najviše ljudi veruje u invaziju, te većine čine čak 73 i 64 odsto građana — iz čega se može zaključiti: Što je država bliža mogućem konfliktu, u ovom slučaju istočnoj granici Evrope, to su njeni građani ubeđeniji da će do konflikta doći.
Što se tiče ostalih ispitanih Evropljana, 55 odsto Šveđana smatra da će Rusija ove godine napasti Ukrajinu, u šta veruje i 52 odsto Nemaca, 51 odsto Francuza i Italijana i 44 odsto Finaca.
Interesantno je da Francuzi i Šveđani starijii od 60 godina više veruju u verovatnoću invazije nego građani od 18 do 29 godina dok je u Rumuniji, Italiji, Nemačkoj i Finskoj situacija obrnuta: Najmlađa punoletna generacija najviše brine o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Više od polovine ispitanih Evropljana slaže se da ruska agresija predstavlja bezbednosnu pretnju za celu Evropu — što u smislu energije i vojne akcije, to i u kontekstu migracije, ekonomije i sajber konflikta.
„Uspeo je Putinov pokušaj da privuče pažnju Evrope, ali je to koštalo“, pišu autori.
Nesuglasice Evropljana u ovom polju tiču se stepena različitih vrsta pretnji koje Ukrajinska kriza predstavlja, koje se mogu videti u ovom grafikonu:
Shodno stavovima Evropljana prema ruskoj pretnji, istraživači iz ECFR-a pitali su građane ovih sedam članica Evropske unije i o odbrani Ukrajine: U slučaju ruske invazije, ko bi trebalo da stane u odbranu Ukrajini?
Većina građana svih sedam država smatra da bi to trebalo da bude NATO — ali i Evropska unija i Amerika.
„To bi moglo da znači da odbrana Ukrajine za većinu Evropljana predstavlja odbranu evropskog bezbednosnog poretka posle hladnog rata, a ne jednostavno zauzimanje neke strane u sukobu između Rusije i Ukrajine. Stoga očekuju da će delovati i NATO i EU“, navode iz ECFR-a.
Upitani da li NATO treba da pomogne Ukrajini, 59 odsto finskih učesnika studije smatra bi NATO trebalo da stane u odbranu Ukrajini. Na isto pitanje o pomoći Evropske unije, 56 odsto Finaca odgovara da bi i Evropska unija to trebalo da uradi.
U Francuskoj je 55 odsto ljudi za NATO pomoć, 53 odsto za pomoć EU; u Nemačkoj je 50 odsto za NATO, 47 odsto za EU; u Italiji – 67 odsto za NATO i 64 odsto za EU.
U Poljskoj su brojke 79 i 80 odsto, u Rumuniji 63 i 57 odsto, u Švedskoj 64 i 61 odsto.
Prema ovim brojkama, ispostavlja se da Nemci najmanje veruju da bi NATO i/ili Evropska unija trebalo da stanu u odbranu Ukrajini. Zapravo više Nemaca misli da Evropska unija ne treba da brani Ukrajinu nego što misli da treba, što možda donekle može da objasni dugo ćutanje Nemačke po pitanju Ukrajine.
Osim Nemaca, većina Evropljana veruje da i NATO i Evropska unija treba da odgovore na rusku agresiju.
Drugi izuzetak u ovom polju zabeležen je u Poljskoj, gde ispitani građani malo više veruju Evropskoj uniji. Zanimljivo je i da jedino Poljaci većinski (63 odsto) smatraju da bi i njihova država, pored NATO i EU, trebalo da stane u odbranu Ukrajini u slučaju ruske invazije.
PROČITAJTE JOŠ:
Većina građana ostalih šest država smatra da njihove države ne bi trebalo da učestvuje u odbrani Ukrajine.
Na pitanje kome i koliko veruju da zaštite interese građana Evropske unije u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, najmanje pola anketiranih građana u svakoj od sedam zemalja veruje Evropskoj uniji. Većina anketiranih Evropljana, osim Finaca, takođe veruje i NATO-u.
Poljaci, Rumuni, Italijani i Nemci više veruju NATO-u dok Šveđani i Finci više veruju Evropskoj uniji.
Možda najinterestantnije, najmanje poverenja u Evropsku uniju imaju njeni najbitniji članovi, Nemačka i Francuska (koja najmanje veruju i u NATO).
Prema rečima ECFR-a, istraživanje je pokazalo da „više nema puno istine u klišeu da Evropljani veruju da je rat nezamisliv i da mir uzimaju zdravo za gotovo“.
Kako kažu, Evropljani svoj svet sada „doživljavaju kao da je u predratnom, a ne posleratnom stanju“.
Rezultati istraživanja, zaključuju autori, „sugerišu nešto poput geopolitičkog buđenja u Evropi“ i ukazuju na četiri ključna zapažanja: Da rat u Evropi više nije nezamisliv, da i Evropa i NATO treba da odgovore na rusku agresiju, da se najveći strahovi Evropljana u vezi sa Ukrajinskom krizom razlikuju od zemlje do zemlje i da Evropske vlade treba da planiraju odgovore na razne nepredviđene situacije kako bi se umanjilo opterećenje običnih građana.
Bonus video: Da li je rat u Ukrajini neizbežan?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
