0
Danska, Grenland i ostale nordijske zemlje već dva dana pokušavaju da pronađu zajednički i jasan odgovor na sve otvorenije izjave i pretenzije američkog predsednika Donalda Trampa prema Grenlandu. Njihova dilema je očigledna: kako podržati američku akciju u Venecueli i svrgavanje Nikolasa Madura, a istovremeno odlučno odbaciti bilo kakvu ideju o američkom preuzimanju Grenlanda.
Tramp je u razgovoru s novinarima u avionu Air Force One otvoreno ismevao danski pristup bezbednosti na Grenlandu.
„Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti. Tamo ima ruskih i kineskih brodova. A znate li šta je Danska uradila da poveća bezbednost? Dovela je još jednu pseću zapregu“, rekao je Tramp, dodajući da će se pitanjem Grenlanda „pozabaviti za nekoliko nedelja“, jer je to, kako tvrdi, pitanje od vitalnog značaja za SAD.
Danska premijerka Mete Frederiksen reagovala je odmah, jasno poručivši da Sjedinjene Države nemaju pravo da anektiraju nijedan deo Kraljevine Danske – ni Grenland, ni Farska Ostrva, ni samu Dansku.
Još direktniji bio je grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen, koji je u objavi na društvenim mrežama odbacio Trampovu retoriku.
„Pretnje i pritisci ne mogu biti osnova odnosa među saveznicima. Grenland je naš dom. Prestanite s pritiscima, pretnjama i pričama o aneksiji“, poručio je Nilsen.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako se u javnosti ne govori o vojnom sukobu, u Kopenhagenu i Nuku raste zabrinutost da bi SAD mogle pokušati da opravdaju aneksiju Grenlanda pozivajući se na suzbijanje ruskog i kineskog uticaja u regionu.
Danska već decenijama ima ograničeno vojno prisustvo na Grenlandu, dok SAD od kraja četrdesetih godina prošlog veka drže vojnu bazu Pitufik na severozapadu ostrva. Procene govore da se u toj bazi nalazi više američkih vojnika nego što Danska ima snaga raspoređenih na čitavom Grenlandu.
Trampovo podsmevanje psećim zapregama odnosi se na dansku vojnu jedinicu „Sirius“, stacioniranu na severoistoku Grenlanda. Ova elitna patrola, sastavljena od svega 12 vojnika, zadužena je za očuvanje suvereniteta i policijsku kontrolu u najvećem nacionalnom parku na svetu.
Nordijski lideri, norveški, švedski i finski, javno su stali u odbranu danskog suvereniteta nad Grenlandom. Ipak, njihove izjave povodom američke akcije u Venecueli bile su znatno opreznije nego ranije, upravo zbog straha da bi Grenland mogao postati sledeća tačka američkog pritiska.
Švedski premijer Ulf Kristerson naveo je da Maduro nema demokratski legitimitet, ali je istovremeno podsetio da sve države moraju poštovati međunarodno pravo – poruku koja se, u sadašnjim okolnostima, može tumačiti i kao upozorenje Vašingtonu.
