0
Jemen je već godinama poprište najveće humanitarne katastrofe na svetu. Četiri petine stanovnika živi od pomoći, glad i bolest su svuda. Tek ove sedmice je registrovan prvi slučaj korona-virusa. Strah je veliki.
Porodica Hinde Mohamed je uznemirena: početkom sedmice u Jemenu je potvrđen prvi slučaj korona-virusa. Zaražen je šesnaestogodišnji lučki radnik iz grada Alšar, na istoku zemlje, piše Dojče vele.
Vest se brzo proširila i zabrinula i stanovnike glavnog grada Sane. I tamo se stanovništvo već nedeljama priprema za izbijanje epidemije. Hindina porodica je sada još opreznija: kuću napuštaju samo da bi obezbedili najneophodnije.
Širenje virusa bi teško pogodilo zemlju. Već pet godina u Jemenu besni građanski rat, koji je odavno prerastao u međunarodni sukob. Međunarodna koalicija, koju predvodi Saudijska Arabija, podržava predsednika Mansura Hadija. Na drugoj strani su pobunjenici Hutijevci bliski Iranu. Od 2014. godine, oni kontrolišu i glavni grad Sanu.
Zbog rata je interno raseljeno preko 3,6 miliona ljudi. Prema podacima UNHCR, više od 24 miliona ljudi – oko 80 odsto stanovništva – živi od humanitarne pomoći. Ipak, Svetski program za hranu ovih dana je bio primoran da prepolovi pomoć za tu zemlji zbog nedostatka novca. Zato će već od aprila, umesto jednom mesečno, ljudi dobijati pomoć na svaka dva meseca.
Nakon urušavanja zdravstvenog sistema, u Jemenu je 2017. izbila kolera – njom je pogođeno ukupno 2,3 miliona ljudi. Kako bi se sada sprečilo širenje virusa, Ujedinjene nacije su pozvale zaraćene strane na primirje. Međunarodna koalicija je izrazila spremnost na dvonedeljno primirje, a prema rečima izaslanika UN, i Hutijevci su tome naklonjeni.
Strah od katastrofe
Pročitaj i:
„Jemen je donedavno bio jedna od poslednjih zemalja u svetu bez zabeleženog slučaja korona-virusa“, kaže u razgovoru za Dojče vele Kler Ha Duong, šefica ogranka organizacije Lekari bez granica u Jemenu. Ali koliko to govori o realnom stanju stvari u Jemenu? „Mi to dovodimo u vezu sa slabim testiranjem. Verovatno je virus već neko vreme u zemlji iako nije bio otkriven.“
Ha Duong se boji da bi širenje korone u Jemenu moglo da ima katastrofalne posledice. „S obzirom da ovde nema ni zaštitne opreme, ni potrebnih kontrola, zemlji je nemoguće da se pripremi na epidemiju.“
Da su preduslovi za borbu protiv virusa ograničeni, potvrđuje i Jusef al Hadri, portparol Ministarstva zdravlja iz Sane, koje je pod kontrolom Hutijevaca. Rat i blokada zemlje su onemogućili nabavku dovoljnih količina medicinske opreme. Trenutno imamo oko 3.000 setova za testiranje, kaže al Hadri u intervjuu za Dojče vele. „Od toga smo do sada već iskoristili nekoliko stotina“.
Jednak broj testova je u Sani u Adenu, sedištu međunarodno priznate vlade. „Prvenstveno smo testirali ljude koji su dolazili iz inostranstva, kao i one kod kojih je postojala opravdana sumnja da su zaraženi“, kaže Al Hadri. On tvrdi da su, pored svih nedostataka, ministarstva, industrija, kao i bolnice spremni za izbijanje pandemije, koliko je to moguće.
„Paradoksalna situacija“
Hind Mohamed kaže da je i njena porodica sada opreznija. Do sada su se, kaže, više brinuli za njenu stariju braću koja žive u inostranstvu. Jedan studira u Evropi, drugi radi u jednoj arapskoj zemlji.
To je bila „paradoksalna situacija“, kaže Hind u razgovoru za Dojče vele: „Ranije su moja braća u inostranstvu bila na bezbednom. Obojica su se skoro svakodnevno javljala da čuju kako smo, s obzirom na rat i pogoršane zdravstvene uslove. Ali otkako postoji korona, mi smo više brinuli za njih.“
Ali sada bi i Jemen mogao da bude pred početkom epidemije. Širenje zaraze u najsiromašnijoj zemlji na Arabijskom poluostrvu mogla bi da ima još ozbiljnije posledice nego u drugim zemljama.
Strane organizacije, doduše, pružaju pomoć, ali je ona nedovoljna. „Tokom poslednjih nedelja smo bili u kontaktu sa službama u čitavoj zemlji“, kaže Kler Ha Doung iz organizacije Lekari bez granica. Ta organizacija je, kaže, pomogla otvaranje centara za lečenje zaraženih korona-virusom, kako u Adenu, tako i u Sani.
„Nastojaćemo i narednih sedmica da pomognemo koliko god je moguće“, kaže Ha-Duong, „ali bez više ljudi i materijala naše mogućnosti su ograničene.“
