Jermenija je zapretila da će napustiti Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), što je vojni savez predvođen Rusijom i predstavlja neku vrstu pandana NATO savezu. Ovo je u sredu izjavio premijer Jermenije Nikol Pašinjan, koji je optužio članove ODKB da su planirali zaveru sa rivalom Jermenije - Azerbejdžanom, kako bi započeli rat protiv Jerevana. Ovaj potez dolazi nakon višemesečnih tenzija između Jermenije i Rusije, nakon što je Pašinjan više puta isticao da ruski mirovnjaci nisu pomogli Jermenima u Nagorno-Karabahu, spornom regionu nad kojim je Azerbejdžan preuzeo potpunu kontrolu.
Pašinjan je mesecima optuživao Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koja je praktično pod kontrolom Kremlja, da nije uspela da zaštiti Jermeniju od „ponovnog oživljavanja azerbejdžanske agresije“, preteći da će napustiti vojni blok ako Moskva ne pruži veća uveravanja i dokaze. U međuvremenu, čini se da se Jerevan sve čvršće vezuje za Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju (EU).
Od raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija i Azerbejdžan vode ratove oko spornog regiona Nagorno-Karabah, koji je Azerbejdžan u septembru u potpunosti zauzeo silom. Rusija je tradicionalno bila u savezu sa Jermenijom, ali su se njihovi odnosi pogoršali poslednjih meseci, dok su se veze Moskve sa Azerbejdžanom produbile.
Obraćajući se parlamentarcima u glavnom gradu Jermenije – Jerevanu, Pašinjan je rekao da je njegova zemlja „zamrznula“ svoje učešće u ODKB-u i da će napustiti blok u trenutku kada Jermenija to izabere.
„Odlučićemo kada ćemo otići, ali se nećemo vratiti. Ispostavilo se da članice vojnog saveza ne ispunjavaju svoje ugovorne obaveze, već planiraju rat sa Azerbejdžanom protiv nas“, rekao je Pašinjan, a preneo državni medij Armenpres.
Pašinjan, sa druge stane, nije želeo da imenuje zemlje u bloku koje optužuje za izdaju i planiranje sata sa Azerbejdžanom. Ovaj vojni blok, pored Jermenije, uključuje Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a osnovan je 1992. godine kada se Sovjetski Savez raspao.
Raskol u odnosima Jermenije sa Rusijom dolazi nakon što je Azerbejdžan ponovo preuzeo Nagorno-Karabah u septembru u jednodnevnom ratu, što je izazvalo egzodus praktično celokupnog etničko jermenskog stanovništva ove enklave, uprkos prisustvu ruskih mirovnih snaga.
Nekoliko Jermena iz Nagorno-Karabaha izjavilo je tada za CNN da se osećaju „izano“ od strane ruskih mirovnjaka, koji „ništa nisu uradili“ da ih zaštite, ne ostavljajući im drugog izbora osim da napuste svoje domove i pobegnu u Jermeniju. Dok je više od 100.000 ljudi izašlo na jedini put iz Nagorno-Karabaha, nad njima je bdio bilbord sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina.
Oko 2.000 ruskih mirovnih snaga raspoređeno je u Nagorno-Karabah nakon 44-dnevnog rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio oko trećinu enklave, u ofanzivi zaustavljenoj samo prekidom vatre uz posredovanje Moskve. Azerbejdžan je na kraju prekršio prekid vatre tri godine kasnije.
Kada su se ruske bezbednosne garancije pokazale šupljim, a podrška Zapada samo retoričkom, Pašinjan je, plašeći se sveopšteg rata sa Azerbejdžanom, odbio da pošalje jermensku vojnu podršku u Karabah, ostavljajući trupe enklave bez drugog izbora osim da se brzo predaju.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev opisao je vraćanje Karabaha kao „sveti cilj“ njegovog mandata. Uprkos međunarodnoj osudi egzodusa Jermena iz Karabaha, za koji su zvaničnici u Jerevanu rekli da predstavlja etničko čišćenje, postojala je nada da je to tragična cena stavljanja tačke na jedan od najdužih sukoba u svetu.
Ali, formalni mirovni sporazum nije potpisan uprkos višemesečnim pregovorima. U aprilu je, međutim, Jermenija pristala da vrati četiri pogranična sela Azerbejdžanu, što su obe zemlje opisale kao veliki korak ka mirovnom sporazumu.
Podstaknut nedavnim napretkom, Pašinjan je u sredu rekao da je Jermenija „spremna da potpiše mirovni sporazum u roku od mesec dana“, opisujući uslove sporazuma kao „potpuno razvijene i spremne za finalizaciju“.
Međutim, pokušaj normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom izazvao je nezadovoljstvo u Jermeniji, pošto su demonstranti optužili Pašinjana da daje neprihvatljive ustupke Alijevu. Azerbejdžan je takođe zahtevao da Jermenija promeni svoj ustav, kako bi se uklonila referenca na nezavisnost Karabaha, ali se Pašinjan do sada odupirao tim zahtevima.
#related-news_0
U scenama koje podsećaju na one koje su dovele Pašinjana na vlast 2018. godine, protesti su izbili ispred parlamenta u Jerevanu. Na objavljenim snimcima se vidi kako policija koristi šok bombe da odbije masu. Više od 100 policajaca i civila je povređeno, preneo je Armenpres.
Proteste je predvodio nadbiskup Bagrat Galstanjan, koji je mesecima pozivao na Pašinjanovu ostavku.
„Problem je veoma jednostavan. Ovaj čovek mora da ode, nema druge opcije“, napisao je Galstanjan na društvenim mrežama.
Dok Pašinjan još nije precizirao kada će Jermenija napustiti ODKB, poslednji ruski mirovnjaci koji su bili raspoređeni u Karabahu završili su svoje povlačenje u sredu, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane.
BONUS VIDEO Šta se desilo u Nagorno-Karabahu za 24 sata
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare