Sve veći broj zemalja razmišlja ili uvodi skraćenu radnu nedelju, koja podrazumeva četiri radna i tri slobodna dana nedeljno. Poslednja u nizu je Škotska. Ideja je da se poveća produktivnost zaposlenih, ali čini se da nije svuda uspela. Neki su prezadovoljni, neki su, pak odustali.
Nedelja od četiri radna postala je veoma popularan eksperiment, koji je olakšao poslovanje mnogim kompanijama širom sveta, ali i obradovao njihove zaposlene. Zasad je probni test izveden u Švedskoj, Španiji, Škotskoj, Danskoj, Novom Zelandu i na Islandu.
Kako navode pobornici „zdrave radne nedelje“, ovim pristupom povećava se produktivnost zaposlenih, unapređuju se fizičko i mentalno zdravlje, a rezultat je dobra atmosfera u radnom kolektivu i zadovoljni zaposleni.
Pandemija koronavirusa ubrzala je proces implementacije ove radne nedelje, jer su ljudi zbog svih izazova pandemije premoreni i neophodan im je predah. Činilo se da je ovo idealan momenat za testiranje.
Island kao najuspešniji primer „zdrave radne nedelje“
Ova ostrvska zemlja među privima je rešila da isproba koncept i implementirala ga u nekoliko kompanija još 2015. godine. Eksperiment je trajao do 2019., a rezultati pokazuju da je ideja više nego prihvaćena. Radnici su istakli da imaju bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života, dok je produktivnost na značajno povećana.
„Ova studija pokazuje da je najveći svetski eksperiment sa skraćenom radnom nedeljom u javnom sektoru po svim merama postigao izuzetan uspeh. To pokazuje da je javni sektor zreo za to da bude pionir skraćene radne nedelje, a ovo može biti lekcija iz koje nešto mogu naučiti i druge vlade“, rekao je direktor istraživanja Vil Strondž. Island se nije zaustavio samo na testiranju ovog modela. Kako se projekat pokazao uspešnim, čak 86 odsto islandske radne snage je prešlo ili prelazi na kraće radno vreme u narednom periodu. Oni koji su prešli na 35-satnu radnu nedelju zadržali su istu platu kao kada su radili punih 40 sati.
Švedska i Španija pokušale, finansije preopterećene
Španija je u martu ove godine odlučila da pokuša sa implementacijom ovog modela. Firma „Telefonika“ je najveća telekomunikaciona kompanija i najavila je da će biti prva koja uvodi zdravu radnu nedelju svojim zaposlenima.
Konačni rezultati još uvek nisu poznati, ali je španska vlada rešila da uloži oko 50 miliona evra u troškove pilot programa, čemu su se mnogi protivili. Postoji bojazan da program iziskuje previše novca, koji nije moguće obezbediti iz meseca u mesec, dok su pojedini test nazvali „projektom ludila“.
Slična situacija je i u Švedskoj.
Probni period je već završen, a radni dan trajao je šest umesto osam sati. Položaj radnika jeste unapređen, ali ipak postoje određene prepreke.
Manje radnih sati učinilo je da zaposleni budu srećni i rasterećeni, manje umorni, a više produktivni. Sve su to plusevi pilot programa, koji je primenjen samo u jednom gradu.
Švedske vlasti donele su zaključak da bi implementacija zdrave radne nedelje previše oštetila budžet zemlje, te da primena na celokupnoj teritoriji zasad nije moguća.
Kompanije u skandinavskoj zemlji izrazile su želju da pokušaju sa eksperimentom, ukoliko država može da im obezbedi novčanu pomoć. Kako to nije odobreno, projekat je stopiran uprkos pozitivnim rezultatima i čeka povoljniju situaciju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare